Pismo podrške Jeleni Milošević i Novom timu za Šabac
Za Šabac ima nade – dok Šabac ima vas – Srbija ima nade dok Šabac ima vas
Zašto pišem ovo pismo podrške? Četrdeset godina svoga života proveo sam u Šapcu i sa Šapčanima. Poznajem i volim svoj narod i svoj grad. U ovom gradu svi se poznajemo, manje ili više i vreme je da stanemo jedni pred druge i priznamo jedni drugima ko smo i šta smo. Slušajući reči predstavljanja gospođe Jelene Milošević ja sam čuo jedan iskren govor i iskreno predstavljanje
Kada sam pre nepunih godinu dana rešio da napustim grad u kome sam rođen, grad u kome sam odrastao i grad u kome sam proveo ceo svoj život - odluku sam donosio teška srca. Nije to bila jednostavna odluka nekog mladog čoveka bez porodice, koji može da se seli kada i gde poželi, bila je to zrela odluka čoveka u srednjim godinama koji ima porodicu o kojoj se stara i brine. Pokrenuti celu porodicu na put u neku novu i potpuno stranu zemlju nije jednostavna odluka, ali ona je ipak doneta. A zašto?
Svaka odluka ima svoj razlog, a moja je saobrazna odlukama mog naroda koji, kao da je gonjen najgorim ratom napušta svoju rodnu zemlju. Zašto ako je u njoj sve tako lepo i bajno? Zašto se Srbija seli iz Srbije? Odgovor na ovo pitanje nisam tražio u prašnjavim knjigama koje beleže istoriju jednog naroda, odgovor sam potražio u svome sećanju. Raspadanje bivše SFRJ, inflacija, čekanje u redu za hleb i mleko, ratovi na teritoriji bivše SFRJ, devedesete, bombardovanje, ubistvo premijera, Kosovski čvor, turbo folk, veliki brat, zadruga i niz drugih događaja ispisani su u mome sećanju kao u najčitanijoj knjizi izbledelih listova od stalnog čitanja. Zato Srbija beži iz Srbije! Zato što ni jedna jedina vladajuća struktura ništa nije učinila za biće naroda, a biće jednog naroda je njegova budućnost, a budućnost toga naroda su njegova deca. Misliti o biću svoga naroda ne znači samo obezbediti svoje potomstvo, što čini aktuelna državna vlast u Srbiji i što su činile sve vlasti kojih se ja sećam. Misliti o biću svoga naroda znači misliti o jednoj zemlji kao okruženju u kojem treba da žive sva naša deca! To je razlog zašto Srbija beži iz Srbije, sigurnost za svoje potomstvo, što je i normalna pojava, što nam je kroz evoluciju usađeno u nas, borba da produžimo potomstvo. Moje sećanje je zato samo strah i jeza pred budućnošću moje dece kada vidim ko danas i na kakav način vodi Srbiju. Ovaj strah je utoliko veći kada čujem reči političara kako praznu Srbiju treba naseliti migrantima, kada čujem kako naši državnici planiraju da potpišu sporazum o prijemu milion migranata!? Znam, mnogi će sa podsmehom pokušati da napakoste rečima, prima li Nemačka migrante, naravno prihvata, ali ona ih integriše. Nemačka je multikulturna zemlja koja svojim zakonom ume da nađe mesta svakome, koja miri i ujedinjuje narode, a ne razdvaja i ne gaji mržnju ostavljajući svome potomstvu sigurni rat.
Zašto pišem ovo pismo podrške? Četrdeset godina svoga života proveo sam u Šapcu i sa Šapčanima. Poznajem i volim svoj narod i svoj grad. U ovom gradu svi se poznajemo, manje ili više i vreme je da stanemo jedni pred druge i priznamo jedni drugima ko smo i šta smo. Slušajući reči predstavljanja gospođe Jelene Milošević ja sam čuo jedan iskren govor i iskreno predstavljanje. To nije bio prethodno napisani govor, njega nisu osmišljavali stručnjaci koji imaju za cilj da obmanu slušaoca i privuku velike narodne mase. Njen govor bio je samo jedno, čista ljubav prema gradu koji želi da vodi i čista ljubav prema ljudima sa kojima živi. U njenom govoru nema predizbornih obećanja, nema zastrašivanja niti patetike, već samo iskrenost i ljubav prema Šapcu i šapčanima, a onda i prema Srbiji. Tako Srbija mora da se budi, tako će Srbija i vaskrsnuti na kraju. Ako volite svoju decu, volećete i svoju okolinu, svoj grad. Ako volite svoj grad volećete i svoju zemlju. Zato Šabac ima nade, jer ima Novi tim za Šabac u kome se nalaze bivši gimnazijalci šabačke gimnazije, akademski građani Šapca koji nisu kupovali svoje diplome po sumnjivim privatnim i političkim univerzitetima, nego su ih časno sticali trudom i radom. Na kraju važno je prepoznati da su ljud koji čine Novi tim za Šabac biće našeg naroda u Šapcu koji su nam ostavili preci. To su potomci onih koji su čestito i savesno vaspitavali i vaspitali svoju decu, a ne razmaženi prostaci i primitivci čiji primitivni vokabular možete da vidite i čujete svakog dana. Ima nade za Srbiju, dok Srbija ima Šabac i ima nade za Šabac dok Šabac ima Novi tim za Šabac...
Dragi moji prijatelji i komšije, završiću ovo moje pismo podrške sledećim rečima: Danas je Šabac najsvetlija tačka u mraku koji je zavladao Srbijom. Ne dozvolite da se svetlost ugasi! Ne dozvolite da Srbijom zavlada apsolutni mrak!
Svaka odluka ima svoj razlog, a moja je saobrazna odlukama mog naroda koji, kao da je gonjen najgorim ratom napušta svoju rodnu zemlju. Zašto ako je u njoj sve tako lepo i bajno? Zašto se Srbija seli iz Srbije? Odgovor na ovo pitanje nisam tražio u prašnjavim knjigama koje beleže istoriju jednog naroda, odgovor sam potražio u svome sećanju. Raspadanje bivše SFRJ, inflacija, čekanje u redu za hleb i mleko, ratovi na teritoriji bivše SFRJ, devedesete, bombardovanje, ubistvo premijera, Kosovski čvor, turbo folk, veliki brat, zadruga i niz drugih događaja ispisani su u mome sećanju kao u najčitanijoj knjizi izbledelih listova od stalnog čitanja. Zato Srbija beži iz Srbije! Zato što ni jedna jedina vladajuća struktura ništa nije učinila za biće naroda, a biće jednog naroda je njegova budućnost, a budućnost toga naroda su njegova deca. Misliti o biću svoga naroda ne znači samo obezbediti svoje potomstvo, što čini aktuelna državna vlast u Srbiji i što su činile sve vlasti kojih se ja sećam. Misliti o biću svoga naroda znači misliti o jednoj zemlji kao okruženju u kojem treba da žive sva naša deca! To je razlog zašto Srbija beži iz Srbije, sigurnost za svoje potomstvo, što je i normalna pojava, što nam je kroz evoluciju usađeno u nas, borba da produžimo potomstvo. Moje sećanje je zato samo strah i jeza pred budućnošću moje dece kada vidim ko danas i na kakav način vodi Srbiju. Ovaj strah je utoliko veći kada čujem reči političara kako praznu Srbiju treba naseliti migrantima, kada čujem kako naši državnici planiraju da potpišu sporazum o prijemu milion migranata!? Znam, mnogi će sa podsmehom pokušati da napakoste rečima, prima li Nemačka migrante, naravno prihvata, ali ona ih integriše. Nemačka je multikulturna zemlja koja svojim zakonom ume da nađe mesta svakome, koja miri i ujedinjuje narode, a ne razdvaja i ne gaji mržnju ostavljajući svome potomstvu sigurni rat.
Zašto pišem ovo pismo podrške? Četrdeset godina svoga života proveo sam u Šapcu i sa Šapčanima. Poznajem i volim svoj narod i svoj grad. U ovom gradu svi se poznajemo, manje ili više i vreme je da stanemo jedni pred druge i priznamo jedni drugima ko smo i šta smo. Slušajući reči predstavljanja gospođe Jelene Milošević ja sam čuo jedan iskren govor i iskreno predstavljanje. To nije bio prethodno napisani govor, njega nisu osmišljavali stručnjaci koji imaju za cilj da obmanu slušaoca i privuku velike narodne mase. Njen govor bio je samo jedno, čista ljubav prema gradu koji želi da vodi i čista ljubav prema ljudima sa kojima živi. U njenom govoru nema predizbornih obećanja, nema zastrašivanja niti patetike, već samo iskrenost i ljubav prema Šapcu i šapčanima, a onda i prema Srbiji. Tako Srbija mora da se budi, tako će Srbija i vaskrsnuti na kraju. Ako volite svoju decu, volećete i svoju okolinu, svoj grad. Ako volite svoj grad volećete i svoju zemlju. Zato Šabac ima nade, jer ima Novi tim za Šabac u kome se nalaze bivši gimnazijalci šabačke gimnazije, akademski građani Šapca koji nisu kupovali svoje diplome po sumnjivim privatnim i političkim univerzitetima, nego su ih časno sticali trudom i radom. Na kraju važno je prepoznati da su ljud koji čine Novi tim za Šabac biće našeg naroda u Šapcu koji su nam ostavili preci. To su potomci onih koji su čestito i savesno vaspitavali i vaspitali svoju decu, a ne razmaženi prostaci i primitivci čiji primitivni vokabular možete da vidite i čujete svakog dana. Ima nade za Srbiju, dok Srbija ima Šabac i ima nade za Šabac dok Šabac ima Novi tim za Šabac...
Dragi moji prijatelji i komšije, završiću ovo moje pismo podrške sledećim rečima: Danas je Šabac najsvetlija tačka u mraku koji je zavladao Srbijom. Ne dozvolite da se svetlost ugasi! Ne dozvolite da Srbijom zavlada apsolutni mrak!
Petar Đukanović
Najnoviji broj
25. april 2024.
