Nedostaju klupa, katedra i tabla

Sredinom marta škole u Srbiji su zatvorene. Školske učionice zamenjene su virtuelnim i u njima su obrazovanje najpre nastavili osnovci. On line nastava je nedelju dana kasnije počela i za srednjoškolce. Od tada je prošlo mesec dana a učenici Srednje škole u Koceljevi ističu da je jedina razlika na prvi pogled ta što nema direktnog kontakta sa profesorima.
Međutim, stekli su utisak da je na ovaj način gradivo teže savladati, posebno kada je reč o matematici i sličnim predmetima koji zahtevaju prisustvo predavača koji bi objasnio lekciju i otklonio nedoumice u toku časa.
–Te stvari nam ne idu baš najbolje. To sam primetila da je generalno problem svima a ne samo meni ili mom odeljenju. Smatram da je to veliki problem- izjavila je učenica trećeg razreda smera mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje Ana Marković.
Sa druge strane, predmeti u kojima je uglavnom zastupljena teorija ne predstavljaju problem za đake jer se način predavanja i učenja ne razlikuje mnogo u realnom i virtuelnom svetu.
–Mnogi moji vršnjaci se žale da se u ovom sistemu mnogo više vremena provodi u aktivnostima vezanim za nastavu i učenje i da se to svodi gotovo na čitav dan. Pratimo nastavu na RTS platformi ili komuniciramo sa svojim profesorima iz škole koji nam zadaju zadatke ili vreme provodimo u rešavanju istih i učenju novih lekcija. Dakle, samo se na prvi pogled čini da je manje vremena potrebno za pohađanje on lajn nastave u odnosu na redovnu školu- rekla je Ana i dodala da je jedna od retkih prednosti ovog načina učenja to što je za rešavanje domaćih zadataka ostavljeno više vremena.
–Od trenutka kada profesori pošalju materijal do momenta kada smo u obavezi da ga obradimo i vratimo je dosta duži period nego u redovnoj školi. Opet, kada se sve obaveze saberu, on line nastava oduzme dan- ocenila je ova srednjoškolka.
Vanredno stanje i prekid nastave u školama nije doživela kao odmor jer je sadašnji način nastave daleko naporniji. Kako kaže, ima prednosti ali je dosta više mana. Sam proces učenja je teži, zahtevniji i neizvesniji zaista smo u obavezi da po čitav dan radimo i učimo. Svi moji drugovi imaju ovakav utisak- poručila je Ana.
Profesori im rado izlaze u susret i daju sve od sebe da đaci što uspešnije savladaju predviđeno gradivo, ali je i njima, smatraju učenici Srednje škole u Koceljevi veoma teško jer su i sami preopterećeni i čitav dan posvećeni svom poslu.
Prema rečima ove tinejdžerke ni jedna virtuelna učionica ne može da zameni onu pravu, sa klupama, katedrom i tablom.
–Nisam verovala da ću to ikada izgovoriti ali nedostaje mi škola, učionica, klupa i tabla, moji profesori, društvo. Posebno nam je teško što nema druženja jer ništa ne može da zameni komunikaciju sa drugarima na odmorima između časova. Odjednom smo itekako dobro razumeli da ništa ne može da zameni tu živu, neposrednu komunikaciju između učenika i profesora- istakla je Ana.
Komentarišuću uvođenje ocena u on line nastavu ova devojka je poručila da nije oduševljena jer smatra da one u ovom momentu ne mogu biti merodavne, ne odražavaju realnu sliku, te da bi u školi one bile zasigurno drugačije.
–Ono što mi se sviđa i što bi trebalo možda češće koristiti kada se stvari vrate u normalu jeste upotreba savremenih tehnologija kao dopuna redovnoj nastavi i izrada prezentacija, istraživački rad, korišćenje različitih izvora informacija. Mislim da je mojoj generaciji lakše i zanimljivije da završe domaći zadatak u, recimo vidu prezentacije. Ali, što se on line nastave generalno tiče mislim da nema mnogo prednosti. Mnoge stvari mi moramo sami da shvatamo. Sigurno ćemo biti na gubitku što se tiče znanja jer nisam sigurna da smo uspeli da na adekvatan način savladamo određeno gradivo. Sada sam treća godina i znam da će u narednoj mnogo stvari biti samo nadogradnja ovogodišnjeg gradiva a čini mi se da možda nismo stekli dovoljno znanja u ovoj školskoj godini- smatra ova srednjoškolka koja osim Srednje škole u Koceljevi pohađa i dramsku školu “Prvi koraci” u Beogradu.
–I ova škola je takođe u prekidu. Iskreno, mislila sam da će sve ovo brzo da se završi ali to se nije dogodilo. Jako mi nedostaju vikendi u Beogradu, u toj školi, nedostaju mi gluma i scena. Sada sam ponovo u klasi kod Igora Đorđevića. Kod njega i Ivana Jeftovića sam završila prvu godinu a u drugoj sam bila u klasi kod Anite Mančić- otkriva Ana.
Nastava u školi glume takođe se odvija uz pomoć savremenih digitalnih tehnologija ali ova sedamnaestogodišnja devojka ističe da ništa ne može zameniti scenu i njene čari.
–Mnoge stvari mogu da se savladaju same poput tehnike glasa, govora ali veliki problem je, recimo, gluma. Ja profesoru mogu perfektno da pročitam tekst i da svojim govorom odglumim nešto, ali je tu takođe podjednako važan govor tela, mimika lica i sve ono što ide uz to. Nije moguće na taj način savladati sve tajne glumačnog zanata, finese i to što čini glumu takvom kakva ona jeste. Tu smo zaista u hendikepu- kaže Ana.
Adolescenti teško podnose socijalno distanciranje, zabranu izlazaka, zatvaranje kafića. Tako je i sa mladima u koceljevačkom kraju ali su svesni da ne smeju biti sebični i da je vreme da pokažu solidarnost sa populacijom koja je najugroženija.
–Da mi je neko ranije rekao da će se ovako nešto dogoditi, rekla bih mu da to nije moguće. Čini mi se kao da nam je neko prekinuo život. Jednostavno, u jednom trenutku se sve promeni i vaše dotadašnje dnevne rutine više ne postoje i nije ih moguće sprovoditi. Zatvoreni smo. Nadamo se da će sve ovo brzo da prođe i imamo obavezu da pomognemo i doprinesemo tako što ćemo biti strpljivi, što nije svojstveno mladima i ostati kod kuće- poručila je Ana.