Berza

  • aero 907 ▲ 0,78%
  • alfa 24.794 ▼ -0,85%
  • impl 3.600 ▼ -7,69%
  • kmbn 2.300 ⚫ 0,00%
  • kmbnpb 690 ▲ 4,39%
  • lsta 550 ▼ -2,31%
  • mtlc 1.800 ▼ -0,06%
  • niis 585 ⚫ 0,00%
  • rso20191 106,95 ▼ -0,45%
  • tgas 12.900 ▼ -0,77%
  • tigr 29 ⚫ 0,00%
(30. april 2020.)
Korona svet

Posle pronalaska, problem i u raspodeli

U trci za razvoj vakcine, vlade, humanitarne organizacije i velike farmaceutske kompanije ulažu milijarde dolara s izuzetno malim šansama za uspeh, ističe Rojters – testiranja se ubrzavaju bez garancija za uspeh, prave se proizvodni kapaciteti za vakcine s malim šansama da budu odobrene i primaju narudžbine za vakcine koje imaju male šanse da uopšte budu proizvedene
Posle pronalaska, problem i u raspodeli
Dok farmaceutske kompanije ubrzavaju rad na pronalaženju vakcine za kovid-19, raste bojazan da ih, kada jednom budu napravljene, neće biti dovoljno za globalne potrebe, što otvara pitanje pravične distribucije ne samo iz etičkih razloga, već i da bi se izbegla buduća žarišta, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
U trci za razvoj vakcine, vlade, humanitarne organizacije i velike farmaceutske kompanije ulažu milijarde dolara s izuzetno malim šansama za uspeh, ističe Rojters – testiranja se ubrzavaju bez garancija za uspeh, prave se proizvodni kapaciteti za vakcine s malim šansama da budu odobrene i primaju narudžbine za vakcine koje imaju male šanse da uopšte budu proizvedene.
To je nova pandemijska paradigma, fokusirana na brzinu i opterećena rizicima, naglašava Rojters i ukazuje da u proseku samo šest odsto kandidata za vakcine završi na tržištu, često posle višegodišnjeg procesa u kojem velike investicije dolaze tek kada testiranja pokažu da bi proizvod mogao biti delotvoran. Sada su tradicionalna pravila razvoja lekova i vakcina ostavljena po strani s virusom od kojeg je do nedelje, 26. aprila, zaraženo skoro 2,9 miliona, dok je umrlo više od 203.000 ljudi.
Cilj je da se vakcina pronađe, isproba i napravi u stotinama miliona doza za 12 do 18 meseci. Farmaceutske kompanije, vlade i investitori povećali su zbog toga svoja rizična ulaganja na neviđene nivoe, ukazuje Rojters i navodi da među više od 30 šefova farmaceutskih kompanija, vladinih zvaničnika i stručnjaka za pandemije s kojima je razgovarano postoji saglasnost da su rizici neophodni da bi se obezbedilo ne samo brz razvoj vakcine, već i da bude spremna za distribuciju čim bude odobrena.
Čak i među projektima koji najviše ohrabruju, šanse za uspeh su veoma male, međutim, kako navodi Rojters, za kompanije pored rizika postoje i koristi, iako neki farmaceutski giganti kažu da u početku planiraju da daju vakcine bez profita, da bi zaradili kasnije ako budu bile potrebne sezonske vakcine ili ako zemlje budu pravile zalihe, a imaju i priliku da poprave svoju reputaciju.
Stručnjaci s kojima je razgovarao Rojters, kažu da i kada se bude pokazala efikasnost vakcine, postoji mogućnost da ih neće biti dovoljno. Oni ukazuju da bi vakcinisanje ključnih delova stanovništva – zdravstvenih radnika, starijih i ljudi s drugim medicinskim problemima – brže zaustavilo pandemiju i oživelo privrede, ali da postoji mogućnost reprize prethodne pandemije, H1N1 2009, kada su bogate zemlje pravile zalihe, praktično monopolizujući globalno snabdevanje vakcinama.
Ako se to ponovi, upozoravaju stručnjaci, žarišta infekcije će nastaviti da se pojavljuju, s potencijalom da izbiju novi talasi bolesti.
Agencija Beta

Najnoviji broj

21. maj 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa