Iz krajnosti u krajnost

Zabrana izlaska iz domova starijim od 65 godina, policijski čas, najpre od 20 sati, a onda od 17, višednevni karantini tokom vikenda i četvorodnevni za vreme Uskršnjih praznika, neke su od mere koje je država Srbija propisala tokom epidemije koronavirusa. Svako ko bi došao u našu zemlju morao je da provede 14, a onda je produženo na 28 dana u karantinu. Parlament nije mogao da zaseda i da proglasi vanredno stanje. Sem prodavnica i apoteka retko šta je radilo. Gradski i prigradski saobraćaj, takođe nisu radili. Ove mere su bile najrigoroznije u Evropi.
I povrh svega toga, rezultati kojima se vlast i dalje hvali, nisu blistavi. Mnoge države su i bez ovakvih mera bile mnogo uspešnije od Srbije u borbi protiv ovog nevidljivog neprijatelja.
Srbija se polako vraća u normalu. Bukvalno preko noći su mnoge mere ukinute. Mi smo prva država u kojoj će biti organizovani izbori, iako su nekim državama dodatno prolongirani, ali smo i prva država koja je u potpunosti otvorila granice. Zaraženih je sve manje, a imali smo, posle 63 uzastopna dana, nekoliko bez smrtnih slučajeva. Za ulazak u Srbiju više nije potreban negativan rezultat na test na koronavirus, niti bilo kakva vrsta karantina. Pitanje koje se spravom postavlja, odakle potreba za ovolikom liberalizacijom.
Građani više i ne razmišljaju o koroni, a sve se više okreću normalnoj svakodnevici. I normalno je da smo se posle svih onih rigoroznih mera, malo i opustili, ali da li smo kao državi spremni na otvaranje granica, drugo je pitanje. Nije najjasnije zašto da prvi otvorimo granice, a da ne možemo normalno da idemo u druge zemlje. U trenutku kada nastaje ovaj tekst, moguće je bez negativnog rezultata na koronavirus ući samo u Mađarsku. U Bosni u Hercegovinu još ne možemo, na primer, a mnogi jedva čekaju da iz našeg kraja pređu Pavlovića most i natankuju jeftinim gorivom svoje automobile.
Lekarska struka okupljena u Republički krizni štab tvrdi da liberalizacija nije preuranjena, isto kao i premijerka i predsednik. Ta ista struka nas, međutim, opominje da je pred nama drugi talas epidemije. Nije sporno da će se ceo svet liberalizovati u odnosu na koronavirus, ali daleko sporije od nas. Bez obzira na svaku priču, ni Grci koji jedva čekaju da nas ugoste na svojim plažama su obazriviji od nas.
Da li neko eksperimentiše sa nama, nije poznato, ali ostaje nam da se nadamo da je situacija pod kontrolom, da je virus oslabio i da tog drugog talasa, ipak, neće biti. Teško je prihvatiti činjenicu da smo do pre neki dan imali najteže mere, a sada otvorene granice, ali tu smo gde smo. Ostaje nam da verujemo da smo pobedili ovaj virus, da nas više nikada neće napasti i da ćemo moći bez straha da idemo u šoping u Italiju.

Kada je kraj epidemije?
Mnogo se govori o zvaničnom proglašenju završetka epidemije koronavirusa i kada će biti odsviran kraj. Političari su to, skoro i uradili, ali epidemiolozi nisu, niti će uskoro. Po njima, kraj epidemije se proglašava kada se zabeliš 28 uzastopnih dana bez ijednog novog slučaja zaražavanja. Mi smo, za sada, daleko od tog dana.