SADA SE SVE MENjA

Od početka godine se govorilo o virusu Korona, znalo se da je neizbežno da se pojavi u celom svetu, ali kao da je malo ko očekivao implikacije na uobičajene tokove. Za nekoliko dana su se sportisti, sa standardnog rada suočili sa dugom pauzom, a negde i sa trenutnim prekidom sezona, promenama ugovora. Jedan od onih koji je osetio takav „zaokret“ je i naš sugrađanin, odbojkaš koji već dugo nastupa u inostranstvu Miloš Antonić, doskorašnji član rumunskog „Deža“.
- O virusu smo znali malo ili nimalo, uglavnom smo znanje bazirali na informacijama iz medija. Trenirali smo i radili po uobičajenom tempu, da bi nas u jednom trenutku izvestili o situaciji i odluci, najpre da se pravi pauza sa treninzima, ali ubrzo i objavom da je sezona okončana.
Koliko se u Dežu, na svakodnevnom planu osećao strah?
-Postojao je strah, strah od bolesti, ali i nepoznatog. Pratili smo i u Dežu informacije o broju zaraženih u svetu i Rumuniji i kako je on rastao, automatski se i panika više osećala. Sprovedene su određene mere, ali pre svega su ljudi reagovali drugačije. Pre odluke o zabrani kretanja, mnogi stariji stanovnici su se povukli u svoje domove i striktno se pridržavali svih mera zaštite.
Rumunija je među prvim državama donela odluku o prekidu šampionata?
-Što se odbojke tiče, mislim da su u Nemačkoj prvi doneli odluku o prekidu sezone, potom još neke države, a zatim i Rumunija. Saigrači i ja prvih dana smo bili u šoku, jer je tek sledio plej of, najvažniji deo lige i treba vremena da se prihvati kako ga neće biti i da će sve pripreme, prognoze, predviđanja, pa i snovi ove sezone ostati bez epiloga. Dešavalo se mnogo toga dan za danom. Poslednji meč smo odigrali 18. marta, a potom su nas obavestili da ne izlazimo iz stanova. Verujem da je ovo jedina ispravna i moguća odluka, no žal je ostao.
Zbog čega je ostao poseban žal?
-Iza nas je izvanredna sezona. Dež je mlad tim koji je osvojio visoku petu poziciju, iznad svih očekivanja. Iako u plej ofu ne bi bili opterećeni velikim ambicijama, imali smo veliko samopouzdanje, odličnu atmosferu i verujem da bi mogli do još nekog velikog rezultata. Nažalost sve ostaje na pretpostavkama.
Iako nisi imao obaveza, veći deo vanrednog stanja si proveo u Dežu?
-U Rumuniji sam bio sa porodicom i zajedno smo odlučili da je najbolje ostati tu i sačekati da se situacija poboljša. Nije bilo nikakvih problema što se toga tiče, imali smo rešeno pitanje stana, boravišne i radne dozvole. Vratili smo se po dobijanju odobrenja Konzulata Republike Srbije, naravno uz testiranje i mere samoizolacije po povratku.
Hoće li prekid imati implikacije na neprofitabilne sportove?
-Bojim se da će ostati velike posledice po odbojku. Neki klubovi se neće oporaviti, mnogima sa manjim budžetima, naredna sezona će biti borba za egzistenciju i mnogo toga će se promeniti. Konkretno, u Rumuniji, Ministarstvo sporta je donelo odluku da se igračima isplati do 18. marta sve po ugovoru, a potom da za ostale mesece dobiju 70% prosečne bruto plate u Rumuniji.
Da li si još član ekipe čiji si dres nosio do marta?
-Sve se menja i po pitanju mog angažovanja. Početkom februara smo pregovarali, dogovorili sve detalje i ostalo je samo da se potpišem produženje ugovora. Ipak, ubrzo je počela epidemija i sve je „palo u vodu“. Trenutno sam slobodan igrač, već sam dobio neke ponude, ali nisam za njih sada zainteresovan i očekujem da tokom leta odaberem šta je najbolje za porodicu i mene.