DEO MLADIH NEPLANIRANO STEKAO PRAVO GLASA
Različita mišljena o izborima
Stavljeni smo u jako nezgodnu situaciju, gde želimo da napravimo promenu, želimo da utičemo na svoju budućnost, želimo da se naš glas čuje. Smatramo da imamo mnogo toga da kažemo, ali imamo i veliki, opravdani strah, gde ne znamo da li će ljudi želeti da nas čuju
Pandemija svetskih razmera, odrazila se i na broj mladih koji će prvi put u Srbiji imati mogućnost da glasaju. Izbori u Srbi trebalo je da se organizuju 26. aprila, ali zbog korona virusa su prolongirani za 21. jun. Zahvljajući toj činjenici, veći broj mladih ljudi, onih koji su stekli punoletsvo, imaće pravo glasa.
Upravo kod novih glasače sve se glasnije postavlja pitanje - ‘’Hoćeš izaći na glasanje?’’ ili ‘’Za koga ćeš ti glasati?’’. Mlade koji odgovaraju na ova pitanja možemo podeliti u četiri grupe.
Prva grupa su oni koji sigurno znaju za koga će glasati i oni sigurno pozitivno odgovaraju na ova dva pitanja i aktivno se bore za svoje kandidate. Druga grupa su osobe koje politika toliko i ne zanima, nemaju neki čvrst stav, izaći će na glasanje čisto da bi glasali. Možda će glasati za nekoga za koga će njihovo društvo ili za koga glasaju njihovi roditelji. U suštini, nije im bitno, samo će izaći. U treću grupu spadaju oni koji ne žele da izađu, koje politika uopšte ne zanima, i koja je ubeđena da je sistem korumpiran. Po njima, već odlučeno ko će pobediti.
Postoji i broj novopečenih punoletnika koji su totalno nemotivisani za bilo koji političku priču iz mnogo razloga. Nemaju nikakvo miošljenje, informisani su na silu, a i nisu očekivali da će moći da glasaju.
- Punoletstva nismo imali, dočekali smo rođendane sa društvom preko video poziva, svećice gasili fenom to onda snimali i postavljali na tik tok ili instagram, i definitivno je poslednja stvar o kojoj smo razmišljali bilo glasanje – rekla nam je jedna od drugarica koja je pre dve nedelje postala „glasač“.
Mladi shvataju da sada po prvi put imaju pravo glasa, da mogu da utiču na politiku svoje države, ali koliko im je stalo do toga? Poslednjih godina na vestima slušaju samo o protestima, korumpiranoj vlasti. Kupe novine u kojima je takođe veći deo sadržaja samo politika, idu u pozorište i gledaju predstave koje imaju političke motive. I onda niko nema pravo da očekuje da se mladi ljudi raduje kada dobiju pravo glasa?
Glas mladih nije, međutim, ne bitan. Može nešto promeniti, može uticati. Mladi su budućnost, na njima je da grade državu u kojoj žele da žive, a ne da budu deo bajke koja se svakodnevno iznova i iznova čita sa raznih medija.
- Stavljeni smo u jako nezgodnu situaciju, gde želimo da napravimo promenu, želimo da utičemo na svoju budućnost, želimo da se naš glas čuje. Smatramo da imamo mnogo toga da kažemo, ali imamo i veliki, opravdani strah, gde ne znamo da li će ljudi želeti da nas čuju. Današnja generacija razmišlja otvorenije, upoznati smo sa nekim problemima sa kojima naši roditelji možda nisu bili, i mislim da nam je dosta obmana i prevara. Želimo da napravimo revoluciju ali ne znamo kako, želimo mnogo toga da uradimo ali i dalje se ništa ne dešava kaže nam srednjoškolac koji je, takođe, nedavno postao punoletan.
Veliko pitanje je kako pokrenuti mlade, motivisati ih da sednu i prouče sve kandidate i budu sto posto sigurni u svoju odluku. Sada kad su dobili PRAVO glasa, dobili su i veliku OBAVEZU, koja podrazumeva da treba da se donese ispravna odluka za sebe i svoje vršnjake. Najvažnije je da ako izađu na glasanje da budu sigurni kome daju svoj glas. Ako neće da glasaju, i to je pravo, ali bi trebaolo da znaju zašto neće. Na kraju. glas je njihovo pravo i sa njim mogu da urade ono što misle da je ispravno.
Upravo kod novih glasače sve se glasnije postavlja pitanje - ‘’Hoćeš izaći na glasanje?’’ ili ‘’Za koga ćeš ti glasati?’’. Mlade koji odgovaraju na ova pitanja možemo podeliti u četiri grupe.
Prva grupa su oni koji sigurno znaju za koga će glasati i oni sigurno pozitivno odgovaraju na ova dva pitanja i aktivno se bore za svoje kandidate. Druga grupa su osobe koje politika toliko i ne zanima, nemaju neki čvrst stav, izaći će na glasanje čisto da bi glasali. Možda će glasati za nekoga za koga će njihovo društvo ili za koga glasaju njihovi roditelji. U suštini, nije im bitno, samo će izaći. U treću grupu spadaju oni koji ne žele da izađu, koje politika uopšte ne zanima, i koja je ubeđena da je sistem korumpiran. Po njima, već odlučeno ko će pobediti.
Postoji i broj novopečenih punoletnika koji su totalno nemotivisani za bilo koji političku priču iz mnogo razloga. Nemaju nikakvo miošljenje, informisani su na silu, a i nisu očekivali da će moći da glasaju.
- Punoletstva nismo imali, dočekali smo rođendane sa društvom preko video poziva, svećice gasili fenom to onda snimali i postavljali na tik tok ili instagram, i definitivno je poslednja stvar o kojoj smo razmišljali bilo glasanje – rekla nam je jedna od drugarica koja je pre dve nedelje postala „glasač“.
Mladi shvataju da sada po prvi put imaju pravo glasa, da mogu da utiču na politiku svoje države, ali koliko im je stalo do toga? Poslednjih godina na vestima slušaju samo o protestima, korumpiranoj vlasti. Kupe novine u kojima je takođe veći deo sadržaja samo politika, idu u pozorište i gledaju predstave koje imaju političke motive. I onda niko nema pravo da očekuje da se mladi ljudi raduje kada dobiju pravo glasa?
Glas mladih nije, međutim, ne bitan. Može nešto promeniti, može uticati. Mladi su budućnost, na njima je da grade državu u kojoj žele da žive, a ne da budu deo bajke koja se svakodnevno iznova i iznova čita sa raznih medija.
- Stavljeni smo u jako nezgodnu situaciju, gde želimo da napravimo promenu, želimo da utičemo na svoju budućnost, želimo da se naš glas čuje. Smatramo da imamo mnogo toga da kažemo, ali imamo i veliki, opravdani strah, gde ne znamo da li će ljudi želeti da nas čuju. Današnja generacija razmišlja otvorenije, upoznati smo sa nekim problemima sa kojima naši roditelji možda nisu bili, i mislim da nam je dosta obmana i prevara. Želimo da napravimo revoluciju ali ne znamo kako, želimo mnogo toga da uradimo ali i dalje se ništa ne dešava kaže nam srednjoškolac koji je, takođe, nedavno postao punoletan.
Veliko pitanje je kako pokrenuti mlade, motivisati ih da sednu i prouče sve kandidate i budu sto posto sigurni u svoju odluku. Sada kad su dobili PRAVO glasa, dobili su i veliku OBAVEZU, koja podrazumeva da treba da se donese ispravna odluka za sebe i svoje vršnjake. Najvažnije je da ako izađu na glasanje da budu sigurni kome daju svoj glas. Ako neće da glasaju, i to je pravo, ali bi trebaolo da znaju zašto neće. Na kraju. glas je njihovo pravo i sa njim mogu da urade ono što misle da je ispravno.
Plaše se zloupotrebe
Jedno od iznenađenja je i činjenica da naši sagovornici nisu želeli da govore imenom i prezimenom. Kako su nam objasnili, nemaju poverenje u medije i ne žele ni na koji način da budu zloupotrebljeni. Koliko god ih politika zanimala ili ne, ne smatraju je dominantnom temom.
Katarina Srdanović
Najnoviji broj
8. maj 2025.
