PODNO CERA U CULjKOVIĆU, MARKOVIĆA MALA
OKRUŽENA ZELENILOM U LETO
OKRUŽENA ZELENILOM U LETO
Bunar od 139 metara
Festival promoviše jagodu, koja je “prevagnula” posle grožđa, a “meka voda”, lagana i pitka, uglednog domaćina, danas penzionera Živanka Markovića-Žiku, koji je bušeći bunar u svom dvorištu na 115 metru pronašao “izvor života”. Zaustavio se 14 metara dalje. Izvor nesebično deli sa komšijama, prijateljima i svim ljudima dobre volje, željnim odmora i razonode u netaknutoj prirodi
Na izlasku iz Culjkovića, omalenog sela, podno slavnog Cera, prema Radovašnici i Šapcu, nalazi se Markovića mala. Tu, kraj asfaltne saobraćajnice nalazi se domaćinstvo Živanka Markovića, poznatijeg u selu po nadimku Žika. Nedaleko od njega stanuje imenjak, što može zbuniti slučajnog gosta. Žika o kome mi govorimo je nekadašnji radnik, inženjer šabačkih “Belih limova”, koji su danas u vlasništvu jedne kineske kompanije. Okružen zelenom pitominom, planinskim vazduhom u leto, naš sagovornik, ovde provodi svoje penzionerske dane sa suprugom Ljiljanom.
- Nije nam loše. Još u preduzeću sam naučio da poštujem red, rad i disciplinu. Moja najbliža rodbina otišla je u potrazi za boljim životom uglavnom u gradske centre. Ja sam ostao ovde da živim, kaže na početku razgovora Žika.
Dodaje da je u penziju otišao iz nekadašnjih Zorkinih Belih limova, kada su tamo bili Amerikanci.
- Lepo se slažem sa komšijama i okolinom. Kad letujem njima poveravam ključeve kuće. Ovde nema krađe, svi se znamo, poštujemo i pomažemo, objašnjava.
Culjković je malo selo, nekad poznato po vinogradima i grožđu, danas više po jagodama.
Zahvaljujući sve savremenijoj poljoprivrednoj mehanizaciji u selu gaje i druge poljoprivredne kulture, ali jagode najviše.
Zemljište je značajno popravljeno u odnosu na ono pre pola veka. S druge strane izgrađeni su asfaltni putevi, ali mladi i dalje svoju sreću traže na dugom mestu. Kuće, nažalost ostaju prazne, dvorišta u gustoj travi i šiblju.
- Za razliku od našeg domaćinstva mnogi ovde borave samo kad su na odmoru u vikendicama na čistom vazduhu u gotovo netaknutoj prirodi, kaže Žika, kako ga iz “milošte” zovu.
Ovde živi na očevoj imovini. Pre šest godina, zvanično juna 2014. godine uz finansijsku pomoć sestre, a i Grad je malo pomogao u opremi, izbušio je bunar u svom dvorištu. Kažu da je najdublji u selu, a možda i šire. Na 115 metru dobio je “meku vodu”, jako pitku i laganu. Bušili su i dalje i zaustavili se na 139 metru. Jedan vod izveo je malo dalje, za komšije, prijatelje, ali i sve druge namernike koji ovuda prolaze u potrazi za svežim vazduhom i živopisnom prirodom.
- Nekada je ovo selo bilo poznato po grožđu i šljivama. Danas najviše po jagodama koje promovišemo svake godine na tradicionalnom Festivalu jagoda u centru sela. Tako je bilo i ove godine, dodaje Žika.
Iz slavine, izlazi “meka voda”. Lagana je i pitka. Dolazi sa dubine od 139 metara. Proveravao je njen sastav i u Zavodu za javno zdravlje Šabac. Nalazi stručnjaka govore da je veoma kvalitetna, a kapacitet 30 litara u sekundi. Zadovoljava potrebe.
Istraživao je i dalje. Kaže da selo leži na nekoj kamenoj ploči. Ona je duboko u zemlji i kad se probije, uglavnom se dolazi do kvalitetne vode za piće, koja je ovde nekada bila veliki problem.
- Nije nam loše. Još u preduzeću sam naučio da poštujem red, rad i disciplinu. Moja najbliža rodbina otišla je u potrazi za boljim životom uglavnom u gradske centre. Ja sam ostao ovde da živim, kaže na početku razgovora Žika.
Dodaje da je u penziju otišao iz nekadašnjih Zorkinih Belih limova, kada su tamo bili Amerikanci.
- Lepo se slažem sa komšijama i okolinom. Kad letujem njima poveravam ključeve kuće. Ovde nema krađe, svi se znamo, poštujemo i pomažemo, objašnjava.
Culjković je malo selo, nekad poznato po vinogradima i grožđu, danas više po jagodama.
Zahvaljujući sve savremenijoj poljoprivrednoj mehanizaciji u selu gaje i druge poljoprivredne kulture, ali jagode najviše.
Zemljište je značajno popravljeno u odnosu na ono pre pola veka. S druge strane izgrađeni su asfaltni putevi, ali mladi i dalje svoju sreću traže na dugom mestu. Kuće, nažalost ostaju prazne, dvorišta u gustoj travi i šiblju.
- Za razliku od našeg domaćinstva mnogi ovde borave samo kad su na odmoru u vikendicama na čistom vazduhu u gotovo netaknutoj prirodi, kaže Žika, kako ga iz “milošte” zovu.
Ovde živi na očevoj imovini. Pre šest godina, zvanično juna 2014. godine uz finansijsku pomoć sestre, a i Grad je malo pomogao u opremi, izbušio je bunar u svom dvorištu. Kažu da je najdublji u selu, a možda i šire. Na 115 metru dobio je “meku vodu”, jako pitku i laganu. Bušili su i dalje i zaustavili se na 139 metru. Jedan vod izveo je malo dalje, za komšije, prijatelje, ali i sve druge namernike koji ovuda prolaze u potrazi za svežim vazduhom i živopisnom prirodom.
- Nekada je ovo selo bilo poznato po grožđu i šljivama. Danas najviše po jagodama koje promovišemo svake godine na tradicionalnom Festivalu jagoda u centru sela. Tako je bilo i ove godine, dodaje Žika.
Iz slavine, izlazi “meka voda”. Lagana je i pitka. Dolazi sa dubine od 139 metara. Proveravao je njen sastav i u Zavodu za javno zdravlje Šabac. Nalazi stručnjaka govore da je veoma kvalitetna, a kapacitet 30 litara u sekundi. Zadovoljava potrebe.
Istraživao je i dalje. Kaže da selo leži na nekoj kamenoj ploči. Ona je duboko u zemlji i kad se probije, uglavnom se dolazi do kvalitetne vode za piće, koja je ovde nekada bila veliki problem.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
