(16. jul 2020.)
PODNO CERA U CULjKOVIĆU, MARKOVIĆA MALA
OKRUŽENA ZELENILOM U LETO

Bunar od 139 metara

Festival promoviše jagodu, koja je “prevagnula” posle grožđa, a “meka voda”, lagana i pitka, uglednog domaćina, danas penzionera Živanka Markovića-Žiku, koji je bušeći bunar u svom dvorištu na 115 metru pronašao “izvor života”. Zaustavio se 14 metara dalje. Izvor nesebično deli sa komšijama, prijateljima i svim ljudima dobre volje, željnim odmora i razonode u netaknutoj prirodi
Bunar od 139 metara
Na izlasku iz Culjkovića, omalenog sela, podno slavnog Cera, prema Radovašnici i Šapcu, nalazi se Markovića mala. Tu, kraj asfaltne saobraćajnice nalazi se domaćinstvo Živanka Markovića, poznatijeg u selu po nadimku Žika. Nedaleko od njega stanuje imenjak, što može zbuniti slučajnog gosta. Žika o kome mi govorimo je nekadašnji radnik, inženjer šabačkih “Belih limova”, koji su danas u vlasništvu jedne kineske kompanije. Okružen zelenom pitominom, planinskim vazduhom u leto, naš sagovornik, ovde provodi svoje penzionerske dane sa suprugom Ljiljanom.
- Nije nam loše. Još u preduzeću sam naučio da poštujem red, rad i disciplinu. Moja najbliža rodbina otišla je u potrazi za boljim životom uglavnom u gradske centre. Ja sam ostao ovde da živim, kaže na početku razgovora Žika.
Dodaje da je u penziju otišao iz nekadašnjih Zorkinih Belih limova, kada su tamo bili Amerikanci.
- Lepo se slažem sa komšijama i okolinom. Kad letujem njima poveravam ključeve kuće. Ovde nema krađe, svi se znamo, poštujemo i pomažemo, objašnjava.
Culjković je malo selo, nekad poznato po vinogradima i grožđu, danas više po jagodama.
Zahvaljujući sve savremenijoj poljoprivrednoj mehanizaciji u selu gaje i druge poljoprivredne kulture, ali jagode najviše.
Zemljište je značajno popravljeno u odnosu na ono pre pola veka. S druge strane izgrađeni su asfaltni putevi, ali mladi i dalje svoju sreću traže na dugom mestu. Kuće, nažalost ostaju prazne, dvorišta u gustoj travi i šiblju.
- Za razliku od našeg domaćinstva mnogi ovde borave samo kad su na odmoru u vikendicama na čistom vazduhu u gotovo netaknutoj prirodi, kaže Žika, kako ga iz “milošte” zovu.
Ovde živi na očevoj imovini. Pre šest godina, zvanično juna 2014. godine uz finansijsku pomoć sestre, a i Grad je malo pomogao u opremi, izbušio je bunar u svom dvorištu. Kažu da je najdublji u selu, a možda i šire. Na 115 metru dobio je “meku vodu”, jako pitku i laganu. Bušili su i dalje i zaustavili se na 139 metru. Jedan vod izveo je malo dalje, za komšije, prijatelje, ali i sve druge namernike koji ovuda prolaze u potrazi za svežim vazduhom i živopisnom prirodom.
- Nekada je ovo selo bilo poznato po grožđu i šljivama. Danas najviše po jagodama koje promovišemo svake godine na tradicionalnom Festivalu jagoda u centru sela. Tako je bilo i ove godine, dodaje Žika.
Iz slavine, izlazi “meka voda”. Lagana je i pitka. Dolazi sa dubine od 139 metara. Proveravao je njen sastav i u Zavodu za javno zdravlje Šabac. Nalazi stručnjaka govore da je veoma kvalitetna, a kapacitet 30 litara u sekundi. Zadovoljava potrebe.
Istraživao je i dalje. Kaže da selo leži na nekoj kamenoj ploči. Ona je duboko u zemlji i kad se probije, uglavnom se dolazi do kvalitetne vode za piće, koja je ovde nekada bila veliki problem.
Lj.Đ.

Najnoviji broj

22. oktobar 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa