STIGLA ŽEGA, A MAČVANSKO PRIOBALjE
DRINE NEMA UREĐENU PLAŽU
DRINE NEMA UREĐENU PLAŽU
Osveženje na sopstvenu odgovornost
Obala Drine u Mačvi duga je oko 25 kilometara i prolazi kroz tri sela. Na ovom prostoru nažalost nema uređene plaže, tako da znatiželjnici koji sparnih letnjih dana osveženje potraže u ovoj plahovitoj reci čine to na sopstvenu odgovornost. Opasnih dubokih virova koji gotovo svake godine odnesu po koji život, je puno. Naravno, sve to zahteva maksimalnu opreznost plivača. I pored toga nisu retke tragedije. Neuređenosti doprinosi i eksploatacija kvalitetnog drinskog šljunka i peska koja je česti uzrok protesta građana.
S druge strane obala ove reke u Mačvi je zaista živopisna i prosto mami sve ljubitelje prirode i druge ljude željne odmora i razonode. Pogotovo je to izraženo baš ovih sparnih dana, kada su more, jezera i razne druge turističke destinacije, zbog delovanja korona virusa i skupoće, mnogima neostvaren san.
- Utapaju se uglavnom plivači jer su neplivači više svesni opasnosti i vode računa gde će se kupati i dokle na “živu vodu” smeju da odlaze. Sa dubinama i virovima ni najveštiji ne uspevaju da se izbore, a kamoli deca i mladi ljudi, kojih je najviše na divljim plažama. Drina je brza i nepredvidiva, kaže Slobodan Rosić, profesor fizičke kulture iz Badovinaca.
Njegov zemljak, prvi čovek najveće mačvanske mesne zajednice Badovinci Aleksandar Ilijašević, tvrdi da neuređenosti plaže doprinosi i eksploatacija drinskog šljunka i peska, koja za posledicu ima i brojne druge probleme, zbog čega su građani više puta protestvovali.
Svetliji primer u ovome je delovanje Udruženja drinskih splavara u Badovincima, koje okuplja veliki broj članova, zaljubljenika u reku i uvek je spremno da pomogne, posebno prilikom nekih uobičajenih seoskih manifestacija, koje nažalost ove godine nisu održane zbog korona virusa.
U istu grupu pozitivnosti, treba ubrojati i Udruženje Eko Drina koje se bori za prijatniji i lepši izgled reke, a njegov agilni predsednik Svetomir Tošić, već je realizovao važne projekte na postavljanju klupa za sedenje, zelene površine i zasada drveća u blizini “Pavlovića mosta”.
Loš primer dolazi i iz Crne Bare, gde su neki raniji kreatori turističkog razvoja u ovom kraju želeli da Vasin Šib ( Atar kraj Drine u Crnoj Bari) pretvore u turistički prostor. Nažalost to je danas veliko “divlje naselje”, a prostor neprilagođen svrsi. “Oživi” samo u vreme održavanja turističko-zabavne manifestacije “Hajdučko veče”.
Sve u svemu privatna inicijativa dobija sve veću šansu. Ona je sada delimično koristi ali put do uređenog odmarališta na Drini u ovom kraju još je na “dugom štapu”.
S druge strane obala ove reke u Mačvi je zaista živopisna i prosto mami sve ljubitelje prirode i druge ljude željne odmora i razonode. Pogotovo je to izraženo baš ovih sparnih dana, kada su more, jezera i razne druge turističke destinacije, zbog delovanja korona virusa i skupoće, mnogima neostvaren san.
- Utapaju se uglavnom plivači jer su neplivači više svesni opasnosti i vode računa gde će se kupati i dokle na “živu vodu” smeju da odlaze. Sa dubinama i virovima ni najveštiji ne uspevaju da se izbore, a kamoli deca i mladi ljudi, kojih je najviše na divljim plažama. Drina je brza i nepredvidiva, kaže Slobodan Rosić, profesor fizičke kulture iz Badovinaca.
Njegov zemljak, prvi čovek najveće mačvanske mesne zajednice Badovinci Aleksandar Ilijašević, tvrdi da neuređenosti plaže doprinosi i eksploatacija drinskog šljunka i peska, koja za posledicu ima i brojne druge probleme, zbog čega su građani više puta protestvovali.
Svetliji primer u ovome je delovanje Udruženja drinskih splavara u Badovincima, koje okuplja veliki broj članova, zaljubljenika u reku i uvek je spremno da pomogne, posebno prilikom nekih uobičajenih seoskih manifestacija, koje nažalost ove godine nisu održane zbog korona virusa.
U istu grupu pozitivnosti, treba ubrojati i Udruženje Eko Drina koje se bori za prijatniji i lepši izgled reke, a njegov agilni predsednik Svetomir Tošić, već je realizovao važne projekte na postavljanju klupa za sedenje, zelene površine i zasada drveća u blizini “Pavlovića mosta”.
Loš primer dolazi i iz Crne Bare, gde su neki raniji kreatori turističkog razvoja u ovom kraju želeli da Vasin Šib ( Atar kraj Drine u Crnoj Bari) pretvore u turistički prostor. Nažalost to je danas veliko “divlje naselje”, a prostor neprilagođen svrsi. “Oživi” samo u vreme održavanja turističko-zabavne manifestacije “Hajdučko veče”.
Sve u svemu privatna inicijativa dobija sve veću šansu. Ona je sada delimično koristi ali put do uređenog odmarališta na Drini u ovom kraju još je na “dugom štapu”.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
