KAJAK na AUTO I CEO SVET JE TVOJ

Otac i sin, Vladan i Mladen Vuković nedavno su se vratili sa svoje drinske avanture. Za pet dana kajakom su prešli put od Višegrada do Crne Bare. Zvanično 235 kilometara, nezvanično ova kilometraža je bila veća zbog brojnih odstupanja od zacrtane rute prouzrokovanih potrebom da se upozna i istraži više.
Motiv za poduhvat bila je priroda sama. Vukovići su davno otkrili koliko kontakt sa njom oplemenjuje i uliva snagu za svakodnevno snalaženje u urbanom svetu.
Višegodišnje iskustvo odlazaka u planinu poslužilo je kao priprema za ovogodišnju akciju. Oprema za put, kao i fizička spremnost nekadašnjih sportista, nisu se dovodili u pitanje. Da avantura počne, trebalo je samo da stave kajake u auto i krenu u “svet”.

Sva lica Drine
Kajake su kupili pre dve godine i za to vreme se, kako kažu, “muvali” po Savi i lakšim deonicama. Sada su upoznali sva lica Drine. Ono mirno gde sve moraš na mišiće i gde jedan pejzaž traje satima i ono nepredvidljivo, i zavisno od rada hidrocentrala.
-Prelazak hidrocentrale je najveći izazov. Kajak i sva oprema su ti na rukama, a i kamp se planira tako da to bude nakon tog nošenja, ne bi li se tokom noći odmorili i nastavili dalje- kaže Mladen.
-Uđeš u kanjon Drine. Kilometrima samo jezero. Voda stoji. Voziš, voziš, voziš....Dolazimo do centrale, vidimo preko voda teče. To nas raduje, jer obećava brži put sutradan. Ležemo da spavamo. Mladen me ujutro zove da ustanem i pogledam. Voda kao zejtin. Nivo, pao, ne pomera se, jer su u toku noći isključili hidrocentralu- dodaje Vladan i kaže da zbog niskog vodostaja brzaci nisu bili problem, veću nevolju su predstavljali plićaci.
-Drina oscilira i po brzini i po dubini. Na delovima gde je plitka ume da izgleda zastrašujuće. Prozirna je i kada gledaš u nju imaš osećaj da si na autoputu. Podloga izmiče neverovatnom brzinom, čuješ kamenje kako nosi... kada naiđeš na plićak i stenu nema kočenja- priča Mladen.
Upravo u jednoj takvoj situaciji “bez kočenja” oštetili su i kajak. Međutim, ovakve situacije se unapred planiraju, pa je isti i popravljen na licu mesta.

Od dobre opreme mnogo toga zavisi: Hemoke Vladan sam šio i prilagođavao ličnim potrebama

Ima odricanja, ali vredi
Bili su spremni na sve, pa i da se pet dana odriču ručka ne bi li nadomestili vreme koje su utrošili da skrenu sa zacrtane rute da bi uživali u mestima skrivenim od lakog ljudskog pristupa i pogleda.
-Ni jedan dan nismo stigli da ručamo, jer smo morali da ispoštujemo određenu kilometražu. Imali smo mape i zacrtana mesta gde možemo da postavimo kamp, jer i o tome mora da se vodi računa. Nije na svakom mestu ni dozvoljeno, a ni bezbedno prespavati- ističe Mladen i dodaje da to što su redovno ostajali bez jednog obroka i nije bilo toliko loše s obzirom da je položaj tela u kajaku takav da je žečudac zgrčen, pa višak hrane može da predstavlja smetnju.
-Možeš da staneš gde hoćeš, da vidiš ono što većini nije dostupno. Za spavanje ti je dovoljno malo očišćenog terena od trave i dva drveta za hemok- priča Vlajko i objašnjava:
-U prirodi su uveče zvuci pojačani. Čuješ sve što gamiže, kreće se i lomi. Grane prirodno opadaju i proizvode zvuk kao da šumu “krši” krdo medveda. Za nenaviknute uši to može da bude problem.

Idemo, pa makar se nebo spustilo na reku
Tokom priprema za put Vukovići su se informisali vremenskoj prognozi, a dugoročna najava prilika nije baš obećavala. Skoro svih pet dana je bila predviđena kiša.
-Odlučili smo da ne odustajemo, pa makar se nebo sputilo na reku- kaže Vladan, a ova odluka se pokazala ispravnom, jer ih je celim putem umesto kiše pratilo sunce.
-Poneli smo opremu i za teže vremensk uslove, ali imali smo sreće. Jedino mesto gde je padala kiša je Rogačica. Veslaš u kajaku na reci, istovremeno pada kiša i sija sunce, a ljudi pri obali stoje u vodi- deli sa nama Vlajko i zaključuje:
-Nestvarno.

Iskustvo
Pre dve godine Vukovići su pet dana proveli na Ceru, planini, koja je po njihovim rečima nepravedno skrajnuta iz života mnogih Šapčana. Tokom pešačkog izazova obišli su sve cerske manastire, pa preko Iverka došli do Tronoše na Gučevu.
Tvrde da ih je Cer mnogo čemu naučio, kao i tome šta se od opreme za siguran, ali i ugodan boravak u prirodi nosi. Godinama u nazad, svaki povratak sa izleta znači neku inovaciju, poboljšanje postojećih stvari. Zbog toga ne čudi podatak da je hemoke za spavanje Vlajko sam šio, a u izradi je i novi model.
-Ljudi često greše da je za izlet u prirodi dovoljna flaša vode i sendvič. Ozbiljna ruta zahteva ozbiljniju opremu. Mi smo je godinama skupljali i prilagođavali. Inspiracija prilikom izrade pojedinih delova je internet, a učilo se po sistemu “pogrešaka i pogodaka”- objašnjava Vladan, a Mladen dodaje:
-Svetski trend je da ta oprema bude što lakša, ali to je uglavnom na uštrb komfora. Međutim, nismo za te “lake” varijante. Kada idemo u prirodu idemo da uživamo, a ne da se sa nekim trkamo. To zahteva težu opremu, ali je zato sve ostalo lakše.
Po Vladanovim rečima u prirodi uvek moraš da misliš “šta ako..”. Zbog toga je komplet prve pomoći nešto neophodno, kao i jedan obrok više od planiranog. Od ništa manjeg značaja nisu ni crni džakovi za smeće.
-Crne debele kese za đubre su multipraktične, čak može da se napravi i krevet za spavanje od njih, a važnost ne ostavljanja đubreta za sobom je jedna od najvažnijih lekcija za boravak u prirodi- objašnjava Mladen.

Unuke kao inspiracija
Vladan Vuković se zainteresovao za planinu zbog unuka. Tražio je lokacije na kojima one mogu istovremeno i da istražuju i da budu bezbedne. Tako je zavoleo Cer, a cela porodica pronašla mesto okupljanja i uživanja.

Kajak kao lični prtljag
Za ovaj vid rekreacije kajaci se znatno razlikuju od onih takmičarskih. Širi su i stabilniji. Prostor u njemu je podenjen na tri dela, u sredini je veslač, napred i nazad komore za stvari. Vukovići u šali tvrde da je prevrtanje moguće samo ukoliko se baš potrudite.
Ono što je korisno znati je i podatak, da se prilikom prelaska granice kajak vodi kao “lični prtljag”. Odnosno, kao torba, mobilni ili laptop. Ne treba vam nikakva posebna dokumentacija niti isprave da bi prelazili iz zemlje u zemlju.
-Kajak na auto i ceo svet je tvoj- poručuje Mladen, koji sa ocem za sledeću godinu planira neku novu destinaciju, novi izazov.