stari majstor, stari prijatelj: j. maljoković SALSA BENA
20. ŠABAČKI INTERNACIONALNI BLUES&JAZZ FESTIVAL
OSTRVO U OKEANU NEIZVESNOSTI
Moramo plivati, strah je prevaziđen, ostala je neizvesnost i potraga za ostrvom sa nematerijalnim blagom. Muzika predstavlja prirodu, priroda reprezentuje život, džez je slika prirode, dakle džez je život i kao i u džezu, život je najbolji kada se improvizuje. Male pobede čekajući konačnu, onu čoveka nad virusom
Neizvesnost je trenutno teg na leđima koji svako od nas nosi poput mitskog junaka. Od ranog proleća do danas robujemo slutnjama, prepušteni brojkama skrivenim u sekvencama dana što nas „ubadaju“ kao roj besnih osa. Tamo gde je i bilo straha, odavno se čini prevaziđen, postao je sekundaran onog trenutka kada smo shvatili da je u ovom ratu sa virusom čovečanstvo još preslabo, katkad bolno bezidejno. Pokušavamo da se prilagodimo okolnostima, jer ne možemo ništa drugo, ali čeznemo za nekom sigurnošću šta će biti sutra, prekosutra, naredne nedelje, meseca, ali nje nema, za dalje vremenske distance se bojimo i da pretpostavimo. Čini se da, poput brodolomnika, plivamo u okeanu nepoznatog. Umesto neistraženog života dubina i nesagledive sile morskih struja protiv kojih niko ne može, nama preti neistražen ponor odakle stiže virus i tokova potencijlnih mera, ograničenja, odluka lošeg ili krajnje filantropskog karaktera, što nam život kreiraju u drugim okvirima. Umorni smo od plivanja, ali moramo da nastavimo, sanjajući konačni spas i tražeći komad kopna gde možemo predahnuti. To ostrvo je ostrvo sa blagom. Komad mira, ostrvo predaha, deo spokoja, granica koja će napraviti vremensku podelu na pre i posle, za nekoga bio je zvuk sa bine Šabačkog pozorišta te promenljive jesenje večeri. Okolnosti mogu zatvoriti vrata, mogu zaključati sve brave, ali umetnost zauvek mora biti voda što uvek nađe put. Koliko je voda važna za biološko funkcionisanje, toliko je umetnost bitna za kvalitet života, jer se u toj kreativnoj strani homo sapiensa skriva sve što ljudski rod čini drugačijim. Kroz imaginaciju i stvaranje dosežemo istinski smisao. Sve drugo je niži oblik bivstvovanja sveden na jednostavno preživljavanje.
ako treba da pitaš šta je džez, onda nikada nećeš shvatiti: Muzika je život kao takav
Prvi put od osnivanja šabački Internacionalni bluz i džez festival nije mogao pred publiku, ne beše prostora za dvodnevni plezir, prvi put nije mogla muzika što crta emocije čovečanstva vek i po da upotpuni jelku jeseni ukrasima džez sešna, ali je u savezništvu sa savremenim tehnologijama pronašao put do svih kojima je Festival krasio oktobar. Na male ekrane ili putem linka, oni koji su želeli, dobili su znamenje pozne jeseni. Početni sjani ukras dao je veliki Jova Maljoković i prateći Balkan salsa bend. Poput hodočašća, poveo nas je na put lepote numerom „Put u Dečane“, premijerno izvedene u Šapcu, a potom su se nizale nove i stare kompozicije, preplitali sporiji i brži ritmovi, tanani tonovi jesenjeg mira i muzička groznica leta, slika uramljena solo momentima i na kraju pozlaćena vokalom Anđelke Simić, sve protkano etno motivima.
Čudno je to ostrvo gde smo bili te subote, malobrojni na službenom zadatku u sali, u pauzi nisu želeli da napuste šabačko zdanje kulture, a u domovima da promene tv kanal ili napuste sobu, sve je nosio osećaj kako bi to bilo samoizgnanstvo za metforičkog komada tla što toliko nam daruje. Polako sa džeza i jedinstvenog žamora između dva festivalska nastupa srce se stacioniralo uz kombinaciju bluz i džez pravaca što se ne libi da zagrli ni rok taktove. Srce se odmorilo uz zvuke benda „Razzle Dazzle”. Kvintet je osetio energiju prepuštajući se potpuno nevidljivoj sili. Čak i kada je numera gotova članovi su na rukama i nogama davali konstantan ritam iščekujućoj tišini dok ne počne naredna izvedba. Dogovarali su je igrajući sitnim pokretom.
Dve decenije trajanja Šabački Festival proslavio je 20 godina trajanja. Nastao je na temeljima „Jazz summit“ i “Lonesome Blues Fest” iz 90-ih godina, menjao je periode priređivanja, od leta do jeseni, lokacije, od Trga, Starog grada do Šabačkog pozorišta gde je, čini se našao svoj dom i oktobra gde tradicionalno ulepša poznu jesen. Organizatori, Bluz i džez udruženje Šabac, kažu da su spremni za bar još 20 godina. Kao jedan od medijskih pokrovitelja, čestitamo im veliki jubilej! Naravno, čuli smo obećanje i iskreno želimo da bude ispunjeno.
Kraj se bližio, ali tako notorna činjenica poput proteka vremena nije mogla lako pokvariti divotu, te ma kako zvučao izraz „poslednji nastup na ovogodišnjem Festivalu“, žala nije bilo, jer su Mladenovčani, „berači pamuka“ (Cotton pickers) debitovali u Šapcu svojom bluz rok svirkom. Veličanstvena bluz forma muzike nastala je u patnji robova na poljima pamuka u 19. veku i svaki bluz zvuk zauvek će ostati spomenik zahvalnosti kreativnim ljudima što su spas nalazili u umetnosti. „Pikersi“ su jedan od cenjenijih bendova ovog pravca u Srbiji i okruženju, a status im je donela umešnost da ukombinuju festivalski nastup i prilaz svirkama što garantuju provod.
-Prvi put smo u Šapcu, želimo da često dolazimo, čast nam je što smo deo Festivala koji traje dve decenije – poručili su na rastanku.
Bluz je lako svirati, teško ga je osećati. Ukoliko u sebi ne možeš da pronađeš bluz, onda imaš veliku rupu u duši. On priča storiju, svaka nota, svaki stih ima svoje značenje, to je kombinacija, osećanja, snage i strahova.
Pobedili su organizaotri, bluz i džez su pobedili nedaće. Jednodnevni umesto dvodnevnog nastupa, tri umesto četiri koncerta, izostanak svirke posle koncerta zbog ograničenja radnog vremena, verujte da su sve to forme, suština je da je pobedila umetnost, muzika, hedonizam duše, svu ukrcani na brod tradicije. Nastavljamo svi dalje kroz okean neizvesnosti, ostrvo moramo napustiti, ali bar znamo koji brod sledimo. Čovečanstvo bije bitku satkanu od milijardi pojedničanih borbi sa kovid svakodnevicom. Radujemo se pobedama u malim bojevima, čekajući konačnu pobedu čoveka nad virusom. Beše dvadeseti Festival, jedva čekamo dvadeset i prvi, još samo oko 360 dana...
ako treba da pitaš šta je džez, onda nikada nećeš shvatiti: Muzika je život kao takav
