DR DRAGANA RADOJIČIĆ O ISTINAMA I ZABLUDAMA O VAKCINAMA
Svaka vakcina je dobra
“Svaka vakcina ima istu funkciju – da stvori antitela, odnosno pojača imuni odgovor kod onih koji su već preležali Kovid. Prva doza pokreće imuni sistem, a oko nedelju dana posle dobijanja druge doze smo zaštićeni Postoje ljudi koji zbog svojih bolesti ne mogu da prime vakcinu. Zbog takvih treba da se vakciniše što više onih koji su zdravi, kako virus ne bi mogao da kruži i ne bi mogao da ostane u populaciji”, objašnjava dr Dragana Radojičić, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Šabac
Od početka vakcinacije protiv Kovida 19 kod nas brojni napisi u elektronskim i štampanim medijima napravili su dosta zabuna. Stvorile su se nedoumice oko toga koja vakcine se prima u kojim godinama života, da li hronični bolesnici smeju da ih dobiju, žene koje planiraju trudnoću... Tako se i kod najvećih zagovornika vakcinacije pojavila dilema, koju vakcinu odabrati i da li se uopšte vakcinisati.
Trenutno su u Srbiji dostupne nemačko-američka PFIZER-BIOTECH COVID-19 VACCINE, ruska Gam-KOVID-Vak, poznatija kao “Sputnik Ve” i kineska vakcina proizvođača “Sinofarm” SARS-CoV-2 Vaccine (Vero Cell) Inactivated.
Dr Dragana Radojičić načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti i pomoćnik direktora za poslove u javnom zdravlju iz oblasti epidemiologije i mikrobiologije Zavoda za javno zdravlje Šabac objašnjava da su sve vakcine dobre i da je cilj svake od njih da stvori imunitet na virus. Što se tiče toga ko ne treba da primi vakcinu protiv Kovida 19 pravila su ista kao i za sve druge vakcine, osoba ne treba da ima akutne bolesti prilikom vakcinacije.
Građanima poručuje da je bitno da se vakcinišu i da nije važno koju će vakcinu odabrati.
-Svaka vakcina ima istu funkciju – da stvori antitela, odnosno pojača imuni odgovor kod onih koji su već preležali Kovid. Jedino tako možemo da stignemo do kolektivnog imuniteta, da onemogućimo kruženje virusa i smanjimo broj obolelih i umrlih, navodi dr Radojičić.
Iako na portalu eUprave postoji mogućnost izbora između više vakcine, masovna imunizacija se sada vrši kineskom koje ima najviše. Građani koji su želeli vakcinu nekog drugog proizvođača sada su u dilemi da li sačekati ili uzeti ono što se nudi. Naša sagovornica navodi da kineska vakcina nije ništa lošija od drugih, a prednost joj je što je dosta jednostavnija za upotrebu.
-Ruska vakcina je za populaciju od 18 do 60 godina, „Fajzerova“ od 16 do 60. Razlika je u tome što je se u Americi punoletstvo računa ranije, pa je tako i testirana. Takođe, to što su za građane do 60 godina ne znači da bi bile štetne po one starije, samo da nisu testirane ne njima. Kineska se primenjuje za sve starije od 18 godina, a dobra je i za one koji su preležali koronu. Jednostavna je za korišćenje i ona bi mogla da se prima i kod izabranog lekara da se nije išlo na masovnu imunizaciju, navodi naša sagovornica.
Dr Radojičić objašnjava da se „Fajzerov“ i „Sputnik“ vakcina lede na -18 stepeni. Obe se koriste odleđene, s tim što se nemačo-američka može iskoristiti u roku od pet dana od odleđavanja, dok je kod ruske taj rok tek dva sata, što je čini nešto komplikovanijom za korišćenje.
Vakcine nisu ispitivane ni na trudnicama, ali dosadaša praksa je pokazala da nisu izazvale neželjena dejstva kod žena koje nisu znale da su trudne kada su primile vakcinu. Naša sagovornica savetuje da one koje tek planiraju trudnoću treba da sačekaju da prime i drugu dozu i da se pojave antitela. Sama vakcina nema uticaja na planiranje trudnoće.
-Imuni odgovor se stvara posle druge doze. Prva doza pokreće imuni sistem, a oko nedelju dana posle dobijanja druge doze smo zaštićeni. Poštuje se da obe doze budu istog proizvođača i zbog toga je za sve koji su primili prvu dozu odmah ostavljena druga. Ne treba da postoji bojazan da ih neće biti dovoljno, kaže dr Radojičić.
Još uvek nije poznato koliko će trajati imunitet posle vakcinacije. Pretpostavlja se od šest meseci do godinu dana. To bi trebalo da bude dovoljno vremena da se onemoguće da virus cirkuliše. Ipak, uslov za to je da se što više ljudi vakciniše.
Poštuje se da obe doze budu istog proizvođača i zbog toga je za sve koji su primili prvu dozu odmah ostavljena druga. Ne treba da postoji bojazan da ih neće biti dovoljno
-Postoje ljudi koji zbog svojih bolesti ne mogu da prime vakcinu. Zbog takvih treba da se vakciniše što više onih koji su zdravi, kako virus ne bi mogao da kruži i ne bi mogao da ostane u populaciji. Ova vakcina, kao i druge, se ne daje ljudima sa akutnim bolestima, ne lečenim hroničnim bolestima, kada se ranije kao reakcija na vakcinu ili na ujed insekta javljao anafilaktički šok. Ne daje se trudnicama i dojiljama. Ko ima neku hroničnu bolest, a redovno uzima terapiju, može nesmetano da primi vakcinu, navodi dr Radojičić.
Naša sagovornica savetuje svima koji planiraju da se vakcinišu da par dana pre toga smanje kontakte na minimum kako bi izbegli mogućnost zaraze. Ukoliko vakcinu ipak primi neko ko je zaražen, a nema simptome, očekivana je jača reakcija, kao što je temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima, u trajanju od nekoliko dana.
-Da li neko misli da je bolje da i dalje budemo u vanrednoj situaciji ili da živimo normalno? Mere opreza će morati da budu na snazi još neko vreme, dok se ne stvori imunitet. Svima je cilj da broj obolelih i umrlih bude što manji, poručuje naša sagovornica.
Do zaključenja ovog broja u Šapcu je vakcinisano blizu 6.000 građana. Prijavljena je samo jedna neželjena reakcija i to od “Fajzerove” vakcine kod medicinskog radnika, ali je reakcija bila blaga.
Zainteresovani mogu da se prijave preko portala eUprava ili na broj telefona 0800/222-334. Posle gužvi koje su bile u toku prva dva dana ispred sale Ekonomske škole, svi su se “uhodali”, angažovano je više ekipa i sada su čekanja minimalna, a brojni sugrađani koji su došli u zakazano vreme kažu da su prozvani tačno u minut.
Trenutno su u Srbiji dostupne nemačko-američka PFIZER-BIOTECH COVID-19 VACCINE, ruska Gam-KOVID-Vak, poznatija kao “Sputnik Ve” i kineska vakcina proizvođača “Sinofarm” SARS-CoV-2 Vaccine (Vero Cell) Inactivated.
Nemerljiv značaj vakcine za čovečanstvo
-Svetska zdravstvena organizacija je 31. januara 2020. godine proglasila pandemiju i odmah je počelo da se razmišlja o imunizaciji, jer je bilo jasno da se ovo ne može završiti na drugi način. Sva smanjenja zaraznih bolesti u svetu isključivo su vezana za vakcine i čistu pijaću vodu. To su jedine dve stvari koje su dovele do produžetka životnog veka, kaže dr Radojičić.
Dr Dragana Radojičić načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti i pomoćnik direktora za poslove u javnom zdravlju iz oblasti epidemiologije i mikrobiologije Zavoda za javno zdravlje Šabac objašnjava da su sve vakcine dobre i da je cilj svake od njih da stvori imunitet na virus. Što se tiče toga ko ne treba da primi vakcinu protiv Kovida 19 pravila su ista kao i za sve druge vakcine, osoba ne treba da ima akutne bolesti prilikom vakcinacije.
Građanima poručuje da je bitno da se vakcinišu i da nije važno koju će vakcinu odabrati.
-Svaka vakcina ima istu funkciju – da stvori antitela, odnosno pojača imuni odgovor kod onih koji su već preležali Kovid. Jedino tako možemo da stignemo do kolektivnog imuniteta, da onemogućimo kruženje virusa i smanjimo broj obolelih i umrlih, navodi dr Radojičić.
Iako na portalu eUprave postoji mogućnost izbora između više vakcine, masovna imunizacija se sada vrši kineskom koje ima najviše. Građani koji su želeli vakcinu nekog drugog proizvođača sada su u dilemi da li sačekati ili uzeti ono što se nudi. Naša sagovornica navodi da kineska vakcina nije ništa lošija od drugih, a prednost joj je što je dosta jednostavnija za upotrebu.
-Ruska vakcina je za populaciju od 18 do 60 godina, „Fajzerova“ od 16 do 60. Razlika je u tome što je se u Americi punoletstvo računa ranije, pa je tako i testirana. Takođe, to što su za građane do 60 godina ne znači da bi bile štetne po one starije, samo da nisu testirane ne njima. Kineska se primenjuje za sve starije od 18 godina, a dobra je i za one koji su preležali koronu. Jednostavna je za korišćenje i ona bi mogla da se prima i kod izabranog lekara da se nije išlo na masovnu imunizaciju, navodi naša sagovornica.
Dr Radojičić objašnjava da se „Fajzerov“ i „Sputnik“ vakcina lede na -18 stepeni. Obe se koriste odleđene, s tim što se nemačo-američka može iskoristiti u roku od pet dana od odleđavanja, dok je kod ruske taj rok tek dva sata, što je čini nešto komplikovanijom za korišćenje.
Manje unetog virusa – bolji ishod
-Maska ne može da zaštiti 100 odsto od virusa, ali predstavlja barijeru i unosi se manja količina virusa. Kada se unese mala količina virusa u organizam pitanje je da li će virus uspeti da se razmnoži i izazove bolest ili će imuni odgovor biti takav da će uspeti da ga eliminiše. Što više se unese virusa izvesnije je da će doći do bolesti. Najverovatnije od toga zavisi i koliko težak oblik će se razviti. Koliko god antitela da ima u organizmu, imunološki sistem deluje tako da kada virus uđe u organizam, on odmah počne da stvara novu količinu antitela. Čak i u slučaju da organizam ne uspe da se izbori, klinička slika će biti blaža, navodi dr Radojičić.
Vakcine nisu ispitivane ni na trudnicama, ali dosadaša praksa je pokazala da nisu izazvale neželjena dejstva kod žena koje nisu znale da su trudne kada su primile vakcinu. Naša sagovornica savetuje da one koje tek planiraju trudnoću treba da sačekaju da prime i drugu dozu i da se pojave antitela. Sama vakcina nema uticaja na planiranje trudnoće.
-Imuni odgovor se stvara posle druge doze. Prva doza pokreće imuni sistem, a oko nedelju dana posle dobijanja druge doze smo zaštićeni. Poštuje se da obe doze budu istog proizvođača i zbog toga je za sve koji su primili prvu dozu odmah ostavljena druga. Ne treba da postoji bojazan da ih neće biti dovoljno, kaže dr Radojičić.
Još uvek nije poznato koliko će trajati imunitet posle vakcinacije. Pretpostavlja se od šest meseci do godinu dana. To bi trebalo da bude dovoljno vremena da se onemoguće da virus cirkuliše. Ipak, uslov za to je da se što više ljudi vakciniše.
-Postoje ljudi koji zbog svojih bolesti ne mogu da prime vakcinu. Zbog takvih treba da se vakciniše što više onih koji su zdravi, kako virus ne bi mogao da kruži i ne bi mogao da ostane u populaciji. Ova vakcina, kao i druge, se ne daje ljudima sa akutnim bolestima, ne lečenim hroničnim bolestima, kada se ranije kao reakcija na vakcinu ili na ujed insekta javljao anafilaktički šok. Ne daje se trudnicama i dojiljama. Ko ima neku hroničnu bolest, a redovno uzima terapiju, može nesmetano da primi vakcinu, navodi dr Radojičić.
Naša sagovornica savetuje svima koji planiraju da se vakcinišu da par dana pre toga smanje kontakte na minimum kako bi izbegli mogućnost zaraze. Ukoliko vakcinu ipak primi neko ko je zaražen, a nema simptome, očekivana je jača reakcija, kao što je temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima, u trajanju od nekoliko dana.
Svi koji mogu treba da se vakcinišu
-Vakcinacija nije obavezna nego preporučena, ali smatram da svi koji mogu treba da se vakcinišu. Lično mi je svejedno koju vakcinu ću primiti. Primila bih Fajzerovu, zbog toga što se ona daje medicinskim radnicima, ali kako sam se pred kraj godine, uz poštovanje svih epidemioloških mera, zarazila Kovidom, za dva meseca ću verovatno primiti kinesku. Moja majka, koja ima 85 godina, vakcinisala se i protiv sezonskog gripa i protiv Kovida, ističe dr Dragana Radojičić.
-Da li neko misli da je bolje da i dalje budemo u vanrednoj situaciji ili da živimo normalno? Mere opreza će morati da budu na snazi još neko vreme, dok se ne stvori imunitet. Svima je cilj da broj obolelih i umrlih bude što manji, poručuje naša sagovornica.
Do zaključenja ovog broja u Šapcu je vakcinisano blizu 6.000 građana. Prijavljena je samo jedna neželjena reakcija i to od “Fajzerove” vakcine kod medicinskog radnika, ali je reakcija bila blaga.
Zainteresovani mogu da se prijave preko portala eUprava ili na broj telefona 0800/222-334. Posle gužvi koje su bile u toku prva dva dana ispred sale Ekonomske škole, svi su se “uhodali”, angažovano je više ekipa i sada su čekanja minimalna, a brojni sugrađani koji su došli u zakazano vreme kažu da su prozvani tačno u minut.
M.M.
Najnoviji broj
25. april 2024.
