U SUSRET UPISU
Prioritet su znanje i sticanje veština
Svršenim osnovcima i ove godine Srednja škola u Koceljevi omogućiće upis na dosadašnje smerove, trogodišnje i četvorogodišnje. U njoj će biti moguće školovati se za ekonomskog, poljoprivrednog ili mašinskog tehničara za kompjutersko konstruisanje. Takođe, oni koji se odluče za srednjoškolsko obrazovanje u trajanju od tri godine mogu birati između muških i ženskih frizera, automehaničara i instalatera
Skoro svake godine oko 80 odsto koceljevačkih osmaka odluči da srednje obrazovanje nastavi u rodnom kraju. Srednja škola već godinama unazad aktivno radi na prezentaciji obrazovnih profila, poboljšanju uslova i boljem imidžu, što daje rezultate. Trenutno ovu obrazovnu ustanovu pohađa oko 420 đaka u 18 odeljenja.
–Već nekoliko godina imamo približan broj učenika što nije tako lako ostvarivo. Prema našim podacima oko 80-ak odsto osmaka odluči da upiše našu školu i to je podatak koji ohrabruje. Mi se trudimo da budemo što je moguće bolji a osnovni cilj nam je da deca ponesu odavde što viši nivo znanja- poručio je direktor Veroljub Matić koji je na čelu ove ustanove već dve decenije.
Svršenim osnovcima i ove godine Srednja škola u Koceljevi omogućiće upis na dosadašnje smerove, trogodišnje i četvorogodišnje. U njoj će biti moguće školovati se za ekonomskog, poljoprivrednog ili mašinskog tehničara za kompjutersko konstruisanje. Takođe, oni koji se odluče za srednjoškolsko obrazovanje u trajanju od tri godine mogu birati između muških i ženskih frizera, automehaničara i instalatera.
Broj učenika koji uskoro završavaju osnovnu je nešto manji u odnosu na prethodnu godinu ali u Srednjoj školi veruju da se to neće drastičnije odraziti na upis, te da će najveći broj njih nastaviti obrazovanje u Koceljevi.
–Smerovi ostaju isti i godinama se ustalilo broj odeljenja. U obrazovne profile četvrtog stepena upisuje se po 30 đaka, muški i ženski frizer po 15, automehaničari i instalateri takođe. Ove godine smo imali želju da krenemo sa dualnim obrazovanjem i napravili smo uslove. Našli smo dovoljno poslodavaca za instalatere, solidan broj za automehaničare, ali u ministarstvu ne postoji još uvek plan i standardi kvalifikacija koji su potrebni da bi se krenulo po dualnom modelu koji je dobar za sve, tako da će to sačekati narednu godinu- objasnio je Matić i dodao da su u ovom delu Srbije samo dve škole usvojile ovaj model obrazovanja, jedna u Valjevu a druga u Loznici.
U koceljevačkoj srednjoj školi se trude da obezbede što bolje uslove za obrazovanje i izvođenje praktične nastave u cilju što obuhvatnijeg sticanja znanja i veština. Nedavno je izgrađena i opremljena radionica za automehaničare. To je, ispostavilo se, omogućilo da se u ovoj obrazovnoj ustanovi ispoštuju odredbe pravilnika po kojem je propisano da se 75 odsto časova praktične nastave izvodi isključivo u školi, dok se ostatak može obavljati van nje.
–Radionica je sada samo dorađena i opremljena pa smo spremno dočekali ove izmene u oblasti izvođenja prakse. U suprotnom bismo imali problem. Po dualnom modelu to nije pravilo, ali kako mi još nismo u tom sistemu, za nas važi novi propis- rekao je direktor ove obrazovne ustanove.
Govoreći o perspektivi zanimanja koja budućim srednjoškolcima nudi ova škola poručio je da đaci trećeg i četvrtog stepena mašinske struke mogu da se zaposle odmah po završetku škole.
– Osim toga, mašinski tehničari koji nastave školovanje i završe fakultet imaju velike mogućnosti za posao i napredovanje u karijeri. Skoro smo čuli informaciju da je jedan od najtraženijih fakulteta upravo mašinski. Veliki izbor fakulteta i visokih škola je i pred poljoprivrednim tehničarima a imamo i dosta dece koja hoće da ostanu na selu, jer se posao poljoprivrednika više ne svodi samo na kopanje zemlje, već on mora da bude obrazovan, prati savremene tokove, ide u korak sa vremenom i savremenim tokovima, kadar da prati konkurse i aplicira na njih, da planira. Ekonomski tehničari imaju neku svoju putanju i u velikom broju slučajeva odlaze na dalje školovanje- izjavio je Veroljub Matić.
On se osvrnuo i na nastavu na daljinu za koju je istakao da je u toku prošle školske godine bila nužna, te da je bilo bolje imati i takve časove i održati kontakt sa đacima, nego nemati nikakvu komunikaciju. Međutim, u ovoj školskoj godini do izražaja dolaze i druge stvari. Prosvetni radnici napominju da je neke učenike teško animirati i nagnati ih na učenje i kada su okolnosti uobičajene a nastava redovna u školskim učionicama. Kada su učionice izmeštene u virtuelni svet čini se da je to nemoguće.
–Oni koji su bili bolji đaci, sa njima nije problem i može se raditi na razne načine. Ali, oni slabiji izbegavaju sve te obaveze pa je sada nešto lošiji utisak o on lajn nastavi nego prošle godine. Stiče se utisak da nam druga pauza, bar u našoj sredini, nije bila potrebna jer nismo imali zaraženih đaka, sem 1-2, profesora jednog ili nijednog. Zato smo mogli raditi i na uobičajen način- ocenio je direktor Srednje škole u Koceljevi, ustanove koja je nedavno proslavila svoj 41. rođendan.
–Već nekoliko godina imamo približan broj učenika što nije tako lako ostvarivo. Prema našim podacima oko 80-ak odsto osmaka odluči da upiše našu školu i to je podatak koji ohrabruje. Mi se trudimo da budemo što je moguće bolji a osnovni cilj nam je da deca ponesu odavde što viši nivo znanja- poručio je direktor Veroljub Matić koji je na čelu ove ustanove već dve decenije.
Svršenim osnovcima i ove godine Srednja škola u Koceljevi omogućiće upis na dosadašnje smerove, trogodišnje i četvorogodišnje. U njoj će biti moguće školovati se za ekonomskog, poljoprivrednog ili mašinskog tehničara za kompjutersko konstruisanje. Takođe, oni koji se odluče za srednjoškolsko obrazovanje u trajanju od tri godine mogu birati između muških i ženskih frizera, automehaničara i instalatera.
Broj učenika koji uskoro završavaju osnovnu je nešto manji u odnosu na prethodnu godinu ali u Srednjoj školi veruju da se to neće drastičnije odraziti na upis, te da će najveći broj njih nastaviti obrazovanje u Koceljevi.
–Smerovi ostaju isti i godinama se ustalilo broj odeljenja. U obrazovne profile četvrtog stepena upisuje se po 30 đaka, muški i ženski frizer po 15, automehaničari i instalateri takođe. Ove godine smo imali želju da krenemo sa dualnim obrazovanjem i napravili smo uslove. Našli smo dovoljno poslodavaca za instalatere, solidan broj za automehaničare, ali u ministarstvu ne postoji još uvek plan i standardi kvalifikacija koji su potrebni da bi se krenulo po dualnom modelu koji je dobar za sve, tako da će to sačekati narednu godinu- objasnio je Matić i dodao da su u ovom delu Srbije samo dve škole usvojile ovaj model obrazovanja, jedna u Valjevu a druga u Loznici.
U koceljevačkoj srednjoj školi se trude da obezbede što bolje uslove za obrazovanje i izvođenje praktične nastave u cilju što obuhvatnijeg sticanja znanja i veština. Nedavno je izgrađena i opremljena radionica za automehaničare. To je, ispostavilo se, omogućilo da se u ovoj obrazovnoj ustanovi ispoštuju odredbe pravilnika po kojem je propisano da se 75 odsto časova praktične nastave izvodi isključivo u školi, dok se ostatak može obavljati van nje.
–Radionica je sada samo dorađena i opremljena pa smo spremno dočekali ove izmene u oblasti izvođenja prakse. U suprotnom bismo imali problem. Po dualnom modelu to nije pravilo, ali kako mi još nismo u tom sistemu, za nas važi novi propis- rekao je direktor ove obrazovne ustanove.
Govoreći o perspektivi zanimanja koja budućim srednjoškolcima nudi ova škola poručio je da đaci trećeg i četvrtog stepena mašinske struke mogu da se zaposle odmah po završetku škole.
– Osim toga, mašinski tehničari koji nastave školovanje i završe fakultet imaju velike mogućnosti za posao i napredovanje u karijeri. Skoro smo čuli informaciju da je jedan od najtraženijih fakulteta upravo mašinski. Veliki izbor fakulteta i visokih škola je i pred poljoprivrednim tehničarima a imamo i dosta dece koja hoće da ostanu na selu, jer se posao poljoprivrednika više ne svodi samo na kopanje zemlje, već on mora da bude obrazovan, prati savremene tokove, ide u korak sa vremenom i savremenim tokovima, kadar da prati konkurse i aplicira na njih, da planira. Ekonomski tehničari imaju neku svoju putanju i u velikom broju slučajeva odlaze na dalje školovanje- izjavio je Veroljub Matić.
On se osvrnuo i na nastavu na daljinu za koju je istakao da je u toku prošle školske godine bila nužna, te da je bilo bolje imati i takve časove i održati kontakt sa đacima, nego nemati nikakvu komunikaciju. Međutim, u ovoj školskoj godini do izražaja dolaze i druge stvari. Prosvetni radnici napominju da je neke učenike teško animirati i nagnati ih na učenje i kada su okolnosti uobičajene a nastava redovna u školskim učionicama. Kada su učionice izmeštene u virtuelni svet čini se da je to nemoguće.
–Oni koji su bili bolji đaci, sa njima nije problem i može se raditi na razne načine. Ali, oni slabiji izbegavaju sve te obaveze pa je sada nešto lošiji utisak o on lajn nastavi nego prošle godine. Stiče se utisak da nam druga pauza, bar u našoj sredini, nije bila potrebna jer nismo imali zaraženih đaka, sem 1-2, profesora jednog ili nijednog. Zato smo mogli raditi i na uobičajen način- ocenio je direktor Srednje škole u Koceljevi, ustanove koja je nedavno proslavila svoj 41. rođendan.
Vesna Bošković
Najnoviji broj
18. april 2024.
