OTVORENA IZLOŽBA “PASVORD” U
GALERIJI KULTURNOG CENTRA
GALERIJI KULTURNOG CENTRA
Odgovor na otuđenost
U Galeriji Kulturnog centra u toku je izložba crteža akademskog slikara Nebojše Miloševića.
Neobičnu postavku naslovljenu „Pasvord“, otvorila je istoričarka umetnosti Sonja Petrović Jagić.
- Zadovoljstvo je drugi put ove godine ugostiti jednog ozbiljnog umetnika u Galeriji Kulturnog centra. Naime, Nebojša je dobitnik ovogodišnje nagrade na Izložbi crteža u KC. Pre osam godina imao je samostalnu izložbu u našoj galeriji pod nazivom „Displej te gleda“. Njegove teme - otuđenje, digitalizacija, kompjuteri, o tome u šta nam se život pretvorio - pokušava da prikaže kroz minimalistička sredstva. Na ovim crtežima možemo videti mnogobrojne asocijacije na sečiva i na rešenje problema odsecanjem. Mogu da kažem da je izložba simbolična, asocijativna, ujednačena u kvalitetu i niko neće pogrešiti ukoliko dođe da je pogleda, poručila je Jagić Petrović.
Izložba se zatvara 10. septembra.
CRTEŽ KAO KONSTANTA
U svom dosadašnjem umetničkom kretanju, od stupanja na scenu, drugom polovinom 90-ih godina do danas, Nebojša Milošević je od radova obojenih zvukom i atmosferom urbanih džez klubova došao do serije trezveno crtanih pleksusa. Bio muški ili ženski, u kontekstu polova, seksa, moći, trofeja ili globalnog internacionalnog mozga, koji radi na ventil, zapravo, sve je to jedan isti pleskus, civilizacijski, koji trpi od sopstvene pesnice.
Nebojša Milošević rođen je 1968. godine u Kosovskoj Mitrovici. Školu za industrijsko oblikovanje završio je u Beogradu, a Fakultet umetnosti, odsek slikarstvo, u Prištini. Postdiplomske studije završio je na Grafičkom odseku. Od 1996. radi kao profesor na predmetu Crtanje na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici.
Milošević je, dakle, od slika u biti nadrealističke provenijencije, preko printova kolaža (pokazanih bečkoj publici) još tada kritičkog stava prema društvenoj i ličnoj stvarnosti, i grafika rađenih klasičnim tehnikama, stigao do radova po kojima se lako prepoznaje u našoj sredini. Noviji Miloševićevi crteži sežu do tradicije avangarde i odražavaju donekle preduzet konceptualni pristup.
Crtež je ta disciplina od koje Milošević ne odstupa praktično ni u jednoj fazi svog rada, čak ni kada je neki drugi medij zadati okvir, Crtež on najdoslednije neguje u svom umetničkom postupku, od ranih radova, neposrednije likovnosti – u smislu gesta i kompozicionog ustrojstva, do novog crteža konstruktivnog sklopa, rađenog ručno – akrilikom, ali u dosluhu sa vizuelnom posebnošću sveta predstava nastalih posredstvom visokih tehnologija. Time autor, pored demonstracije čistog i pismenog likovnog ustrojstva celine, zapravo, napušta likovnost u njenom tradicionalnom smislu i boravi u sferi konceptualnog stvaralaštva, gde je glavno sredstvo – misao, aktivirana i usmeravana kroz simbole i elemente pozajmljene od dizajna, advertajzinga i repertoara medicinskog sadržaja. Na taj način, Milošević ostaje dosledan još jednoj konstanti u svom radu a to je kritička reakcija na svet i okruženje.
(Ljubica Jelisavac-Katić )
Neobičnu postavku naslovljenu „Pasvord“, otvorila je istoričarka umetnosti Sonja Petrović Jagić.
- Zadovoljstvo je drugi put ove godine ugostiti jednog ozbiljnog umetnika u Galeriji Kulturnog centra. Naime, Nebojša je dobitnik ovogodišnje nagrade na Izložbi crteža u KC. Pre osam godina imao je samostalnu izložbu u našoj galeriji pod nazivom „Displej te gleda“. Njegove teme - otuđenje, digitalizacija, kompjuteri, o tome u šta nam se život pretvorio - pokušava da prikaže kroz minimalistička sredstva. Na ovim crtežima možemo videti mnogobrojne asocijacije na sečiva i na rešenje problema odsecanjem. Mogu da kažem da je izložba simbolična, asocijativna, ujednačena u kvalitetu i niko neće pogrešiti ukoliko dođe da je pogleda, poručila je Jagić Petrović.
Izložba se zatvara 10. septembra.
CRTEŽ KAO KONSTANTA
U svom dosadašnjem umetničkom kretanju, od stupanja na scenu, drugom polovinom 90-ih godina do danas, Nebojša Milošević je od radova obojenih zvukom i atmosferom urbanih džez klubova došao do serije trezveno crtanih pleksusa. Bio muški ili ženski, u kontekstu polova, seksa, moći, trofeja ili globalnog internacionalnog mozga, koji radi na ventil, zapravo, sve je to jedan isti pleskus, civilizacijski, koji trpi od sopstvene pesnice.
Milošević je, dakle, od slika u biti nadrealističke provenijencije, preko printova kolaža (pokazanih bečkoj publici) još tada kritičkog stava prema društvenoj i ličnoj stvarnosti, i grafika rađenih klasičnim tehnikama, stigao do radova po kojima se lako prepoznaje u našoj sredini. Noviji Miloševićevi crteži sežu do tradicije avangarde i odražavaju donekle preduzet konceptualni pristup.
Crtež je ta disciplina od koje Milošević ne odstupa praktično ni u jednoj fazi svog rada, čak ni kada je neki drugi medij zadati okvir, Crtež on najdoslednije neguje u svom umetničkom postupku, od ranih radova, neposrednije likovnosti – u smislu gesta i kompozicionog ustrojstva, do novog crteža konstruktivnog sklopa, rađenog ručno – akrilikom, ali u dosluhu sa vizuelnom posebnošću sveta predstava nastalih posredstvom visokih tehnologija. Time autor, pored demonstracije čistog i pismenog likovnog ustrojstva celine, zapravo, napušta likovnost u njenom tradicionalnom smislu i boravi u sferi konceptualnog stvaralaštva, gde je glavno sredstvo – misao, aktivirana i usmeravana kroz simbole i elemente pozajmljene od dizajna, advertajzinga i repertoara medicinskog sadržaja. Na taj način, Milošević ostaje dosledan još jednoj konstanti u svom radu a to je kritička reakcija na svet i okruženje.
(Ljubica Jelisavac-Katić )
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
