Knjiga o logičkim mozgalicama

Rešenje mnogih enigmatskih sastava zasnovano je na logici. Među brojnim logičkim mozgalicama u enigmatici vodeće mesto po zastupljenosti danas zauzima sudoku.

Krajem prošle godine, u okviru Lektire Matematiskopa, iz štampe je izašao “Sudoku bukvar”, jedinstvena knjiga u svetu po opisu enigmatskih sudoku vrsta, nastala iz pera Veroljuba Babića iz Koceljeve, nastavnika matematike, enigmate i novinara.

U njoj se može naći 175 različitih vrsta sudoku koje se susreću u svetu enigmatike sa objašnjenom postavkom zadataka i konačnim rešenjima.

–U kratkim crtama objašnjeno je kako se dolazi do tih rešenja bez previše akcenta na taktici. Nju ostavljam rešavaču. Nisam želeo da rešavam po šablonu nego je svako kreativan na svoj način i prilazi nekom problemu. U knjizi profesora Šabačke Gimnazije Siniše Mozetića data su precizna uputstva kako se sudoku rešava. Ja nisam želeo da se time bavim na taj način- ističe autor i dodaje da u njegovoj knjizi, pored klasičnog “9 puta 9”, postoji još 174 vrste sudoku, te da je jedino uputstvo za buduće rešavače da počnu sa lakim zadatkom.

–Važno je naoružati se strpljenjem i uz olovku i gumicu rešavati najpre jednostavnije. Ako ne vidite rešenje, ostavite taj sudoku za kasnije, za naredni dan i možda baš tada iskrsne neko rešenje. Postepeno rešavajte i vidite koji je vaš domet. Ima mnogo sudoku koje ja ne mogu da rešim. Do sada sam ih rešio bar dve hiljade, ali mnoge jednostavno nisam uspeo- otkriva Babić.

PREKO LOGIKE DO KORISNOG I PRIMENjIVOG ZNANjA
Knjiga je bila u pripremi dve godine. Toliko je vremena bilo potrebno autoru da prikupi materijal u želji da zainteresuje što veći broj ljudi za sudoku, enigmatiku, logiku pa i matematiku. I upravo je ideja vodilja za ovaj bukvar bila primena matematike u enigmatskoj logici. Tada je shvatio da postoji mnogo vrsta sudoku a pored njih, kaže, ima još par stotina različih enigmatiskih vrsta u kojima se traži isključivo logika.

Iskustvo ovog nastavnika matematike u osnovnoj školi govori da su deca sve više lišena logičkog načina razmišljanja.

-I sam sam primetio da se u poslednje vreme, čak i iz matematike, kaže deci da nauče određeni zadatak, što je njima lakše ali pogubno. Sve se svelo na ocene, a ne na znanje. Danas nam trebaju ocene, diplome, priznanja a ne znanja koja mogu da primene. A za decu je važno da od prvih dana budu usmeravani da rešavaju logički probleme i izazove. Da na najlakši način dođu do rešenja i onda je to sutra korisno znanje i primenjivo u realnom životu. Važno je navoditi ih na razmišljanje svojom glavom od malih nogu- smatra Babić.

O SUDOKU
Sudoku je nastao kao posebna vrsta magičnog kvadrata. Prvi put je objavljen u jednom američkom časopisu pod nazivom “Mesto za broj”, a njegov autor bio je Hauard Garns.
Ova vrsta enigmatskih zadataka veliku ekspanziju doživela je osamdesetih godina prošlog veka, a danas se širom sveta objavljuju u dnevnim novinama i specijalizovanim časopisima, kao i na internet portalima.

Sudoku je vrsta mrežaste zagonetke i najčešće je oblika 9 puta 9. Pravila sudoku nalažu da se ni u kolonama, ni u vrstama, ni u posebnim manjim kvadratima ne sme dva puta pojaviti isti broj, slovo ili znak. Nepisano je pravilo da ne treba da ima više od 32 zadata broja, a poželjno je da njihov raspored bude simetričan.

Različiti su stepeni težine sudokua pa je jedna od podela na početni, laki, srednji, težak i ekspertski. Svaki pravilan sudoku ima samo jedno tačno rešenje a za dosad najteži sastavljen zadatak važi rad finskog matematičara Arta Inkale koji je svom delu, na skali od 1-10, dao ocenu 11.
Za rešavanje sudokua nije potrebno nekakvo posebno opšte znanje, pa se rešenje zasniva isključivo na veštini kombinovanja i logici.