MAČVANSKI POLjOPRIVREDNICI U RAZNOVRSNOSTI PROIZVODNjE TRAŽE IZLAZ IZ KRIZE
„Svaštarenjem“ do ekonomske računice
Rad i samo rad je neminovnost. Tradicionalne proizvodnje žitarica i stoke se ne odriču, a ne retko pokušavaju da zarade proizvodeći voće
Jedan ugledni poljoprivredni proizvođač iz Mačvanskog Belotića, sela koga su početkom prošlog veka nazvali selom od „milion lubenica“, pohvalio mi se kako je jedne godine na proizvodnji „kraljica slasti“ (lubenice) dosta zaradio. Dodao je da zarada na ovom osvežavajućem, slatkom voću dolazi svake pete godine. Nije rekao koja je to godina te se moglo zaključiti da lubenice treba gajiti svakog leta. U poslednje vreme sve je više izazova u promeni setvene strukture u korist voća na plodnoj mačvanskoj zemlji.
Ali kao što pesma kaže „prva ljubav zaborava nema!“
NAVIKA JE NAVIKA
Teško se Mačvani odriču proizvodnje kukuruza, pšenice i lucerke, a u stočatstvu svinja i bikova. Neki su na tome uspeli dosta da zarade. Mlađi danas ne poriču da su to godinama radili njihovi preci i njima ostavili u amanet. Pripovedaju o tome često u seoskim kafanama na centru uz pivo i kafu.
Obori za tov stoke su danas znatno moderniji. Nema sumnje i agrotehnika je uznapredovala, kao i način pripreme zemljišta za setvu. Odavno se sa njiva ne čuju kopači, niti volovi i konji vuku plugove. Primat su preuzele mašine.
S druge strane ni mlađi poljoprivrednici ne ispuštaju olovku iz ruke, a i prosta računica govori da su često na gubitku. Glasno komentarišu da što čovek danas više hrani stoke u većem je problemu. Sigurnost i dugoročno ugovaranje, što je u poljoprivredi neminovnost i kakva takva garancija koju bi poželeli, često im se „izmiče“, te u protestima traže pomoć države. Dubioze u koje zapadaju proizvođači su sve češće. Tako je i mleko nedavno poteklo šabačkim ulicama, zbog nezadovoljstva proizvođača mleka.
-Ulaganja su ogromna kao i rad, a zarada nikakva, kaže Nemanja Mašić, ugledni mladi domaćin i proizvođač mleka iz Bogatića.
Mnogi u ovom kraju odustaju. Krava je sve manje. Stočarstvo na nizbrdici i posustaje pod teretom krize.
-Razumemo mi da je tržište „hirovito“, ali ova proizvodnja je od strateškog značaja i zahteva određenu sigurnost, što bi kreatori raznih strategija u poljoprivredi morali da znaju, ističe Nebojša Radovanović, vlasnik čuvenog porodičnog gazdinstva Radovanović iz Bogatića.
Zbog pominjanog on je kao i mnoge njegove kolege prinuđen da „svaštari“. Tako je ekonomska sigurnost ovdašnjih poljoprivrednih proizvođača izvesnija, smatra on i objašnjava: „Ako „izdaju“ pšenica i kukuruz, malina neće i obrnuto.
To je njegova „filozofija“ i sve češća. Radovanović smatra da im je izbor često sužen, a od nečega se mora živeti!
Tradiciju ne žele da prekidaju, bez obzira što su često na gubitku. Od žitarica proizvedenih na svojim njivama, u težnji da smanje troškove sami prave stočnu hranu. Hrane prasad od krmača iz sopstvenog zapata ali računica se opet teško nalazi.
VOĆARSTVO KAO ALTERNATIVA?
Radi zarade i opstanka u poljoprivredi, u poslednje vreme primetano je povećanje površina pod voćem. Iza svega i kod mnogih stoji ogroman rad.
-U početku je to bilo malo skromnije. Manji posedi malina, kupina, višanja... Prodavali smo uglavnom na obližnjoj pijaci... Malina je nema sumnje „kraljica“ među voćem. U svakom slučaju i ovde pored dobrih klimatskih preduslova, kvalitetnog zemljišta, potreban je veliki rad i samo rad. Od kvalitetnog zasada, preko nege i konačno branja, sve je važno i ovom poslu treba biti maksimalno posvećen, kaže Dragana Radovanović iz Bogatića.
Ona dodaje da se ovih dana često govori o „visokoj ceni“ buduće proizvodnje malina.
-Treba povesti računa o visokim ulaganjima u ovu zahtevnu proizvodnju, da se ne bi prevarili. Nemojte da „ćar“ odnese zaradu. Neminovno je opet sve staviti na papir i uzeti olovku.
Ali kao što pesma kaže „prva ljubav zaborava nema!“
NAVIKA JE NAVIKA
Teško se Mačvani odriču proizvodnje kukuruza, pšenice i lucerke, a u stočatstvu svinja i bikova. Neki su na tome uspeli dosta da zarade. Mlađi danas ne poriču da su to godinama radili njihovi preci i njima ostavili u amanet. Pripovedaju o tome često u seoskim kafanama na centru uz pivo i kafu.
Obori za tov stoke su danas znatno moderniji. Nema sumnje i agrotehnika je uznapredovala, kao i način pripreme zemljišta za setvu. Odavno se sa njiva ne čuju kopači, niti volovi i konji vuku plugove. Primat su preuzele mašine.
S druge strane ni mlađi poljoprivrednici ne ispuštaju olovku iz ruke, a i prosta računica govori da su često na gubitku. Glasno komentarišu da što čovek danas više hrani stoke u većem je problemu. Sigurnost i dugoročno ugovaranje, što je u poljoprivredi neminovnost i kakva takva garancija koju bi poželeli, često im se „izmiče“, te u protestima traže pomoć države. Dubioze u koje zapadaju proizvođači su sve češće. Tako je i mleko nedavno poteklo šabačkim ulicama, zbog nezadovoljstva proizvođača mleka.
-Ulaganja su ogromna kao i rad, a zarada nikakva, kaže Nemanja Mašić, ugledni mladi domaćin i proizvođač mleka iz Bogatića.
Mnogi u ovom kraju odustaju. Krava je sve manje. Stočarstvo na nizbrdici i posustaje pod teretom krize.
-Razumemo mi da je tržište „hirovito“, ali ova proizvodnja je od strateškog značaja i zahteva određenu sigurnost, što bi kreatori raznih strategija u poljoprivredi morali da znaju, ističe Nebojša Radovanović, vlasnik čuvenog porodičnog gazdinstva Radovanović iz Bogatića.
Zbog pominjanog on je kao i mnoge njegove kolege prinuđen da „svaštari“. Tako je ekonomska sigurnost ovdašnjih poljoprivrednih proizvođača izvesnija, smatra on i objašnjava: „Ako „izdaju“ pšenica i kukuruz, malina neće i obrnuto.
To je njegova „filozofija“ i sve češća. Radovanović smatra da im je izbor često sužen, a od nečega se mora živeti!
Tradiciju ne žele da prekidaju, bez obzira što su često na gubitku. Od žitarica proizvedenih na svojim njivama, u težnji da smanje troškove sami prave stočnu hranu. Hrane prasad od krmača iz sopstvenog zapata ali računica se opet teško nalazi.
VOĆARSTVO KAO ALTERNATIVA?
Radi zarade i opstanka u poljoprivredi, u poslednje vreme primetano je povećanje površina pod voćem. Iza svega i kod mnogih stoji ogroman rad.
-U početku je to bilo malo skromnije. Manji posedi malina, kupina, višanja... Prodavali smo uglavnom na obližnjoj pijaci... Malina je nema sumnje „kraljica“ među voćem. U svakom slučaju i ovde pored dobrih klimatskih preduslova, kvalitetnog zemljišta, potreban je veliki rad i samo rad. Od kvalitetnog zasada, preko nege i konačno branja, sve je važno i ovom poslu treba biti maksimalno posvećen, kaže Dragana Radovanović iz Bogatića.
Ona dodaje da se ovih dana često govori o „visokoj ceni“ buduće proizvodnje malina.
-Treba povesti računa o visokim ulaganjima u ovu zahtevnu proizvodnju, da se ne bi prevarili. Nemojte da „ćar“ odnese zaradu. Neminovno je opet sve staviti na papir i uzeti olovku.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
