Foto: "Glas Podrinja"
GDE SU I ŠTA SADA RADE AKTERI FELjTONA „USPEŠNI ŠAPČANI“
Dr Goran Gogić: srećan čovek
Imam unutrašnji mir, koji nisam postigao nikakvim meditacijama ni molitvama, nego sam živeo ono što me je u datom trenutku činilo srećnim i u potpunosti se predavao tome, bez obzira da li je u pitanju rešavanje matematičkog zadatka, ili trčanje na Savi
Priču o dr Goranu Gogiću objavili smo u okviru feljtona o uspešnim Šapčanima koju smo naslovili „Život ima prednost“. Ovih dana zatičemo ga u rodnom gradu gde puni baterije.
Prvi deo: Podsećanja
Na takmičenja iz matematike krenuo je u petom razredu, a već u sedmom osvojio prvu nagradu na Republičkom, potom i na Saveznom takmičenju. U „Zelenoj“ školi, odlučio je, na predlog prof. Radojice Pejovića, da „preskoči” treći i četvrti razred i upiše fakultet posle drugog. Prijemni ispit na na PMF-u položio je sa nepunih sedamnaest godina, diplomirao sa nepunih dvadeset, kao najmlađi svršeni student u istoriji Beogradskog univerziteta. Taj podatak mu je i danas važna referenca u biografiji zato što svedoči čoveka koji je, kada nešto odluči, rešen da ide do kraja. Upisao je magistarske studije, ali je, pre nego što je odbranio rad, spakovao kofere i otišao u Ameriku. To je bilo 1991. godine. Dve godine kasnije, vratio se da odbrani magistarski, a matematiku je doktorirao u Americi. „Pa dobro“, razmišljao je, „kad doktoriram, vratiću se u Srbiju, do tada će se sve srediti“. U Srbiji se ništa nije sredilo, a Gogić je započeo svoj neobični put.
Sa dvadeset i osam godina postao je doktor matematike. Iako se od njega očekivalo da ostane na fakultetu i zaposli se kao profesor posvećen nauci, on je odlučio da napravi zaokret. Preselio se u San Francisko i uključio u internet groznicu, koja je tada počinjala, i zaposlio kao programer u startap firmi. Njegov kolega imao je završenu srednju školu, ali to je Amerika, tamo se ceni znanje. Za dvanaest godina promenio je nekoliko firmi, bezbrižan, znajući da će sledeći posao biti bolji, ili drugačiji. Učio je od života, za koji se opredelio, tražio svoje granice i postavljao nove ciljeve.
Najduže se zadržao u “Celeri” kao matematičar i programer u biotehnologiji, gde je, sarađujući sa naučnicima iz drugih oblasti, prvi put bio deo tima, što mu je značajno iskustvo. Onda je došlo vreme za ponovnu promenu. Preselio se u Los Anđeles.
OSLUŠKIVANjE SEBE
„Jedan od najvećih problema i razloga za nesreću je preterano pristajanje na ono što nam društvo nameće, na kompromise. Važno je da čovek osluškuje sebe, da istraži svoje prednosti i pokuša da koriguje slabosti da bi bio što bolji i srećniji.“
Šest godina nije imao stalni posao. Nalazio je poslove koji su mu omogućavali da ima više vremena da okusi slobodu – da igra odbojku, ide u teretanu, surfuje... Mnogo je putovao, posetio je Meksiko, Argentinu, Havaje, Karibe... Onda je rešio da provede dva meseca u Šapcu. Došao je i ostao šesnaest nezaboravnih meseci. Radio je projekte za Kanađane, a u rodnom i prestonom gradu uživao sa prijateljima u izlascima, druženjima, odlascima na koncerte i u klubove. Video je mnoge ljude koje je do tada sretao samo u prolazu.
Deo drugi: Susret u Šapcu
Došao je u Šabac i ponovo produžio boravak da bi stigao da vidi sve ljude i obiđe mesta koja želi. Ovde istražuje šta želi da radi i gde bi voleo da živi.
Kada si stigao do vrha akademskog života, opredelio si se za život, što je retko i neobično?
- Interesantno je da sam to shvatio baš zahvaljujući tom članku. Kroz razgovor i čitanje teksta, osvestio sam svoje promišljanje o životu. Da sam išao drugim, utabanim putem, ne bih bio ispunjen i zadovoljan koliko sam sada. Ne postoji ništa zbog čega bih zažalio, nešto što sam želeo da iksusim, a da nisam mogao zbog posla. Kada sam završio doktorsku disertaciju, došlo je do zasićenja bavljenja teoretskom naukom, koja me je držala u apstraktnim stvarima i sprečavala da budem u životu. Mnogo sam bio srećan kada sam počeo da radim od 09 do 17, a posle toga imao slobodno vreme. Prestao sam da razmišljam 24 sata o matematici.
Šta se dešavalo u tvom životu od našeg prethodnog razgovora?
- Priču smo radili 2017. Zanimljivio je da sam dobio primerak novina dva dana pošto je izašao Glas Podrinja i čitao sam ga na plaži, u Kaliforniji. U međuvremenu se pojavio kovid, a ja sam naučio da je svaka kriza šansa da situaciju preokrenemo za svoju dobrobit. U vreme kada se pojavio kovid, radio sam od kuće, ugovor za stan je istekao, pa sam odlučio da odem na Havaje. Pošto nije bilo turista, celo ostrvo je bilo zatvoreno, uživao sam na poznatim plažama kao da su sve moje. Godinu dana sam živeo na Havajima, odakle sam radio za firmu preko interneta. To je najlepša godina u mom životu.
Trenutno si u traženju posla koji će te ispuniti?
- Ne radim već nekoliko meseci zato što sam odlučio sa radim ono što zaista želim. Programere traže na sve strane, stalno dobijam ponude, ali sam rešio da ja budem taj koji će tražiti i pronaći ono pravo. Tražim poslove koji su u vezi sa matematikom i računarstvom, a koje nisam ranije radio. Provodim vreme u razmišanju da li da radim onlajn iz egzotičnih mesta, uključujući i Šabac, Havaje, Kaliforniju ili Floridu, ili da nađem dobar posao u Čikagu ili Njujorku sa jakom platom i mogućnošću ranijeg penzionisanja. Možda i nešto treće. Razmiljšam kako bi bilo da živim kao programer u Beogradu i da li bi to bio lepši život od onog u Kaliforniji. Tamo se mnogo više zarađuje, ali je znatno skuplji život.
Jedno vreme si radio u firmi koja se bavi predviđanjem kretanja akcija na berzi?
- To su hedž fondovi, ogromne institucije koje bi trebalo da prave dodatne prihode za ljude koji imaju bogate džepove. Na matematički način, uz pomoć kompjutera, prati se i predviđa kretanje cena na tržištu.
Koliko je to uspešno?
- Ne predviđa se sa potpunom sigurnošću, nego sa prednošću koju je moguće iskoristiti za benefit. Život nije toliko matematika koliko je statistika, znači, sposobnost procene da će se nešto dogoditi. Primena statističke analize u cilju predviđanja daje razne mogućnosti za posao. Možda sebe pronađem u internet industriji, gde su svi obuzeti oglašavanjima. Ako je neko dovoljno dobar da predvidi da će oglas na temu mode izazvati veći interes nego oglas na temu mobilnog telefona, onda daje veliki doprinos firmi. To je primer kako se upotrebljava statistika da se zavrte ogromne cifre. Mala prednost znači krupnu na većem planu.
Deo treći: Rezime
Svesno je propustio dobro plaćen posao da bi proveo nekoliko meseci u Šapcu. Voli i Los Aneđeles, i tamo ima drugare iz detinjstva koji mu čuvaju leđa, iako se retko viđaju. Iako „preko bare“ živi već 30 godina, a sa 23 je otišao iz Šapca, kaže da ništa ne može da zameni rodni kraj. Ne kaje se ni zbog čega.
- Imam unutrašnji mir, koji nisam postigao nikakvim meditacijama, ili molitvama, nego sam živeo ono što me je u datom trenutku činilo srećnim i u potpunosti se predavao tome, bez obzira da li je u pitanju rešavanje matematičkog zadatka, ili trčanje na Savi. Sreća u životu je stanje opuštenosti, bez jurenja za ciljem, pomirenost sa sobom i ispunjenost onim što radiš.
Prvi deo: Podsećanja
Na takmičenja iz matematike krenuo je u petom razredu, a već u sedmom osvojio prvu nagradu na Republičkom, potom i na Saveznom takmičenju. U „Zelenoj“ školi, odlučio je, na predlog prof. Radojice Pejovića, da „preskoči” treći i četvrti razred i upiše fakultet posle drugog. Prijemni ispit na na PMF-u položio je sa nepunih sedamnaest godina, diplomirao sa nepunih dvadeset, kao najmlađi svršeni student u istoriji Beogradskog univerziteta. Taj podatak mu je i danas važna referenca u biografiji zato što svedoči čoveka koji je, kada nešto odluči, rešen da ide do kraja. Upisao je magistarske studije, ali je, pre nego što je odbranio rad, spakovao kofere i otišao u Ameriku. To je bilo 1991. godine. Dve godine kasnije, vratio se da odbrani magistarski, a matematiku je doktorirao u Americi. „Pa dobro“, razmišljao je, „kad doktoriram, vratiću se u Srbiju, do tada će se sve srediti“. U Srbiji se ništa nije sredilo, a Gogić je započeo svoj neobični put.
Sa dvadeset i osam godina postao je doktor matematike. Iako se od njega očekivalo da ostane na fakultetu i zaposli se kao profesor posvećen nauci, on je odlučio da napravi zaokret. Preselio se u San Francisko i uključio u internet groznicu, koja je tada počinjala, i zaposlio kao programer u startap firmi. Njegov kolega imao je završenu srednju školu, ali to je Amerika, tamo se ceni znanje. Za dvanaest godina promenio je nekoliko firmi, bezbrižan, znajući da će sledeći posao biti bolji, ili drugačiji. Učio je od života, za koji se opredelio, tražio svoje granice i postavljao nove ciljeve.
Najduže se zadržao u “Celeri” kao matematičar i programer u biotehnologiji, gde je, sarađujući sa naučnicima iz drugih oblasti, prvi put bio deo tima, što mu je značajno iskustvo. Onda je došlo vreme za ponovnu promenu. Preselio se u Los Anđeles.
„Jedan od najvećih problema i razloga za nesreću je preterano pristajanje na ono što nam društvo nameće, na kompromise. Važno je da čovek osluškuje sebe, da istraži svoje prednosti i pokuša da koriguje slabosti da bi bio što bolji i srećniji.“
Šest godina nije imao stalni posao. Nalazio je poslove koji su mu omogućavali da ima više vremena da okusi slobodu – da igra odbojku, ide u teretanu, surfuje... Mnogo je putovao, posetio je Meksiko, Argentinu, Havaje, Karibe... Onda je rešio da provede dva meseca u Šapcu. Došao je i ostao šesnaest nezaboravnih meseci. Radio je projekte za Kanađane, a u rodnom i prestonom gradu uživao sa prijateljima u izlascima, druženjima, odlascima na koncerte i u klubove. Video je mnoge ljude koje je do tada sretao samo u prolazu.
Deo drugi: Susret u Šapcu
Došao je u Šabac i ponovo produžio boravak da bi stigao da vidi sve ljude i obiđe mesta koja želi. Ovde istražuje šta želi da radi i gde bi voleo da živi.
Kada si stigao do vrha akademskog života, opredelio si se za život, što je retko i neobično?
- Interesantno je da sam to shvatio baš zahvaljujući tom članku. Kroz razgovor i čitanje teksta, osvestio sam svoje promišljanje o životu. Da sam išao drugim, utabanim putem, ne bih bio ispunjen i zadovoljan koliko sam sada. Ne postoji ništa zbog čega bih zažalio, nešto što sam želeo da iksusim, a da nisam mogao zbog posla. Kada sam završio doktorsku disertaciju, došlo je do zasićenja bavljenja teoretskom naukom, koja me je držala u apstraktnim stvarima i sprečavala da budem u životu. Mnogo sam bio srećan kada sam počeo da radim od 09 do 17, a posle toga imao slobodno vreme. Prestao sam da razmišljam 24 sata o matematici.
Život nije toliko matematika koliko je statistika, znači, sposobnost procene da će se nešto dogoditi
Šta se dešavalo u tvom životu od našeg prethodnog razgovora?
- Priču smo radili 2017. Zanimljivio je da sam dobio primerak novina dva dana pošto je izašao Glas Podrinja i čitao sam ga na plaži, u Kaliforniji. U međuvremenu se pojavio kovid, a ja sam naučio da je svaka kriza šansa da situaciju preokrenemo za svoju dobrobit. U vreme kada se pojavio kovid, radio sam od kuće, ugovor za stan je istekao, pa sam odlučio da odem na Havaje. Pošto nije bilo turista, celo ostrvo je bilo zatvoreno, uživao sam na poznatim plažama kao da su sve moje. Godinu dana sam živeo na Havajima, odakle sam radio za firmu preko interneta. To je najlepša godina u mom životu.
Trenutno si u traženju posla koji će te ispuniti?
- Ne radim već nekoliko meseci zato što sam odlučio sa radim ono što zaista želim. Programere traže na sve strane, stalno dobijam ponude, ali sam rešio da ja budem taj koji će tražiti i pronaći ono pravo. Tražim poslove koji su u vezi sa matematikom i računarstvom, a koje nisam ranije radio. Provodim vreme u razmišanju da li da radim onlajn iz egzotičnih mesta, uključujući i Šabac, Havaje, Kaliforniju ili Floridu, ili da nađem dobar posao u Čikagu ili Njujorku sa jakom platom i mogućnošću ranijeg penzionisanja. Možda i nešto treće. Razmiljšam kako bi bilo da živim kao programer u Beogradu i da li bi to bio lepši život od onog u Kaliforniji. Tamo se mnogo više zarađuje, ali je znatno skuplji život.
Jedno vreme si radio u firmi koja se bavi predviđanjem kretanja akcija na berzi?
- To su hedž fondovi, ogromne institucije koje bi trebalo da prave dodatne prihode za ljude koji imaju bogate džepove. Na matematički način, uz pomoć kompjutera, prati se i predviđa kretanje cena na tržištu.
Koliko je to uspešno?
- Ne predviđa se sa potpunom sigurnošću, nego sa prednošću koju je moguće iskoristiti za benefit. Život nije toliko matematika koliko je statistika, znači, sposobnost procene da će se nešto dogoditi. Primena statističke analize u cilju predviđanja daje razne mogućnosti za posao. Možda sebe pronađem u internet industriji, gde su svi obuzeti oglašavanjima. Ako je neko dovoljno dobar da predvidi da će oglas na temu mode izazvati veći interes nego oglas na temu mobilnog telefona, onda daje veliki doprinos firmi. To je primer kako se upotrebljava statistika da se zavrte ogromne cifre. Mala prednost znači krupnu na većem planu.
Deo treći: Rezime
Svesno je propustio dobro plaćen posao da bi proveo nekoliko meseci u Šapcu. Voli i Los Aneđeles, i tamo ima drugare iz detinjstva koji mu čuvaju leđa, iako se retko viđaju. Iako „preko bare“ živi već 30 godina, a sa 23 je otišao iz Šapca, kaže da ništa ne može da zameni rodni kraj. Ne kaje se ni zbog čega.
- Imam unutrašnji mir, koji nisam postigao nikakvim meditacijama, ili molitvama, nego sam živeo ono što me je u datom trenutku činilo srećnim i u potpunosti se predavao tome, bez obzira da li je u pitanju rešavanje matematičkog zadatka, ili trčanje na Savi. Sreća u životu je stanje opuštenosti, bez jurenja za ciljem, pomirenost sa sobom i ispunjenost onim što radiš.
M.Filipović
Najnoviji broj
11. april 2024.
