Info

1. septembar 2022.1. sep 2022.
Etno čarolija poznog leta
Biljana Krstić nastupa u Šapcu

Etno čarolija poznog leta

Drugi nastup za dve godine u Šapcu. Putovanje kroz vreme na etno zvucima. Pesma živi svoj život noseći pečat trenutka. Varoške pesme s kraja pretprošlog veka
Internacionalni šabački belues&jazz festival baštini tradiciju dužu od dve decenije u Šapcu. Osim oktobarskih čarolija, ljudi iz ove organozacije su uspostavili tradiciju avgustovskog koncerta maestralnog benda „Trio Sveti“ u Šapcu, a čini se da je uspostavljena još jedna tradicija u popularnom muzičkom stilu etno muzike. Ako ne najznačajnije ime među etno izvođačima, onda svakako jedna od najpoznatijih, Biljana Krstić i ovog leta će pred Šapčane, na istom mestu, u bašti restorana „Stelina“ večeras (četvrtak, 1. septembar) od 21 čas.

Svako ko voli i poznaje etno zvuk ne treba predstavljanje Bilje Krstić, ona je poznata i mnogo široj populaciji poklonika svakog muzičkog žanra, što je apsolutno logično, ne samo zbog kvaliteta, već i činjenice da je muzički profil gradila kroz pop i rok muziku. Nastupala je u jednom od najznačajnijih bendova bar po imenima „Suncokretima“, a potom i „Ranom mrazu“ zajedno sa Borom Đorđevićem i Đolom Balaševićem. Solo početak je bio u pop okvirima, a krajem prethodnog veka se vratila etno muzici, vratila se onome što je u nju utkala majka u ranom detinjstvu.

-Pesma je poput živog organizma, ima svoj početak, razvoj i kraj, ali ima mogućnost da se ponovo oživi na neki način. Nisam pobornik naglašavanja autentičnosti, jer je upitno šta je autentično. Postoje snimci na bakarnim pločama, ali one potiču iz pedesetih godina i oni su u arhivi muzikološkog instituta, ali ne možemo da govorimo kako imamo snimak iz 1900. recimo, a mnoge pesme potiču iz tog perioda. Čim otpevate izvornu pesmu, vi joj dajete svoj pečat, lični izraz i protivnik sam svake iključivosti. Najvažnije od svega je da pesma nastavi svoj život i da ne prekidamo tu nit.

Volim da pesmu stilizujem, prilagodim današnjem vremenu, jer je poenta da bude slušljivo danas, a da je tako vratimo na izvor. Primer je pesma „Iz polide babu“, sa granice Makedonije i Kosova, gde postoji bosanska verzija „Ide babo sejmeni“, melodije su slične, tekst takođe, a opet se razlikuju, teško je naći prvu, jer je je pesma imala svoj put, krenula i putuje, to je fenomenalno, jer svako prenoseći je, obogati na neki način – govorila je Biljana Krstić za „Glas Podrinja“ u ekskluzivnom razgovoru pred prošlogodišnji koncert ističući vreme u koje vraća svoje slušace.

-Naša, srpska, muzika je prepoznatljiva po trubačkim orkestrima i romskoj muzici, vokalni deo je malo u zapećku i Bistrik i ja promovišemo upravo tu stranu, varoške i gradske pesme s kraja 19. veka.
Postoji i treća strana gde je oslonac pevanje na glas, iz stomaka, što je divno, atraktivno, ali opet je zapostavljena varoška i gradska pesma i mi smo borci da i ona dobije svoje zasluženo mesto kao nešto najslušljivije i najlakše za učenje.

Samo deo opusa je predstavila leta 2021. godine, ko je bio seća se i sigurno želi da bude na istom mestu. Ko nije, jednako će uživati i 2022. u umetničkom putovanju kroz vreme.
D. B.
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa