Foto: "Glas Podrinja"
Mladen Alfirović, rukovodilac pravnog tima NOPS-a
Sezonska sniženja mač sa dve oštrice
Na robu koja se kupi na sezonskom sniženju primenjuje se zakon na isti način kao da je kupljena mimo sniženja, uz neke izuzetke. Ako je oglašen neki procenat sniženja, najmanje jedna petina robe mora biti po toj ceni
Aktuelno sezonsko zimsko sniženje trajaće do kraja februara, a potrošači se najčešće žale na neisticanje cene i nedovoljnu količinu robe koja im je dostupna. Neretko se u izlogu nađe natpis „sniženje do 70 posto“ kao oproban trik za privlačenje kupaca, a onda u radnji nema robe po toj ceni. Rukovodilac pravnog tima Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Mladen Alfirović upozorava na moguće „zamke“ u koje kupci mogu upasti i koja su njihova prava u tim slučajevima.
Lažna sniženja
-Prodavac mora obezbediti dovoljnu količinu snižene robe koja je aktuelna u okviru tog prodajnog podsticaja. Nedospustivo je da se oglasi sniženje koje traje dva meseca, a da te robe nestane posle tri dana. Bitno je da se zna da, ako je oglašen neki procenat sniženja, recimo do 50- 70 posto, najmanje jedna petina robe mora biti po toj ceni. Sve ostalo bi bilo kršenje Zakona o trgovini i oblik nepoštene poslovne prakse. U materijalu, fotografijama ili prigovoru koji nam potrošači dostave možemo da prepoznamo da li je reč o nekom prekršaju ili je u pitanju tehnička greška, pa onda reagujemo dalje u skladu sa svojim nadležnostima. Obavestićemo inspekciju, nekad ćemo samo dati savet potrošaču, sve zavisi od konkretnog slučaja- pojašnjava Alfirović.
Zakon kaže da ranija cena ne sme biti aktuelna „u zanemarljivo kratkom periodu“, što znači da se ne sme neposredno pred oglašavanje sniženja na 50 ili 70 posto cena podići na nekoliko dana.
-To bi trebalo bolje da kontroliše i sankcioniše tržišna inspekcija. Mora se raditi na jačanju kapaciteta tržišnog nadzora, jer je to jedini način da se izborimo sa nesavesnim trgovcima koji zloupotrebljavaju poverenje i navike potrošača i na taj način pokušavaju da steknu ekstra profit. Uvek savetujemo potrošače da pažljivo prate akcijske prodaje, prodajne podsticaje, da svoju kupovinu obavljaju pametno i da dobro razmisle da li im je nešto zaista potrebno. Ako uoče neku nepravilnost, ako smatraju da nešto nije u redu, mogu da se jave nama kao potrošačkoj orgnizaciji da ih posavetujemo ili da ih eventualno uputimo ako je nadležna inspekcija i da se podnese prijava za konkretan prekršaj- kaže on.
Šta kad je roba s greškom
Na svaku robu koja se kupi na sezonskom sniženju primenjuje se zakon na isti način kao da je kupljena mimo sniženja. Razlika se pravi samo ako se nudi po sniženoj ceni zbog svoje umanjene upotrebne vrednosti- roba sa greškom ili pred istek trajanja koja mora biti posebno izdvojena i označena. Takva roba ne bi morala u svim slučajevima da podleže garanciji ili ta garancija može biti smanjena u nekom obimu. To, opet, mora biti jasno naznačeno, da potrošači to znaju prilikom kupovine.
-Zakon ne propisuje obavezu trgovca da robu kojoj je umanjena upotrebna vrednost snizi. To je jednostavno način da se neki trgovci oslobode te robe, da je prodaju pre nego što istekne rok, jer je zabranjeno njeno stavljanje u promet po isteku roka trajanja. Sam iznos, odnosno procenat sniženja, nije propisan i zavisi od poslovne politike svake kompanije, na koji će način oni izaći sa prodajnim podsticajem i u kolikom procentu će sniziti tu robu kako bi je prodali i ne bi bili na gubitku- podvlači Alfirović.
Razlika između sezonskog sniženja, akcijske prodaje i rasprodaje
Zakon pravi jasnu razliku između sezonskog sniženja, akcijske prodaje i rasprodaje.
-Bitno je da razgraničimo te pojmove. Sezonsko sniženje definisano je relativno novim Zakonom o trgovini kao oblik prodajnog podsticaja i organizuje se najviše dva puta godišnje, a sad je aktuelno zimsko, koje počinje najranije 25. decembra i može da traje najduže 60 dana. Akcijska prodaja je prodaja sa sniženom cenom. To je ono na šta smo navikli u marketima, uglavnom gde se prodaje hrana, kućna hemija i roba široke potrošnje i ona može trajati najduže 30 dana. Rasprodaja se može organizovati samo ako trgovac prestaje sa radom, ako gasi svoju firmu ili zatvara prodavnicu, pa nudi robu po značajno nižim cenama- objašnjava Alfirović.
Kada je u pitanju tzv. roba s greškom, prodavci moraju jasno naznačiti da je u pitanju roba kojoj je smanjena upotrebna vrednost zbog nekog razloga koji može da se navede, ali ne mora detaljno da se obrazlaže.
-Ako je, recimo, u pitanju tehnička roba, koja je spolja oštećena, ima ogrebotinu, ulubljenje, ali funkcioniše, ona je saobrazna u smislu Zakona o zaštiti potrošača i ima svoju redovnu upotrebu. Kada je u pitanju bela tehnika, frižider ili veš mašina koja je oštećena u transportu, pa je samo narušen izgled vizuelno, ali je ona potpuno funkcionalna, može da se koristi u skladu sa svojom namenom i ima svojstva za tu redovnu upotrebu. Ne može oštećenje koje utiče samo na vizuelni izgled da bude razlog da ta roba ne podleže reklamaciji ukoliko je ispravna. Kod tehničke robe, ako ne radi neka funkcija na nekom aparatu, to mora biti precizno definisano. Onda potrošač na svoju odgovornost to kupuje i ne bi imao pravo da uloži reklamaciju za tu funkciju, a za ostale bi, ukoliko ne rade, u zakonskom roku u kom trgovac odgovara, a to je dve godine- kaže rukovodilac pravnog tima NOPS-a.
Kada će se cene „smiriti“
Ekonomska kriza ostavila je posledice i na cene u maloprodaji. U talasu poskupljenja dominiraju osnovne životne namirnice, gde je, podseća, i država reagovala donošenjem određenih uredbi koje imaju za cilj da ih ograniče.
-Primetili smo da su potrošači obazriviji, naročito uoči praznika, jer su svi svesni ekonomske krize koja je ostavila posledice na kućne budžete i opreznije su ušli u kupovinu. Uočili smo i da je bilo potpuno neopravdanih podizanja cene. Brojni trgovci i proizvođači su počeli da dižu cene svojih proizvoda samo zato što su videli da su ostali proizvodi poskupeli i tako doveli do lančane reakcije, a za to zaista nije bilo nekog realnog opravdanja. Međutim, sve je to stvar poslovne politike.
Zakon ponude i tražnje je osnovni zakon koji reguliše svako tržište. Ako opadne tražnja za nekim proizvodom zbog toga što je cena nerealno određena ili podignuta to se svakom proizvođaču, odnosno trgovcu, vrati kao bumerang, jer mu se smanji promet i onda on neće biti u mogućnosti da zaradi na način na koji je planirao. Verujemo da će zbog smanjene kupovne moći i cene koje su tako povećane morati da se vrate na neki razuman nivo- zaključuje Alfirović.
Dodaje da ekonomski analitičari najavljuju da će od leta inflacija biti koliko- toliko obuzdana. Međutim, svi su oprezni u procenama, imajući u vidu ekonomsko- političke prilike koje ostavljaju posledice na tržište.
Lažna sniženja
-Prodavac mora obezbediti dovoljnu količinu snižene robe koja je aktuelna u okviru tog prodajnog podsticaja. Nedospustivo je da se oglasi sniženje koje traje dva meseca, a da te robe nestane posle tri dana. Bitno je da se zna da, ako je oglašen neki procenat sniženja, recimo do 50- 70 posto, najmanje jedna petina robe mora biti po toj ceni. Sve ostalo bi bilo kršenje Zakona o trgovini i oblik nepoštene poslovne prakse. U materijalu, fotografijama ili prigovoru koji nam potrošači dostave možemo da prepoznamo da li je reč o nekom prekršaju ili je u pitanju tehnička greška, pa onda reagujemo dalje u skladu sa svojim nadležnostima. Obavestićemo inspekciju, nekad ćemo samo dati savet potrošaču, sve zavisi od konkretnog slučaja- pojašnjava Alfirović.
Zakon kaže da ranija cena ne sme biti aktuelna „u zanemarljivo kratkom periodu“, što znači da se ne sme neposredno pred oglašavanje sniženja na 50 ili 70 posto cena podići na nekoliko dana.
Na svaku robu koja se kupi na sezonskom sniženju primenjuje se zakon na isti način kao da je kupljena mimo sniženja. Razlika se pravi samo ako se nudi po sniženoj ceni zbog svoje umanjene upotrebne vrednosti- roba sa greškom ili pred istek trajanja koja mora biti posebno izdvojena i označena
-To bi trebalo bolje da kontroliše i sankcioniše tržišna inspekcija. Mora se raditi na jačanju kapaciteta tržišnog nadzora, jer je to jedini način da se izborimo sa nesavesnim trgovcima koji zloupotrebljavaju poverenje i navike potrošača i na taj način pokušavaju da steknu ekstra profit. Uvek savetujemo potrošače da pažljivo prate akcijske prodaje, prodajne podsticaje, da svoju kupovinu obavljaju pametno i da dobro razmisle da li im je nešto zaista potrebno. Ako uoče neku nepravilnost, ako smatraju da nešto nije u redu, mogu da se jave nama kao potrošačkoj orgnizaciji da ih posavetujemo ili da ih eventualno uputimo ako je nadležna inspekcija i da se podnese prijava za konkretan prekršaj- kaže on.
Šta kad je roba s greškom
Na svaku robu koja se kupi na sezonskom sniženju primenjuje se zakon na isti način kao da je kupljena mimo sniženja. Razlika se pravi samo ako se nudi po sniženoj ceni zbog svoje umanjene upotrebne vrednosti- roba sa greškom ili pred istek trajanja koja mora biti posebno izdvojena i označena. Takva roba ne bi morala u svim slučajevima da podleže garanciji ili ta garancija može biti smanjena u nekom obimu. To, opet, mora biti jasno naznačeno, da potrošači to znaju prilikom kupovine.
-Zakon ne propisuje obavezu trgovca da robu kojoj je umanjena upotrebna vrednost snizi. To je jednostavno način da se neki trgovci oslobode te robe, da je prodaju pre nego što istekne rok, jer je zabranjeno njeno stavljanje u promet po isteku roka trajanja. Sam iznos, odnosno procenat sniženja, nije propisan i zavisi od poslovne politike svake kompanije, na koji će način oni izaći sa prodajnim podsticajem i u kolikom procentu će sniziti tu robu kako bi je prodali i ne bi bili na gubitku- podvlači Alfirović.
Zakon pravi jasnu razliku između sezonskog sniženja, akcijske prodaje i rasprodaje.
-Bitno je da razgraničimo te pojmove. Sezonsko sniženje definisano je relativno novim Zakonom o trgovini kao oblik prodajnog podsticaja i organizuje se najviše dva puta godišnje, a sad je aktuelno zimsko, koje počinje najranije 25. decembra i može da traje najduže 60 dana. Akcijska prodaja je prodaja sa sniženom cenom. To je ono na šta smo navikli u marketima, uglavnom gde se prodaje hrana, kućna hemija i roba široke potrošnje i ona može trajati najduže 30 dana. Rasprodaja se može organizovati samo ako trgovac prestaje sa radom, ako gasi svoju firmu ili zatvara prodavnicu, pa nudi robu po značajno nižim cenama- objašnjava Alfirović.
Kada je u pitanju tzv. roba s greškom, prodavci moraju jasno naznačiti da je u pitanju roba kojoj je smanjena upotrebna vrednost zbog nekog razloga koji može da se navede, ali ne mora detaljno da se obrazlaže.
-Ako je, recimo, u pitanju tehnička roba, koja je spolja oštećena, ima ogrebotinu, ulubljenje, ali funkcioniše, ona je saobrazna u smislu Zakona o zaštiti potrošača i ima svoju redovnu upotrebu. Kada je u pitanju bela tehnika, frižider ili veš mašina koja je oštećena u transportu, pa je samo narušen izgled vizuelno, ali je ona potpuno funkcionalna, može da se koristi u skladu sa svojom namenom i ima svojstva za tu redovnu upotrebu. Ne može oštećenje koje utiče samo na vizuelni izgled da bude razlog da ta roba ne podleže reklamaciji ukoliko je ispravna. Kod tehničke robe, ako ne radi neka funkcija na nekom aparatu, to mora biti precizno definisano. Onda potrošač na svoju odgovornost to kupuje i ne bi imao pravo da uloži reklamaciju za tu funkciju, a za ostale bi, ukoliko ne rade, u zakonskom roku u kom trgovac odgovara, a to je dve godine- kaže rukovodilac pravnog tima NOPS-a.
Kada će se cene „smiriti“
Ekonomska kriza ostavila je posledice i na cene u maloprodaji. U talasu poskupljenja dominiraju osnovne životne namirnice, gde je, podseća, i država reagovala donošenjem određenih uredbi koje imaju za cilj da ih ograniče.
-Primetili smo da su potrošači obazriviji, naročito uoči praznika, jer su svi svesni ekonomske krize koja je ostavila posledice na kućne budžete i opreznije su ušli u kupovinu. Uočili smo i da je bilo potpuno neopravdanih podizanja cene. Brojni trgovci i proizvođači su počeli da dižu cene svojih proizvoda samo zato što su videli da su ostali proizvodi poskupeli i tako doveli do lančane reakcije, a za to zaista nije bilo nekog realnog opravdanja. Međutim, sve je to stvar poslovne politike.
Nedospustivo je da se oglasi sniženje koje traje dva meseca, a da te robe nestane posle tri dana.
Bitno je da se zna da, ako je oglašen neki procenat sniženja, recimo do 50- 70 posto, najmanje jedna petina robe mora biti po toj ceni
Zakon ponude i tražnje je osnovni zakon koji reguliše svako tržište. Ako opadne tražnja za nekim proizvodom zbog toga što je cena nerealno određena ili podignuta to se svakom proizvođaču, odnosno trgovcu, vrati kao bumerang, jer mu se smanji promet i onda on neće biti u mogućnosti da zaradi na način na koji je planirao. Verujemo da će zbog smanjene kupovne moći i cene koje su tako povećane morati da se vrate na neki razuman nivo- zaključuje Alfirović.
Dodaje da ekonomski analitičari najavljuju da će od leta inflacija biti koliko- toliko obuzdana. Međutim, svi su oprezni u procenama, imajući u vidu ekonomsko- političke prilike koje ostavljaju posledice na tržište.
D.D.
Najnoviji broj
11. april 2024.
