Foto: Pixabay
Mesto soje u plodoredu
Soja može da se gaji posle gotovo svih useva osim mahunica. Posle određenih kultura može dati i veće prinose, ali su oni neznatni, osim ako se gaji posle širokoredih useva koje ostavljaju zemljište u rastresitom stanju, bogato asimilativima i nezakorovljeno. Tako se kao najbolji predusev nekada smatrala šećerna repa, ali u periodu intenziviranja ratarske proizvodnje sve više važi za nepovoljan predusev
Pošto su strnine veoma zastupljene u setvenoj strukturi, one su često predusev soji u našim uslovima. Pšenica i druga strna žita rano napuštaju zemljište, pa stoga se soja može sejati kao postrni usev i to sorte kratke vegetacije kao krmna biljka. Dobar predusev za soju je kukuruz, ali samo ukoliko se žetveni ostaci dobro usitne i zemljište dobro pripremi. Ograničavajući faktor za setvu soje posle kukuruza je taj, što se koriste herbicidi za kukuruz koji imaju rezidualno dejstvo koje štetno deluje na soju i pri tome treba voditi računa.
Soja može da se gaji posle gotovo svih useva osim mahunica. Posle određenih kultura može dati i veće prinose, ali su oni neznatni, osim ako se gaji posle širokoredih useva koje ostavljaju zemljište u rastresitom stanju, bogato asimilativima i nezakorovljeno. Tako se kao najbolji predusev nekada smatrala šećerna repa, ali u periodu intenziviranja ratarske proizvodnje sve više važi za nepovoljan predusev.
Ovome značajno doprinosi višegodišnji nedostatak padavina, a i bez upotrebe stajnjaka u zemljištu čija je biogenost značajno smanjena, obrada i đubrenje zemljišta za šećernu repu nemaju odgovarajući uticaj na naredni usev. Šećerna repa bi zbog visokih doza đubrenja bila dobar predusev, međutim, zbog velike potrošnje vode naročito u sušnim godinama ili prevelike vlažnosti prilikom vađenja i sabijanja zemljišta, nije pogodan predusev za soju. Soju ne treba gajiti posle suncokreta zbog pojave bolesti koje su zajedničke za oba useva. Ako je usev suncokreta ili soje bio zaražen belom truleži, onda soja na toj parceli ne bi trebala da se gaji 5 – 6 godina, jer gljiva koja se sa žetvenim ostacima unese u zemljište, vrlo dugo zadržava vitalnost i vrši zarazu.
Što se tiče soje kao preduseva za druge kulture, može se reći da je veoma poželjna i dobar predusev za skoro sve biljne vrste jer ostavlja iza sebe zemljište u dobrom fizičkom stanju, manje – više nezakorovljeno, obogaćeno biološkim aktivnim azotom i organskom materijom. U našoj ratarskoj proizvodnji soja se posebno ceni kao predusev ozimim žitima, naročito ozimoj pšenici jer dosta rano napušta zemljište, tako da ima dovoljno vremena da se izvrši osnovna obrada, predsetvena priprema i setva u optimalnim rokovima. Inače, soja za zrno je bolji predusev od soje za zelenu masu jer ona iznosi više hranljivih materija iz zemljišta zbog gušćeg sklopa, a i lišće ne ostaje na njivi i ne zaorava se kao kod soje za zrno.
Ako govorimo o soji i gajenju u monokulturi, postoje različita mišljenja, ali u literaturi i stručnoj praksi preovladava mišljenje da soju ne treba gajiti u monokulturi, ne samo zbog nagomilavanja prouzrokovača bolesti i insekata i otežane borbe protiv korova, već zbog stvaranja alelopatskih materija tokom razgradnje biljnih ostataka koji prouzrokuju negativno dejstvo na rast korena i intenzitet azotofiksacije soje. Osim toga, bolje iskorišćavanje zemljišta i bolji prinos su razlozi zašto soji treba pažljivo odabrati mesto u plodoredu, jer popravlja strukturu zemljišta i obogaćije ga azotom.
Soja može da se gaji posle gotovo svih useva osim mahunica. Posle određenih kultura može dati i veće prinose, ali su oni neznatni, osim ako se gaji posle širokoredih useva koje ostavljaju zemljište u rastresitom stanju, bogato asimilativima i nezakorovljeno. Tako se kao najbolji predusev nekada smatrala šećerna repa, ali u periodu intenziviranja ratarske proizvodnje sve više važi za nepovoljan predusev.
Ovome značajno doprinosi višegodišnji nedostatak padavina, a i bez upotrebe stajnjaka u zemljištu čija je biogenost značajno smanjena, obrada i đubrenje zemljišta za šećernu repu nemaju odgovarajući uticaj na naredni usev. Šećerna repa bi zbog visokih doza đubrenja bila dobar predusev, međutim, zbog velike potrošnje vode naročito u sušnim godinama ili prevelike vlažnosti prilikom vađenja i sabijanja zemljišta, nije pogodan predusev za soju. Soju ne treba gajiti posle suncokreta zbog pojave bolesti koje su zajedničke za oba useva. Ako je usev suncokreta ili soje bio zaražen belom truleži, onda soja na toj parceli ne bi trebala da se gaji 5 – 6 godina, jer gljiva koja se sa žetvenim ostacima unese u zemljište, vrlo dugo zadržava vitalnost i vrši zarazu.
Što se tiče soje kao preduseva za druge kulture, može se reći da je veoma poželjna i dobar predusev za skoro sve biljne vrste jer ostavlja iza sebe zemljište u dobrom fizičkom stanju, manje – više nezakorovljeno, obogaćeno biološkim aktivnim azotom i organskom materijom. U našoj ratarskoj proizvodnji soja se posebno ceni kao predusev ozimim žitima, naročito ozimoj pšenici jer dosta rano napušta zemljište, tako da ima dovoljno vremena da se izvrši osnovna obrada, predsetvena priprema i setva u optimalnim rokovima. Inače, soja za zrno je bolji predusev od soje za zelenu masu jer ona iznosi više hranljivih materija iz zemljišta zbog gušćeg sklopa, a i lišće ne ostaje na njivi i ne zaorava se kao kod soje za zrno.
Ako govorimo o soji i gajenju u monokulturi, postoje različita mišljenja, ali u literaturi i stručnoj praksi preovladava mišljenje da soju ne treba gajiti u monokulturi, ne samo zbog nagomilavanja prouzrokovača bolesti i insekata i otežane borbe protiv korova, već zbog stvaranja alelopatskih materija tokom razgradnje biljnih ostataka koji prouzrokuju negativno dejstvo na rast korena i intenzitet azotofiksacije soje. Osim toga, bolje iskorišćavanje zemljišta i bolji prinos su razlozi zašto soji treba pažljivo odabrati mesto u plodoredu, jer popravlja strukturu zemljišta i obogaćije ga azotom.
Dip. inž. GORDANA REHAK
Najnoviji broj
11. april 2024.
