Omaž Milošu i njegovom stvaralaštvu

Miloš je bio poseban, kao i svi umetnici. Zato je svoja čista i nežna osećanja prenosio na ono njemu najvrednije, a to je slikanje. Na njegovim radovima mogu se zapaziti brojni detalji, pažljivo naslikani, sa puno strpljenja, pažnje, a naročito ljubavi. Blag, miran, osećajan prema svima koje je poznavao. On nije bio samo umetnik u duši i na platnu, već i sin, drug, prijatelj, brat i svaku ulogu je odigrao bez greške. To ga čini mnogo većim umetnikom od svih umetničkih dela koja je stvarao za života. Dok god njegova dela postoje, postojaće i on zajedno sa svima nama u našim srcima i dušama, poručeno je prošlog četvrtka na otvaranju izložbe „Karneval“ u galeriji Škole primenjenih umetnosti na kojoj su prikazani radovi pristigli na konkurs raspisan u znak sećanja na učenika Miloša Simića.

Motivacija
Šestu godinu zaredom dodeljuju se priznanja najuspešnijima, a ovoga puta prvonagrađena je Teodora Rosić, učenica druge godine smera konzervator kulturnih dobara.

-Karneval me podseća na klovnove. Imala sam u glavi neku viziju klovna koju sam temperama prenela na papir. Nisam očekivala da ću dobiti nagradu, budući da je ovo prvi konkurs na kome sam učestvovala. Drago mi je što je škola organizovala ovako nešto za Miloša, da čuva sećanje na njega i smatram da je to veoma lep gest. Posebno je značajno što su se svi moji prijatelji iz škole potrudili da urade radove u što većem broju. Kad smo čuli priču o Milošu, to nam je dalo veliku motivaciju- rekla je Teodora, kojoj su mentorke bile Milena Kijurina i Suzana Stefanović.

U užem izboru bili su i radovi Sare Kovačević, Vladislava Vlahovića i Marka Mijailovića.

Foto: "Glas Podrinja"

Sećanje i podrška
-Ovo je šesta po redu izložba kojom negujemo sećanje na našeg učenika Miloša Simića zahvaljujući saradnji sa njegovom porodicom, profesorima koji su sa učenicima uradili više od 140 radova. Tema je karneval i to je bilo inspirativno za naše učenike. Znamo da je Miloš živeo za karneval, putovao sa našim Čivijašima u druge gradove, družio se, pravio maske. To je zaista pravi omaž i Milošu i njegovom stvaralaštvu- istakla je direktorka Škole primenjenih umetnosti Nevenka Đokić.
Milošev otac Zoran Simić zahvalio je školi na istrajnosti u čuvanju sećanja na svog učenika, kao i na motivaciji koju pruža drugoj deci.

-Miloš je bio učenik škole i u njoj ostavio svoj trag. S druge strane, dok je bio malo dete, učestvovao je u karnevalu i organizaciji u kojoj je bio od prvog dana kao mali, živeo je za to. Cilj je da probudimo u deci želju za takmičenjem, da se iskažu, uz ogromnu podršku profesora i celog kolektiva škole, da vide sebe na pobedničkom mestu, da osete čari i pobede i poraza, što mislim da jako nedostaje našoj deci i našem društvu. Cilj je izvući iz njih sve najlepše, najvrednije, ali i da provere svoje znanje i umeće- istakao je Simić.

Učenici Teodori je uručena nagrada- knjiga, diploma i novčani iznos koji svake godine dodeljuje Miloševa porodica.