Pravilan izbor semena

Pravilnim izborom semena ili sadnog materijala obezbeđuje se zdrav početni biljni materijal i samim tim se smanjuje mogućnost zaražavanja biljaka patogenima koji se ovim putem prenose.
IZBOR SEMENA Kod izbora sorte/hibrida posebna pažnja je usmerena na: 1) Rodnost 2) Kvalitet plodova 3) Uniformnost i tržišnost 4) Vreme sazrevanja 5) Tolerantnost na bolesti i štetočine KVALITETNO, DEKLARISANO SEME predstavlja KLjUČ USPEŠNE PROIZVODNjE! Seme – zakonski okviri Proizvodnjom semena može da se bavi privredno društvo, odnosno preduzeće, drugo pravno lice i preduzetnik, koji je upisan u Registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva. Proizvodnjom semena može da se bavi i fizičko lice na osnovu zaključenog ugovora o saradnji sa proizvođačem semena, a seme proizvedeno u toj saradnji smatra se proizvodnjom proizvođača (Zakon o semenu). Istim Zakonom definisana je i kontrola proizvodnje semena, dorada semena, kvalitet semena, pakovanje, deklarisanje i obeležavanje semena, promet i uvoz semena. Seme (i rasad) namenjeno proizvodnji mora biti od sorte koja je upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja RS.

Treba koristiti isključivo deklarisano i kvalitetno sortno seme. Hibridno seme dobija se posebnim načinom ukrštanja. Postupak dobijanja i proizvodnje hibridnog semena je komplikovaniji i duži u odnosu na onaj kod sortnog semena. Kao rezultat ovakvog ukrštanja javlja se hibridna snaga, zahvaljujući kojoj su ove biljke bujnijeg porasta, veće tolerantnosti na bolesti i većeg potencijala za prinos od biljaka proizvedenih od sortnog semena. Jedna od osobenosti hibrida jeste da ove povoljne osobine zadržavaju samo u prvoj generaciji, te se zato hibridno seme mora svake godine iznova obnavljati, tj. kupovati. Hibridni paradajz pored imena nosi oznaku F1 . 24 Integralna proizvodnja i zaštita paradajza Zdravo seme Veći broj ekonomski značajnih bolesti povrtarskih biljaka prouzrokovanih gljivama, bakterijama i virusima prenose se semenom povrća. Bogatstvo semena hranljivim materijama čini ga pogodnim supstratom za održavanje i razvoj patogenih mikroorganizama. Prisustvo patogena na ili u semenu ima za posledicu smanjenje kvaliteta semena i njegove upotrebne vrednosti. Upotreba zaraženog semena dovodi i do smanjenja prinosa i kvaliteta plodova što utiče na finansijske gubitke u biljnoj proizvodnji. Osim toga, paraziti u semenu zadržavaju vitalnost duže ili kraće vreme, omogućavajući tako nove, često vrlo značajne zaraze biljaka kasnije tokom vegetacije. Stoga je neophodno koristiti seme paradajza proverenog porekla i kvaliteta. U proizvodnji povrća upotreba zdravog semena za setvu je od izuzetnog značaja.

Foto: Pixabay

Mnoge povrtarske vrste gaje se iz rasada koji se proizvodi u toplim lejama. Gust sklop biljaka u lejama, povišena temperatura i vlažnost, povoljno utiču na pojavu i razvoj bolesti. Rasadom, poreklom iz zaraženog semena, infekcija se dalje širi, pa može prouzrokovati velike štete pri gajenju kako na otvorenom polju, tako i na usevu gajenom u staklenicima i plastenicima, što značajno umanjuje ekonomski efekat često veoma skupe proizvodnje paradajza. Seme paradajza naseljava veći broj patogenih gljiva. Među njima ekonomski značajne su Alternaria solani, Dydimella lycopersici, Fusarium oxysporum f.sp. lycopersici. Simptomi zaraze semena uglavnom nisu karakteristični, teško su uočljivi i nemaju dijagnostički značaj. Ponekad se pregledom semena mogu uočiti zrna tamnije, skoro crne boje, koja ukazuju na prisustvo zaraze. Ipak se u oceni zdravstvenog stanja semena ne treba oslanjati na vizuelni pregled i izgled semena uočljiv golim okom. Za pouzdanu ocenu neophodna je laboratorijska analiza i zato se preporučuje izbor deklarisanog semena čije zdravstveno stanje je adekvatno kontrolisano.

Bakterioze paradajza prouzrokuju bakterije Xanthomonas vesicatoria, Pseudomonas syringae pv. tomato i Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis. Glavni način održavanja je zaraženim semenom i u ostacima zaraženih biljaka u polju. Proizvodnja i setva zdravog semena, plodored, uništavanje zaraženih biljnih ostataka i dezinfekcija toplih leja su osnovne mere zaštite. Gajenje otpornih sorti i hibrida Stvaranje otpornih sorti i hibrida paradajza i njihovo gajenje predstavlja najoptimalniji i najekonomičniji metod borbe protiv patogena i štetočina. U povrtarskoj proizvodnji je od posebnog značaja izbor otpornih sorti prema patogenima koji se direktnim merama ne mogu suzbiti (npr. bakterijama, virusima i fitoplazmama). Gajenje otpornih sorti je značajno i sa ekonomskog i ekološkog stanovišta, pa stoga izbor sortimenta uvek treba zasnivati na otpornosti prema ekonomski najznačajnijim i najzastupljenijim patogenima paradajza u tom regionu ili ako je iz istorije polja poznato, na konkretnom polju ili plasteniku. Dezinfekcija semena Dezinfekcija semena obavlja se u cilju uništavanja patogena koji se nalaze na njegovoj površini ili u unutrašnjosti. Termička dezinfekcija Obavlja se potapanjem semena u toplu vodu ili njegovim izlaganjem delovanju toplog vazduha. Na ovaj način se uništavaju gljive i bakterije na površini ili u unutrašnjosti semena. Za seme svake povrtarske vrste postoje određene, proverene temperature i vreme njihovog delovanja. 25 Setva/ rasađivanje Hemijska dezinfekcija Obavlja se u cilju uništavanja virusa na površini semena. Seme paradajza se dezinfikuje potapanjem u 2% rastvor hlorovodonične kiseline (HCl) u trajanju od 24 časa. Seme se nakon tretmana temeljno ispira pod mlazom česmenske vode, u tankom sloju prosuši na promajnom mestu i odmah seje.

Foto: Pixabay

Dezinfekcija semena fungicidima Može biti suva kada se seme zapraši ili vlažna kada se vrši potapanje semena u rastvor određenog fungicida. Suva dezinfekcija se obavlja metodom predoziranja pri čemu se manjoj količini semena dodaje nešto veća količina fungicida u prahu. Posle mešanja sa semenom višak sredstva se odstrani prosejavanjem kroz sito. Na ovaj način se tretiraju manje količine sitnog semena povrća pre skladištenja ili neposredno pred setvu. Preporučuje se zaprašivanje preparatom na bazi tirama, kaptana ili mankozeba. Vlažnim postupkom se pored patogena na površini uništavaju i oni nešto dublje u semenu, pri čemu tokom rada treba biti pažljiv da se ne ošteti osetljiva klica. Za ovu svrhu upotrebljavaju se rastvorljivi fungicidi.