Igrati mora svako

Ukoliko govorimo o deceniji nekog muzičkog pravca, onda su džez zvuku pripale trideset godine prošlog veka. Slušao se u celom svetu, a iz južnih država SAD stigao je i do naših krajeva. Pre Drugog svetskog rata Šabac je imao dva džez orkestra. Najpre je osnovan orkestar Šabačkog pevačkog društva „Zanatlija“, osnovan je krajem 1933. godine, prvi nastup je imao u aprilu 1934, dok je drugi formiran četiri godine kasnije, bio je to džez orkestar Šabačke trgovačke omladine (ŠTO). Najčešće su nastupali u Zanatskom domu (današnje Šabačko pozorište) i Domu trgovačke omladine (današnji Kulturni centar).

Foto: Pixabay

Pre Drugog svetskog rata Šabac je imao dva džez orkestra. Najpre je osnovan orkestar Šabačkog
pevačkog društva „Zanatlija“, osnovan je krajem 1933. godine, prvi nastup je imao u aprilu 1934

Obeležje društvenog života četvrte decenije HH veka bile su igranke (dansinzi), gde je prisustvo bilo stvar prestiža u Šapcu. Posetioce je zabavljao upravo džez orkestar ŠTO. Devojke iz imućnijih porodica su šile nove haljine, specijalno za tu priliku, o zabavama se pričalo dugo pre i posle njih. Svoje mesto su nalazile i devojke koje nisu bile na taj način materijalno situirane. Kada se birao par za igru imućnije su bile traženije od momaka, te su članovi Orkestra odlučili da takvu situaciju promene. Kada je bila muzika za ples, jedan od članova je spuštao svoj instrument i zvao na igru neku od devojaka koje su stidljivo čekale poziv. Pravilo je bilo da na svakoj igranci, svaka devojka koja želi, mora plesati.
Sećanje Vlade Maričića na priče svog dede Dragutina Bate Crnčevića, člana DžO ŠTO sabranih u knjizi „Džez u Srbiji 1927-1944“ autora Mihaila Miše Blama.