19. oktobar 2023.19. okt 2023.
Foto: Jovan Marković

Foto: Jovan Marković

Vladislav Šćepanović, samostalna izložba u Kulturnom centru u Šapcu

Poslednje utočište

Novi Adam i Eva, replike ili novi životi nastali kao simbioza ljudskih bića i mašina. Da li je veštačka inteligencija novi korak u evoluciji, ili korak ka kraju sveta kakav poznaje čovečanstvo. Umetnost daje sliku sveta, a na posmatraču je analiza
Vladislav Šćepanović, redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, direktor Muzeja suvremene umjetnosti Crne Gore, akademski slikar i umetnik, po prvi put predstavio je svoja dela šabačkoj javnosti u okviru postavke „New Adam and Eve or art as a Last Resort“ u Galeriji Kulturnog centra.

Za sebe kaže da je umetnik koji se bavi vremenom, uticajem umetnosti na vreme, stalnim ubrzanim promenama.

Foto: Jovan Marković


-Za onog ko stvara važno je da oseća vreme u kom živi, okolnosti i sve ono što ga okružuje. No, sa druge strane uvek je važan i intelektualni pristup svemu. Ne bih mogao da kažem da je intuicija presudna stvar kod stvaraoca. Svakako je neophodna analiza vremena i određena senzitivnost – kaže Šćepanović o odnosu prema stvaranju, delima i umetnosti.

-Smatram da dela jesu kritika dominantnih vrednosti, ali ne osuda. Za nju je potrebna vremenska distanca. Kada se analizira vreme kroz umetnost, ne sadašnji trenutak, već ono koje je iza nas i postoji određena distanca. Ne možemo posmatrati sadašnjost kao nešto što nema vrednost.

Vladislav Šćepanović, rođen u Nikšiću 1971. Fakultet likovnih umjetnosti završio na Cetinju 1994. Postdiplomske studije završio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1996. Doktorirao u oblasti teorije umetnosti i medija, na Interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu 2009, mentor prof. dr Divna Vuksanović. Radi kao redovni profesor na predmetima Crtanje i Slikanje na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Vršilac dužnosti direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 2013/2014. Predsednik odbora 55. Oktobarskog salona, KCB, Beograd, 2014. Predsednik UO Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, 2020. Izlagao na 35 samostalnih i više kolektivnih izlozbi u Podgorici, Budvi, Beogradu, Osijeku, Novom Sadu, Grožnjanu, Parizu, Tokiju, Njujorku, Hobokenu, Hjustonu, Seulu, Pohangu, Veneciji i dr. Predstavnik Srbije na Venecijanskom bijenalu 2017, u okviru projekta Enklavia Dragičević-Zdravković-Šćepanovič, kustos: Nikola Šuica. Komesar Srbije na Venecijanskom bijenalu 2019. Objavio više naučnih radova u stručnim časopisima i jednu monografiju pod nazivom „Medijski spektakl i destrukcija“, Službeni glasnik, Univerzitet umetnosti Beograd, 2010. Dobitnik nagrade za slikarstvo “Beli anđeo”, Mileševa, 2001. Trenutno direktor Muzeja suvremene umjetnosti Crne Gore, Podgorica, 2023.


Izložba obuhvata radove iz najnovijeg ciklusa, a dotiče se teme veštačke inteligencije, gubitna individualnog i unikatnog u ljudima. Umetnik ističe da novi Adam i Eva nose višeznačnu poruku, kako simbolično tako i istinski. Naime, slika sadrži bar kod koji je moguće očitati i dobiti određeni citat.

-Novi Adam i Eva su nastali kao simbioza čoveka i mašine. Hibridi nastali sve većim razvojem i napretkom veštačke inteligencije. Oni su modeli, prototipi i nemaju obeležje jedinstvenosti, neponovljivosti koje je nosio analogni svet ranije. Sada je moguće da sve postane replika, a samim tim ni oni nisu uslovljeni jedno dugim. Kroz sliku „Kristinin svet“ želeo sam da pokažem kraj ljudske Eve i rađanje nove rase – pojašnjava umetnik.

Foto: Jovan Marković


Naglašava da je prisutna negativna antologija, odnosno ideja da je sve ono što je unikatno, neponovljivo neživo. A da ako je neko replika (kopija), tek tada je viđen kao živo biće.

Foto: Jovan Marković


-U ovom vremenu svaki čovek koji je individualac, jedinstven, u društvu nije prepoznat kao deo njega. Nije viđen kao deo društva i nije potreban, nasuprot tome postaje sumnjiv. Postajemo neodvojivi od tehnologije, što je još jedna stepenica u evoluciji. Da li je dobra ili loša, to će vreme i budućnost pokazati. Za neke od nas je loše, jer smo dobar deo života proveli kao analogna bića. Sećamo se tog perioda egzistencije, te je i promena bila veoma intezivna. Za neke ljude novi korak u evoluciji može da bude pozitivna promena. Kao umetnik nemam tu vrednosnu kategoriju, samo primećujem da se stvari ubrzano menjaju. Nekada su simulacije besmrtnog života bile praktikovane kroz religiju, a sada kroz digitalni svet i različite baze podataka – zaključio je Šćepanović uz napomenu da je QR kod na pomenutom umetničkom delu sublimirao suštinu i ideju postavke.

Postavka je otvorena do 23. oktobra u Galeriji Kulturnog centra u Šapcu.
M. Ž. B.

Najnoviji broj

22. februar 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa