Osmesi i radost dece na prvom putovanju avionom

Pozitivna iskustva roditelja i dece nakon boravka u Grčkoj

Četvoro roditelja sa svojom decom i koordinatorkom projekta Aleksandrom Kurdulić nedavno se vratilo sa prvog putovanja u Grčku u okviru Erasmus projekta koji je krajem prošle godine odobren Osnovnoj školi za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom „Sveti Sava“.

Cilj je da ta ranjiva populacija bude vidljivija u društvu, te da se aktivnim uključivanjem u život zajednice doprinese razvoju punih potencijala osoba sa drugačijim sposobnostima i mogućnostima. Jedina su obrazovna ustanova tog tipa u zemlji na poziciji koordinatora, sa pet partnera, kolegama iz škola u Makedoniji, Italiji, Grčkoj i dve u Rumuniji. Projekat je počeo da se realizuje u maju i trajaće 15 meseci, a njegova vrednost je 60 hiljada evra.

Novo iskustvo i napredak
Milada Jovanić čiji sin Nenad pohađa šesti razred kaže da su doživeli pozitivno iskustvo.
-Prvi put smo išli avionom, nismo imali nikakvih problema što se tiče leta. Strepela sam kako će dete reagovati, prvi put se odvaja od porodice na duži vremenski period, ali dobro smo prošli. Išli smo na aerodrom prethodno, gledali avione, pripremali se, da to ne bi bio veliki šok za decu. Zadovoljni smo, lepo smo se proveli. Najviše su ga zainteresovale radionice, šaranje, crtanje. Naravno, budući da mu je to prvi put da se odvaja od kuće na duži period, tražio je brata, sestru, oca, pa smo ih zvali putem video poziva. Imali smo radionice, druženje u školi, slikanje na majicama, pravljenje narukvica u muzeju, slikanje na platnima od lišća, išli u tvrđavu. Bilo nam je izuzetno lepo- kaže Jovanićeva.

Ponos i odgovornost
-Škola „Sveti Sava“ imala je tu čast i zadovoljstvo da nam je prvi put odobren projekat u kom smo koordinatori. To je projekat malih partnerstava gde se sprovodi mobilnost u obrazovanju, putovanja sa ciljem učenja i proširenja iskustava. Prvi put smo konkurisali, nismo do sada bili ni partneri na Erasmus projektima. Naša mala škola prva je u gradu koja ima tu čast da bude koordinator jednog takvog projekta kod Tempus fondacije Erasmus plus projekta i veoma smo ponosni zbog toga, ali to je ujedno i velika odgovornost- kaže direktorka škole Jelena Đurđević.

Sam koncept projekta je takav da se deca iz različitih zemalja druže kroz aktivnosti koje se sprovode u svim zemljama članicama projekta. Učenici su prvi put dobili mogućnost da putuju u druge zemlje avionom, pa je samo to jedno veliko i novo, značajno iskustvo koje im širi vidike, pruža neka nova saznanja i doživljaje. Prva mobilnost već je sprovedena od 12. do 16. oktobra. Deca i roditelji boravili su u gradu Didimotika u Grčkoj, malom mestu sa desetak hiljada stanovnika na granici sa Turskom, koje ima bogatu tradiciju, kulturu i istorijski značaj, jer se u blizini u 14. veku odigrala Marička bitka.

Zahvalni i srećni
Dušanka Stanić putovala je sa sinom Lukom koji ima cerebralnu paralizu. Bez želje da nekog izdvaja, koordinatorka projekta je ipak morala da naglasi da je ona mama heroj putovanja, jer je po zahtevnom terenu, kaldrmama, uzbrdo i nizbrdo gurala Luku. On je uživao i aktivno učestvovao u svim radionicama.
-Zahvaljujući Aleksandri i njenom velikom zalaganju na projektu našoj deci je omogućeno jedno veliko iskustvo, proba vožnje avionom, zatim odlazak u drugu državu i divan gradić Didimotiku. Luka voli izazove. Više smo se plašili kontrola koje treba sa prođemo zbog kolica, strah od letenja nismo imali, poletanje aviona Luka je uporedio sa kamionom koji kipuje kamen. Uživao je i srećan je što je probao sva prevozna sredstva i ističe da je avionom najbolje putovati. Deca i mi smo srdačno i prijateljski dočekani i svih pet dana boravka bilo je zaista lepo. Videli smo njihovu školu, radili sa njihovom decom, obišli tvrđavu, radili radove sa njihovim đacima. Posetili smo veoma lepu i jako neobičnu biblioteku (zgrada u kojoj su nekada odgajani konji). Takođe smo bili u muzejima, jer mesto ima jako bogatu istoriju. Deca su imala vremena za slobodne aktivnosti, šetnje i uživanje u prelepoj prirodi. Grčka nacionalna kuhinja i njihova gostoprimljivost nam je baš prijala. Jako lepo i lepo organizovano iskustvo za decu, koja su od domaćina dobila i lepe poklone. Veoma smo zahvalni što su deci na lice izmamili velike osmehe- poručuje Stanićeva.

Utisci se ne sležu
-To je krajnji istok Grčke i došli su sa stvarno prelepim iskustvima. Predivno su ugošćeni i maksimalno animirani, kako deca, tako roditelji i nastavnici, u različitim tipovima aktivnosti. Svih pet dana, koliko su tamo boravili, bili su ispunjeni najrazličitijim aktivnostima koje su po tipu inkluzivne, gde su uključena deca tipičnog razvoja i učenici naše škole i deca sa smetnjama u razvoju iz drugih zemalja.

Deca su uživala i učestvovala u skladu sa sopstvenim mogućnostima i obrazovnim potrebama. Radilo se po principu interaktivnih radionica, a uz sve to su organizovani obilasci znamenitosti, gde su sa svojim roditeljima i u pratnji nastavnika i proširili saznanja, iskustava, učenja o drugim kulturama, društvima, načinu njihovog funkcionisanja, školovanja. Otkad su se vratili iz Grčke samo o tome pričaju- zaključuje Đurđevićeva.

Ljubazni domaćini
Maja Martić ima samo reči hvale za organizaciju putovanja i ljubazne domaćine.
-Kada smo došli u Grčku, tamo su nas dočekali ljubazni ljudi, Aleksandrine kolege, roditelji, deca, sve je bilo kao da smo otišli u neku nestvarnu zemlju. To je jedno malo mesto, provincijski grad, gde se svi u suštini znaju. Sve troškove smo imali pokrivene i zaista ni dinara našeg novca nismo potrošli, a za decu je bilo svega u izobilju. Imali smo radionice, radili mozaike u školi, deca su se upoznala sa šahom. Moja ćerka je posle toga kupila šah da igra, jer joj se mnogo svideo. Na kreativnim radionicama radili smo i dizajnirali majice sa pečatima. Svaki dan nam je bio ispunjen, nije nam bilo dosadno i vreme nas je poslužilo. Moja ćerka se oduševila, rekla je da se Grci mnogo bolje slažu nego Srbi, mnogo joj se svidelo tamo. To nam je prvi izlazak van zemlje avinom. Meni je to životni san bio kao roditelju, a detetu će ostati slike, uspomena za ceo život. Aleksandra se prema nama ponašala kao prema pravim prijateljima i pobrinula se da deca zaista uživaju- ističe Martićeva.

Imajući u vidu njihove mogućnosti i potrebe, neophodan korak je bio upoznavanje sa avionom, kao i procedurama na aerodromu. Pohvalila je lepu saradnju sa osobljem koje je pokazalo osvešćenost i razumevanje i pružilo neophodnu i posebnu pažnju deci.