30. novembar 2023.30. nov 2023.
Foto: KC

Foto: KC

Novinar Glasa Podrinja Dušan Blagojević nagrađen za priču „RNK“

(Ne)mir u nama

„Unutrašnji mir pojedinca je preduslov globalnog mira. Nemir u ljudima koji su imali moć uzrokovao je i uzrokuje da nestane globalni mir,
kaže Blagojević
„Da li se na ovim prostorima ikada desio pozitivni mir, ili je stanje u kome živimo samo odsustvo rata, kako se u istoriju upisuju iskustva malih zajednica i kako se ispisuju stranice socijalne istorije, one u kojima jedino možemo da čujemo glasove manjine?“ neka su od pitanja koja otvara zbirka priča „Trenutak kada je meni počeo mir“.

Zbirka „Trenutak kad je meni počeo mir“ donosi priče autorki i autora iz svih postjugoslovenskih država. Urednici zbirke, Vladimir Arsenić i Ana Pejović, ističu da je o miru mnogo teže pisati “Ispostavile su se dve važne stvari: najpre, mir očigledno nije počeo ili je on samo tlapnja o kojoj većina junakinja i junaka ovih priča tek sanja”.

Foto: KC


Priča našeg kolege, novinara Glasa Podrinja i pisca, Dušan Blagojević, deo je pomenute zbirke. Dušan je za priču „RNK“ nagrađen, a na promociji u Kulturnom centru u Šapcu govorio je o književnosti, miru i prožimanju ove dve teme.

Zbirka “Trenutak kada je meni počeo mir” okupila je regionalne autore sa različitim vizijama i poimanjima mira.

-Urednici zbirke su pomenuli koliko je tema mira zapravo kompleksna i shvatanje mira je individualno u vrlo širokim okvirima, mnogo širim nego što je rat. Priče su različite koncepcijski i sadržajno, jer je mir mnogo više od odsustva rata i zato je izazov na literaran način, kroz osmišljene likove i situacije predstaviti istinu koja je u nama.

Foto: KC


Šta je za tebe mir?
-Unutrašnji mir, mir u meni. Saglasje sa onim gde sam, svest o okruženju i racionalno sagledavanje želja, težnji i snova, kao i puta do njihovog ostvarenja gde put postoji. Unutrašnji mir pojedinca je preduslov globalnog mira. Kao što sam i rekao na promociji, nemir u ljudima koji su imali moć uzrokovao je i uzrokuje da nestane globalni mir.

Koliko je teško pisati o ratu, odnosno o miru kada ne postoje neposredna sećanja, iskustva?
-Ne postoji neposredno prisustvo ratnim dejstvima, ali je atmosfera rata kod nas prevazilazila prostore razmene vatre. Užas sukoba je dolazio kroz priče, sve medije, glasine, te sam deo generacije koja je deo detinjstva provela u, možemo reći, posrednim ratnim okolnostima. Svaki detalj i sećanje može biti klice priče i svaki je unosio nemir u nas koji traje i posle tri decenije i tu počinje preplitanje rata i mira. Sve što je bilo je inspiracija koja nosi emotivni naboj i najteže je nešto što još ima tu snagu artikulisati, stvoriti distancu i na koncu književno obraditi.

Da li generecije koje su rođene u godinama posle ratnih sukoba na našim prostorima mogu biti oslobođene bremena nasleđa, nesuglasica i mržnje?
-Sigurno da mogu, ali nisam siguran da se region kreće u tom smeru. Još su tenzije i sukobi dobro oruđe u drugim „igrama“ i ne sluti da će u dogledno vreme biti drugačije. Mržnja lako postane deo bića i lako se prenosi, to je lakši put. Voleo bih da više mladih ljudi počne da logički promišlja, da preispituje svoje stavove i sasluša drugačija mišljenja. Dok se svako ograničava samo na istomišljenike nipodaštavajući drugačije bićemo uvek na ivici novog sukoba.

Foto: KC


Promocija zbirke bila je i svojevrsna tribina. Mladi Šapčani i Šapčanke imali su priliku da razgovaraju sa autorima o književnosti, miru, ratu i izgradnji tolerantnijeg društva na Balkanu.
-Prijatno sam iznenađen njihovim gledištima i nadam se da su oni primeri razmišljanja novih generacija i da nisu manjina u njima. Čuo sam mlade ljude koji ne prihvataju servirane istine, već postavljaju pitanje „Zašto?“ i to je odličan početak. Traganjem za odgovorima širiće vidike i dolaziti do spoznaja kojima će širiti sopstvenu ličnost, razvijati stavove koji će imati argumente kao potporu, a onda dijalog postaje snažniji od agresije, jer je agresija fizička moć kao kompenzacija drugih nemoći

Tokom promocije autorka iz BIH Lamija Begagić govorila je o svom životnom i stvaralačkom iskustvu. Da li se slažeš sa njenom konstatacijom da decenijama govorimo o pomirenju dok vreme protiče, a druge važne teme ostaju netaknute? Period tranzicije ne prolazi, a decenije prolaze.
-Čovijek kada nema ništa najlakše mu prodaš zajedništvo, mislim da su to stihovi Edo Majke. Pomirenje je još jedna lepa, ali zloupotrebljena reč od onih kojima istinsko pomirenje ne odgovara, već lepo zvuči i korisno je za skretanje fokusa. Baš je i Lamija rekla da se decenijama mire ljudi koji se nisu ni svađali, zato i to deluje kao proces koji se vrti u krug i večno smo u nekoj pat poziciji. Situacija mi deluje kao partija šaha koju igraju oni kojima remi odgovara, ali ne žele da ga proglase, jer onda moraju da ustanu i prepuste sto drugim igračima, te vuku i vraćaju figure bez drugih namera.

Da li je Balkan može biti prostor gde nacionalizam neće biti mržnja prema drugima?
- Vrlo sam skeptičan po pitanju toga da postoji zdravi nacionalizam, pojam nacije je vrlo diskutabilan za mene, no jasno je da će nacionalizam uvek postojati. Bez obzira na to, bilo kojeg čoveka na svetu da pitate za najveće vrednosti, odgovori će biti vrlo slični. Mržnja nije univerzalna vrednost, nije ni nipodaštavanje, a ljubav i poštovanje jesu. Kada bi nacionalistički opredeljeni univerzalne vrednosti inkorporirali u odnos prema onome što su za njih činioci nacije kojoj pripradaju postalo bi jasno da ne postoji pretnja od drugog i drugačijeg. Ljubav prema svome je subjektivan stav kompatibilan sa drugim subjektivnim stavovima. Objektivna merila ne postoje.
M.Ž.B.

Najnoviji broj

14. februar 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa