Umetnička dela i javni objekti na meti vandala

Šaranje po fasadama, pisanje grafita, fizičko oštećenje skulptura ili javne svojine- vandalizam koji pojedinci ili grupe koje to čine slobodno tumače kao „način da se kreativno izraze“. Razmišljanje o tome koliko prepravka takvih „intervencija“ košta, a sredstva se izdvajaju iz budžeta, što je novac svih građana, nije im svojstveno.

„Dijalog“ dva puta oskrnavljen
Deceniju unazad postoji kontnuirani rad na ulepšavanju javnog prostora u gradu putem savremene umetnosti oslikavanjem murala i postavljanjem reprezentativnih skulptura i ti radovi tako komuniciraju sa najširom publikom. Nažalost, skulptura „Dijalog“ Marka Vukše na Savskoj aveniji, otvorena 2021, dva puta je bila na meti vandala.

-Bilo je nekoliko intervencija. Prvo su diskretno flomasterima piskarali i crtali, a onda je došao i sprej, što je u stvari najpogubnije. To je bojeni čelik. Kad smo posle radili „Robota“ Nikole Božovića, to je nerđajući čelik i takav materijal trpi bilo šta što se nanese, to se spira, može da se očisti, a ovde je već problem, jer upije, praktično uđe u strukturu materijala. Pred otkrivanje „Robota“ sledeće godine probali smo da čistimo jakim sredstvom, nešto smo skinuli, nešto je ostalo, ali smo uspeli da je upristojimo u tom trenutku koliko je moguće- priča istoričar umetnosti i kustos Rezidencijalnog programa za vizuelne umetnike Kulturnog centra Filip Kovačević, koji podršku za taj projekat ima od Grada, Republike i privatnih kompanija.

To nije bio kraj. Ponovo su, pred ovogodišnji Šabački letnji festival, odlučili da skulpturu dovedu u red. Zbog specifičnosti nijanse, teško je bilo postići originalnu boju, ali su uspeli da joj vrate prvobitni sjaj. Sređivanje je koštalo 1.000 evra. Nažalost, nije potrajalo, jer je mesec dana kasnije ponovo išarana.

Video nadzor
Kovačević je podsetio da je upućen zvaničan zahtev Gradskoj upravi da se prostor stavi pod video nadzor, te da su preduzeli sve da ukažu na postojanje problema.
-Kada samo počeli da radimo, imali smo ideju da tu pravimo park savremene skulpture. S druge strane, nije pogodan, jer je izložen vandalizmima i to je pokazao slučaj skulpture Marka Vukše. Noću mladi, posebno leti, izlaze u kafiće, nema tu kontrole i onda iz čiste obesti to rade, ne znajući šta je to zapravo. Video nadzor bi bar neku vrstu odvraćanja napravio. Grad je na ulasku u taj prostor, od Ulice Janka Veselinovića, postavio tablu gde se sugeriše da se ulazi u uređen, lep, zaštićen prostor, uz molbu da se sa pažnjom i kulturom ophodi prema njemu. Dakle, postoji svest i potreba da se ukaže sugrađanima da ulaze u prostor koji treba da čuvaju, tu su i info- table, ali očigledno to njima nije bitno. Zahvaljujući našoj inicijativi, Šabac je jedan od vodećih gradova kada je reč o radovima u javnom prostoru i to bismo trebali da čuvamo. Potrebno je da se menja svest onih kojima to nije jasno, a to zavisi od svih- obrazovnog sistema, nas koji smo u kulturi i vlasti- podvlači Kovačević.

-U jednoj od farbara našli smo vrlo sličnu boju i prosledili firmi koja je to izvela za dva dana. Kidali su info- table, pa smo onda umesto lepljenja naložili da ih zabuše za beton. Onda je to sve lepo sa „Robotom“ koji je već bio tu i ofarbano. Mesec dana je prošlo, ponovo su krenuli. Diskretno prvo, pa veliki natpis, s tim što je sa spoljašnjih strana čista, očuvana, a sa unutrašnjih, na jednoj više, na jednoj manje išarana. Ono što je manje bismo mogli ponovo nekako da rešimo. Znamo da to nije rešenje. Ako se sistemski nešto ne uradi, možemo je farbati svake godine- ističe on.

Problem je, smatra, i u samoj lokaciji. Ideja je bila da Savska avenija postane park savremene kulture, ali je to mesto previše „izloženo“, te se pokazalo kao loše rešenje.

Foto: Privatna arhiva

(Ne)briga, održavanje i svest
-Nijedna od deset skulptura i deset murala iza kojih stojim kao neko ko je pokrenuo i vodio te projekte nije vandalizovana sem Marka Vukše. To mi ne govori o skulpturi samoj, ona možda jeste primamljiva po svojim površinama, koliko mi govori o njenoj lokaciji. Pokazalo se da je jako bitno voditi računa i o tome. Da se ta skulptura nalazi negde usred gradskog parka ili u centru, ušuškana između nekih javnih objekata, siguran sam da ne bi bilo tako ili bi bilo mnogo manje, ne bi bila tako izložena. Slična je situacija i sa delom „Memories“ Marka Crnobrnje, malo su ga išarali kredama, tinejdžeri se penju gore i hvataju biciklistu, mogli bi da ga odlome. Umetnik je tu vodio računa o geometriji i profilu. Kad radi za javni prostor, mora da misli o tome da je rad izložen i da ima svest o tome šta može da se desi- naglašava Kovačević.

Kada je reč o objektima javne namene, godine 2012, 2013, 2014. i 2015, u okviru brige o ambijentalnoj celini, alpinisti su u jutarnjim satima radili suvo pranje fasada kompresorom, a naredne godine i saniranje oštećenih delova. Najčešći uzroci oštećenja bili su grafiti, naslanjanje bicikala na zidove, zatim isticanje reklama, montiranje klima, što se pokušalo rešiti instrukcijama na koji način ih pravilno i obazrivije postaviti. Rađeno je skidanje graifta u Koš klubu, prekrečeni grafiti na sudu, obnavljan zid pozorišta, održavali posebni primerci gradske arhitekture.

Drobnjak: Mladi nikada nisu jedini krivci
Master pedagog u Šabačkoj gimnaziji Biljana Drobnjak kaže da se manifestacije agresije ispoljavaju kroz različite vrste nasilja, poput kršenja nekih pravila ponašanja, povređivanja životinja, ubijanja ljudi ili uništavanja imovine. Agresija je vrsta motiva, koji za cilj ima fizičko ili psihičko povređivanje i nije jednostavno definisati je, iako je česta pojava i iz tog razloga ima mnogo teorija o razlozima za nju.
-Obično se radi o mladima čiji roditelji nisu uspeli da na adekvatan način odgovore na njihove potrebe u ranom detinjstvu i koji okolinu doživljavaju kao preteće, frustrirajuće i nesigurno mesto. Najčešće su to mladi uskraćeni za iskustva koja im omogućavaju razvoj samopouzdanja, a onda i poverenja u druge ljude. Ta takozvana nesigurna privrženost se kasnije u detinjstvu i odraslom dobu može ispoljavati na različite načine koji su neprihvatljivi za druge vršnjake ili odrasle, uopšte, svet koji ih okružuje. Ja bih tome dodala i različite sisteme u društvu koji nemaju adekvatne odgovore na neprimerena ponašanja, odnosno preventivni rad sa mladima koji su agresivni. Za rad i pomoć konkretnoj agresivnoj mladoj osobi, treba analizirati njen ili njegov pojedinačni slučaj, npr: kakva je poruka napisana na tek okrečenom zidu, okolnosti u kojima je ta osoba odrastala i prilike u kojima sada živi, sistem vrednosti koji je za nju ili njega usvojeni ili prihvatljivi, da bismo mogli da kažemo šta je uzrok u tom konkretnom slučaju. Mladi nikada nisu jedini krivci i jedini odgovorni za neprimereno ponašanje- smatra master pedagog u Šabačkoj gimnaziji Biljana Drobnjak.

Komunalna milicija uvek prvu noć dežura, jer je praksa pokazala da je obnova i krečenje grafita bilo gde bio svojevrstan „poziv“ vandalima da ponovo išaraju to mesto, a da im posle nije toliko privlačno. Murali su ovakvih intervencija pošteđeni, jer se pokazalo da je takav vid umetničkog izražavanja manji izazov za one koji iz različitih razloga posežu za bojama i sprejevima. Ne treba zaboraviti ni klupe, dečja igrališta, drveće, saobraćajne znake.... Od lomljenja do šaranja, spisak je dug, a prepravka ne tako kratak proces, ako se ne poradi na tome da takve pojave ne postanu nepisano pravilo, već izuzetak.