SEĆANjA NA STARI ŠABAC
100 GODINA SRPSKOG VAZDUHOPLOVSTVA
Još od druge polovine devetnaestoga veka svetom je vladala manija ,,vinuti se u nebo“. U to vreme bile su to prave avanture i atrakcije opasne po život. Početkom dvadesetog veka tehnološki napredak omogućava savremeniju izradu balona i cepelina, takozvanih ,,vazdušnih lađa“ čije se mogućnosti počinju koristiti u turizmu i vazdušnom saobraćaju ali vojni stratezi sagledavaju njihovu ulogu i u ratu. Veliki baloni i cepelini punjeni vodonikom, gasom lakšim od vazduha, već krajem 19. veka leteli su nebom. Tehnički su usavršavani, građeni sve veći i brojniji ali gas vodonik kojima su bili ispunjeni činili su ih nesigurnim. Ogromni cepelini su bili potencijalne zapaljive bombe i vrlo brzo usledile su neizbežne tragedije. Bilo je očigledno da se čovek vinuo u nebo na opasnoj i nesigurnoj letilici ali želja čoveka za letenjem donosila je nove ideje i sigurnija tehnička rešenja. Trka ka nebu bivala je sve veća. Francuzi braća Rajt Orvil (1871-1948) i Vilbu (1867-1912) konstruisali su prvi avion 1903. godine. Uspeli su da na njemu lete 69 sekundi. Čovek je konačno poleteo kao ptica. Prve leteće mašine, krhke i lagane, sve više letele su u nebu.
Sedam godina kasnije, 1910. i na našoj zemlji bili su postignuti zavidni rezultati na izradi aeroplana. Eduard Rusijan leteo je 1910. godine iznad Zagreba, a 9. 1. 1911. godine iznad Beograda, usled jake košave, pao je sa svojim avionom i poginuo. Ivan Sarić je takođe konstruisao svoj aeroplan sa kojim je 10. oktobra 1910. godine uspeo da se podigne visinu od 30 metara. Naredne godine Sarić usavršava svoj aeroplan i taj model se danas nalazi u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Aeroplani lete našim nebom, ali baloni ipak nisu napušteni i korišćeni su za osmatranje iz vazduha. Naš prvi aeronaut bio je Kosta Miletić (1874-1953 ) inžinjeriski kapetan srpske vojske koji je završio obuku u Rusiji još 1900. godine. U Rusiji se sa balonom penjao na visinu od 1.100 metara i sa preletom od 180 kilometara. Shvatio je šta znači dominantnost sa visina, posebno u ratnim uslovima. Po povratku u Srbiju kao ordinans Kralja Petra Prvog Karađorđevića prenosi mu svoje utiske i predlaže da i srpska vojska nabavi balone. Kao što to obično biva kod nas Srba, sve što je pametno teško se prihvata. Ipak on ostaje uporan i konačno u Nišu 24. decembra 1912. godine ministar vojni, vojvoda Radomir Putnik, izdaje naredbu da se formira prva Vazduhoplovna komanda srpske vojske čiji je komadant aeronaut Kosta Miletić. Zahvaljujući njegovom iskustvu i upornosti Srbija se svrstala među 15 svetskih armija koje su u to vreme imale vazduhoplovne jedinice u čiji je sastav spadalo: Aeroplansko odeljenje, balonsko odeljenje, vodonične centrale za proizvodnju vodonika i golubija pošta za prenos pisanih vojnih poruka. Za potrebe vojske kupljena su tri balona. Okrugli su imali natpise ,,Srbija“ i ,,Bosna i Hercegovina“. Pošto nisu bile kupljene vodonične centrale baloni nisu mogli da budu naduvani. Kada je ,,zagustilo“ i počeo Prvi svetski rat sva oprema kupljena je u Švacarskoj i Rusiji. Balonsko odeljenje bilo je aktivno 1923. godine.
Na formiranje Srpskog aeroplanskog odeljenja uticaja je svakako imao princ i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević koji je boravio u Francuskoj od 5. do 27. aprila 1910. godine. Tom prilikom prihvatio je ponudu grofa De Lambera da zajedno lete na avionu ,,Flajer 1“ koji su konstruisala braća Rajt. Grof De Lamber bio je iskusan pilot koji je prvi obleteo Ajfelov toranj, preletao preko kanala Lamanš. Sa princom Aleksandrom poznavao se od ranije. Oko 15. aprila 1910. godine njih dvojica odvezli su se kočijama tri kilometra od Versaja i seli u tada najpoznatiji tadašnji dvokrilac koji je imao skije umesto točkova. Komande na avionu bile su udvojene pa je i princ Aleksandar mogao da upravlja avionom. Napravili su krug oko aerodroma u dužini od nekoliko kilometara i spustili se. To letenje ostavilo je veoma jak i pozitivan utisak na princa Aleksandra koji je kasnije u našoj zemlji radio na masovnom formiranju Aero klubova širom Srbije pa i u Šapcu. Njegov cilj bio je da se u klubove učlane mladi, hrabri rodoljubi koji bi u vojsci bili piloti. Svojim letom u Francuskoj postao je i prvi Srbin koji je leteo avionom. Već u to vreme više je vredeo dobar pilot nego avion. Kralj Aleksandar uvideo je značaj vazduhoplovstva u uslovima rata. Dolaskom u Srbiju radi na uspostavljanju što boljih odnosa Srpkog kraljevskog vazduhoplovstva i Vazduhoplovstva Francuske koje je u tom momentu bilo vodeće u Evropi. U međuvremenu počeo je Prvi svetski rat. Srbiji treba pomoć iz vazduha i u Francusku se šalju srpski regruti da se obučavaju za pilote. Francuska vlada šalje u Srbiju jednu svoju eskadrilu kao pomoć u borbama protiv austrougarskih jedinica.
Ovaj deo teksta samo je uvod u kasnija zbivanja koja su se odigrala na nebu iznad Srbije, Jugoslavije pa i Šapca. Nema tačnih podataka koliko je Šapčana bilo u našem vazduhoplovstvu ali ako je neko od vaših starijih predaka bio pilot ili avio mehaničar do 1940. godine molim Vas da mi se javite. Za oktobar 2012. godine pripremam izložbu o tim hrabrim ljudima koji su branili naše nebo žrtvujući pri tome i svije živote.
Sedam godina kasnije, 1910. i na našoj zemlji bili su postignuti zavidni rezultati na izradi aeroplana. Eduard Rusijan leteo je 1910. godine iznad Zagreba, a 9. 1. 1911. godine iznad Beograda, usled jake košave, pao je sa svojim avionom i poginuo. Ivan Sarić je takođe konstruisao svoj aeroplan sa kojim je 10. oktobra 1910. godine uspeo da se podigne visinu od 30 metara. Naredne godine Sarić usavršava svoj aeroplan i taj model se danas nalazi u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Aeroplani lete našim nebom, ali baloni ipak nisu napušteni i korišćeni su za osmatranje iz vazduha. Naš prvi aeronaut bio je Kosta Miletić (1874-1953 ) inžinjeriski kapetan srpske vojske koji je završio obuku u Rusiji još 1900. godine. U Rusiji se sa balonom penjao na visinu od 1.100 metara i sa preletom od 180 kilometara. Shvatio je šta znači dominantnost sa visina, posebno u ratnim uslovima. Po povratku u Srbiju kao ordinans Kralja Petra Prvog Karađorđevića prenosi mu svoje utiske i predlaže da i srpska vojska nabavi balone. Kao što to obično biva kod nas Srba, sve što je pametno teško se prihvata. Ipak on ostaje uporan i konačno u Nišu 24. decembra 1912. godine ministar vojni, vojvoda Radomir Putnik, izdaje naredbu da se formira prva Vazduhoplovna komanda srpske vojske čiji je komadant aeronaut Kosta Miletić. Zahvaljujući njegovom iskustvu i upornosti Srbija se svrstala među 15 svetskih armija koje su u to vreme imale vazduhoplovne jedinice u čiji je sastav spadalo: Aeroplansko odeljenje, balonsko odeljenje, vodonične centrale za proizvodnju vodonika i golubija pošta za prenos pisanih vojnih poruka. Za potrebe vojske kupljena su tri balona. Okrugli su imali natpise ,,Srbija“ i ,,Bosna i Hercegovina“. Pošto nisu bile kupljene vodonične centrale baloni nisu mogli da budu naduvani. Kada je ,,zagustilo“ i počeo Prvi svetski rat sva oprema kupljena je u Švacarskoj i Rusiji. Balonsko odeljenje bilo je aktivno 1923. godine.
Na formiranje Srpskog aeroplanskog odeljenja uticaja je svakako imao princ i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević koji je boravio u Francuskoj od 5. do 27. aprila 1910. godine. Tom prilikom prihvatio je ponudu grofa De Lambera da zajedno lete na avionu ,,Flajer 1“ koji su konstruisala braća Rajt. Grof De Lamber bio je iskusan pilot koji je prvi obleteo Ajfelov toranj, preletao preko kanala Lamanš. Sa princom Aleksandrom poznavao se od ranije. Oko 15. aprila 1910. godine njih dvojica odvezli su se kočijama tri kilometra od Versaja i seli u tada najpoznatiji tadašnji dvokrilac koji je imao skije umesto točkova. Komande na avionu bile su udvojene pa je i princ Aleksandar mogao da upravlja avionom. Napravili su krug oko aerodroma u dužini od nekoliko kilometara i spustili se. To letenje ostavilo je veoma jak i pozitivan utisak na princa Aleksandra koji je kasnije u našoj zemlji radio na masovnom formiranju Aero klubova širom Srbije pa i u Šapcu. Njegov cilj bio je da se u klubove učlane mladi, hrabri rodoljubi koji bi u vojsci bili piloti. Svojim letom u Francuskoj postao je i prvi Srbin koji je leteo avionom. Već u to vreme više je vredeo dobar pilot nego avion. Kralj Aleksandar uvideo je značaj vazduhoplovstva u uslovima rata. Dolaskom u Srbiju radi na uspostavljanju što boljih odnosa Srpkog kraljevskog vazduhoplovstva i Vazduhoplovstva Francuske koje je u tom momentu bilo vodeće u Evropi. U međuvremenu počeo je Prvi svetski rat. Srbiji treba pomoć iz vazduha i u Francusku se šalju srpski regruti da se obučavaju za pilote. Francuska vlada šalje u Srbiju jednu svoju eskadrilu kao pomoć u borbama protiv austrougarskih jedinica.
Ovaj deo teksta samo je uvod u kasnija zbivanja koja su se odigrala na nebu iznad Srbije, Jugoslavije pa i Šapca. Nema tačnih podataka koliko je Šapčana bilo u našem vazduhoplovstvu ali ako je neko od vaših starijih predaka bio pilot ili avio mehaničar do 1940. godine molim Vas da mi se javite. Za oktobar 2012. godine pripremam izložbu o tim hrabrim ljudima koji su branili naše nebo žrtvujući pri tome i svije živote.
Najnoviji broj
25. april 2024.
