Poruka u boci

Razgovarali smo sa Zoranom Lazićem, psihologom, rodom iz Šapca, koji živi i radi u Beogradu. Vrsni poznavalac parfemskog sveta našoj pretpostavljenoj prazničnoj priči o darivanju dao je sasvim drugi ton. Višedecenijski je istraživač ne samo parfema, nego čula mirisa za koje kaže da obogaćuje čoveka.

Parfem kao poklon?
- Zavisi, kako kome. U mom slučaju to bi bilo baš izazovno, jer sam iskusan korisnik. Ljudima koji su razvili svoj ukus, teško je darivati parfem. Dobro bi bilo raspitati se. Kao poklon je lep, mirišljav, ponekad traje godinama i ne izgubi na kvalitetu, ima neinvazivnu prirodu, koja deluje nezaivisno od svega ostalog, ali može lako da se pogreši ako osoba ima formiran ukus.

Foto:Pixabay

Neko ima izraženo čulo mirisa zbog čega mu je interesantan parfemski svet?
- Da bi čovek dobro naučio da prepoznaje i kategorizuje parfeme bitnije je iskustvo nego prirodni talenat. Za mene je to interesantan hobi. Prethodno sam mislio da su autori, „nosevi“, kako ih žargonski zovu, naročito obdareni ljudi. Kao u muzici, dobro je da imaš apsolutni sluh, koji si dobio na dar, razvio u detinjstvu i imaš izuzetno osetljivo uho. Sa čulom mirisa ne znamo kako stoje stvari, jer ga je teško izmeriti, za razliku od svetla, ili zvuka. Prirodni talenat se sigurno razlikuje u nekoj meri, ali mi nije poznato da je neko to ozbiljno ispitivao. Čulo mirisa je daleko najmanje ispitano, a svako njegovo upoznavanje, otvaranje i širenje kapaciteta da sve doživljava i kroz mirise čoveka obogaćuje i omogućava mu da bolje sagleda svet.

Da li možemo da govorimo o nekoj vrsti umetnosti?
- Parfemi mogu da poprime umetničku formu u svojim najboljim izdanjima i tada predstavljaju poruku u boci, autorsko delo napravljeno u datom trenutku, koji izražava duh jedne epohe. Pored autorskog, postoji istorijski i geografski momenat. Naravno, Evropa je centar ovih zbivanja. Sve što je istorijski značajno, desilo se u Evropi, u francuskim i italijanskim kućama. Zanimljivo je da pojedine kulture ne nose parfeme. Japanci, na primer.

SPORAN KVALITET
„Nekada su parfemi bili kvalitetniji. Mnogo ređe su se pravili, mnogo više vremena se odvajalo za kreaciju i više novca za supstance. Danas je tržište drugačije, to je postao veliki biznis. Stari parfemi su bili bolji, nisu bile zabranjene supstance, autori su imali veliku slobodu da rade dugo i sama kuća nije „jurcala“ da napravi nekoliko nego jedan kvalitetan parfem.“

Kako se kategorizuju parfemi?
- Jedna od podela može da bude sezonska u smislu toplo – hladno vreme. Zimi mogu da se nose intenzivniji, jači parfemi. Ljudi obično misle da jačina mnogo govori o parfemu, ali danas svako može da proizvede, uz pomoć sintetičkih molekula, vrlo trajan i jak parfem, što ne znači da je kvalitetan. Parfemi se razlikuju po notama, kategorijama, kućama i epohama.

Danas je trend prezatrpanosti svim i svačim - što brže, što više, to bolje?
- Trend je eksplozije svega i svačega. Do devedesetih godina dominirali su dizajnerski parfemi, koje su proizvodile modne kuće. Angažovale bi nekog autora, uglavnom francuskog, i dale mu godinu dana da osmisli parfem koji se prodavao narednih nekoliko godina. Pre toga su parfeme pravili u parfimerijama, kao što su krojači šili odeću. Onda se pojavila Koko Šanel koja je napravila čuvenu Peticu. Sa tim uspehom, i drugi dizajneri odeće su u svoj asortiman dodali parfeme. Međutim, u današnje vreme, ako dizjaner napravi jedan uspešan parfem, izbaci još nekoliko varijacija na istu temu, koje, po pravilu, nisu dobre. Ova „poplava“ parfema teško se može pratiti. Postalo je suviše uspešno, donosi mnogo novca.

Dakle, parfemi su postali dobar biznis?
- Trgovina je odlična, proizvod se lako transportuje i godinama može da stoji u radnji. Ako je u pitanju savremeni parfem, primećuje se da se pravi od što jeftinijih materijala. Savremeni dizajnerski parfemi su sve manje kvalitetni. Trajnost lako postižu zato što je razvijena hemijska industrija i stvaranje sintetičkih molekula koji sami po sebi nisu ništa loše, ali ne treba samo oni da postoje u sastavu parfema. Danas dolaze do najjeftinije varijante sa najmasovnijom privlačnošću, kao u muzici. Zagušenost je prisutna neverovanim brojem izdanja.

Koliko su niš parfemi izmenili parfemsku scenu?
- Niš parfemi su se otrgli od velikih modnih kuća koje su počele serijski da ih proizvode, da ne poštuju umetnost parfimera i da im ograničavaju slobodu. Umetnici su odlučili da sami prave parfeme, pronašli su finansijere. U početku je bilo realno da budu skupi, jer su ih pravili sami, u malim serijama. Međutim, sada su se čak i niš proizvođači obezobrazili i počeli da ih prave u serijama. Onda su se pojavili ultra niš za entuzijaste. To je već neka druga priča.

Foto:Pixabay

Sve su popularniji arapski parfemi?
- Nama su dobri i pristupačni kada su pravljeni za evropsko tržište. Amouage (Amuaž) je kuća u vlasništvu sultana Omana, a Oman je mesto gde se najbolji tamjan proizvodi. Arapi vole smolu, ružu i aud koji je nama jako delikatan i neobičan pa ga retko iskušavamo. Amuaž je primer kako uspeva arapski parfem u Evropi – ima neke orijentalne elemente, ali u evropskoj kompoziciji. Amouage Gold je senzacionalan u prvoj verziji. Međutim, urađena je katastrofalna reformulacija. Rade se reformulacije i sa drugim parfemima, koji ostaju manje-više isti, ali uz ogromne napore. Što je starija verzija, ona je bolja. To svako od nas ljubitelja zna.

Zbog čega se rade reformulacije?
- Postoje organizacije u Evropi i svetu koje propisuje pravila i standarde. Obe koriste savremenu preosetljivost čoveka, a u pozadini je lobiranje industrije da umesto prave ubaci sintetičku komponentu koja je sto puta jefitnija. Neke supstance su iz humanih razloga izbačene, kao što su životinjske, mošus i cibetka. Neke je teško naći kao što je prirodna ambra. Najgore je što su ograničili hrastovu mahovinu, koja je osnova za 30 do 40 odsto parfema. Ipak, nešto može da se replicira zapanjujuće slično. Na primer, sintetički kumarin miriše isto kao tonka. Samo gignati kao što su Guerlain (Gerlen) i Chanel (Šanel) mogu da istraju na istom kvalitetu i formulaciji.

Dešava se i da parfem bude diskontinuiran?
- Da, ukoliko izađe iz mode. Međutim, ako ima malu glupu sledbenika i obožavaoca, čak i ako izađe iz mode, nije zahtevno napraviti ga. I onda imamo klasike koje možemo jeftino da kupimo. Ako je parfem preživeo četrdeset godina i dalje se prozvodi, sigurno je dobar. Kao što pesme Bitlsa slušamo i danas.

PRIRODA MIRIŠE NAJLEPŠE
„Leti, naročito u aromatičnim krajevima kao što je Mediteran, gotovo je izlišno nositi parfem, jer sve toliko lepo miriše da nema konkurenciju - miris mora, četinara, smokve... Početkom devedesetih, Issey Miyake napravio je parfem za muškarce sa notom mora. Zapravo, otkrili su hemikaliju koja simulira vodeni akord i daje svežinu. To je bilo spektakularno.“

Postoje li neki parfemi koje bi izdvojio kao favorite?
- Izdvojio bih parfemsku kuću Guerlain kao posebnu, a lako je videti šta su njihovi najveći klasici. Shalimar (Šalimar) i Mitsouko (Micuko) od ženskih. Boljih nema. Ovi sad što prave niš parfeme zaista se trude, ali ne mogu da naprave bolji parfem od Šalimara. Neke stvari su već izmišljene i nemoguće ih je izmisliti po drugi put. Gerlenov Derby (Derbi), Vetiver i Habit Rouge (Abi Ruž), meni su među top ten parfema za muškarce.

Poruka?
- Da ljudi istražuju, probaju na koži mnogo puta, jer se doživljaj parfema menja tokom dana. To je savet broj 1. Iskustvo je važno, kao kod testiranja vina. Onda se lako prepoznaju note.