Danilo Petković, međunarodni košarkaški FIBA sudija
Izazovan, odgovoran i lep posao
Konstantan napredak do međunarodnog zvanja. U biografiji više međunarodnih mečeva. Podrška iskusnijih ključna na startu karijere. Potrebna psihička stabičnost i izvanredna fizička sprema. Greške mogu biti najbolji učitelji
Danilo Petković je veroučitelj, diplomac Bogoslovskog fakulteta, prosvetni radnik, međutim na stranice vašeg i našeg lista dovela ga je nedovoljno poznata unikatnost. Šabac nije grad bez košarkaške tradicije, nije ni prva asocijacija na naš trofejni sport, međutim Danilo čini da Šabac bude i na međunarodnoj košarkaškoj mapi, kao međunarodni FIBA sudija. Savestan prosvetni radnik priprema studiozno čas, a za savesnog arbitra period na parketu je samo završna faza pripreme.
-Kao što ekipa skautira svog narednog rivala, tako se i mi pripremamo za duel koji nam je delegiran. Gledamo prethodne duele ekipa, posmatramo detalje u igri i ponašanju igrača, detektujemo karakteristike i sa tim znanjem dolazimo na utakmicu. Naravno, uvek postoje iznenađenja – predočava nam Danilo Petković na početku razgovora o svom putu ka tituli međunarodnog FIBA sudije.
Foto: KLS.rs
Krajem prošlog i početkom ovog veka nije bilo teško zavoleti košarku. Svako ko je gledao: Đorđevića, Danilovića, Divca, Stojakovića, Bodirogu, Šćepanovića poželeo je da i sam uputi loptu ka improvizovanom obruču. Svaka lopta je postala košarkaška, a svaki krug koš. Rođen 1993. Danilo je svedočio svim uspesima uz male ekrane.
-Radovali smo se svakom velikom takmičenju, jer smo znali da imamo velemajstore na parketu, čekali smo kasne sate da gledamo NBA, posebno Sakramento i košarka je bila deo naših života. Trenirao sam u mlađim kategorijama, bez nekih posebnih dostignuća, a nakon završene osnovne škole sledio je preseljaj u Beograd – seća se Danilo koji je prve korake u suđenju napravio upravo u prestonici.
-Nisam više trenirao košarku, ali sam je jednako voleo. Poznanik mi je preporučio suđenje, odnosno predložio da pokušam u tom pozivu. Inicijalni test sam uradio bez greške, a i pre toga me je privlačio sudijski poziv u najdražem sportu.
Prvi meč je sudio u mlađim kategorijama 2012. godine, napredujući postepeno, a opet konstantno u narednih 12 godina kada je dostigao zvanje međunarodnog FIBA sudije, a iako je tek zakoračio u četvrtu deceniju života, već u biografiji ima arbitriranje na mečevima reprezentacije i na međunarodnim takmičenjima, konkretno Evro kupu za košarkašice.
-Napredak u suđenju je proces, stalno usavršavanje, konstantan rad na sebi. Veliku zahvalnost dugujem našem čuvenom sudiji Dragoslavu Ljuci, danas nažalost pokojnom koji mi je od starta bio velika podrška, kao i iskusnijim kolegama čija podrška je važna posebno na početku karijere. Košarka se, poput drugih sportova menja, postaje brža, drugi kvaliteti dolaze do izražaja u odnosu na raniji period. To vuče i promene u načinu suđenja.
Foto: KLS.rs
-Košarkaši su vrhunske atlete, poseduju neverovatne fizičke predispozicije i mi moramo da ih ispratimo na pravi način. Redovno polažemo fizičke testove specijalizovane za suđenje, postoje zahtevi fizičkog izgleda, obim stomaka ne može da bude veći od obima grudi. Možda to nekome deluje preterano, ali moramo da budemo u odličnoj formi, jer ne samo da moramo da ispratimo brzinom i kretanjem učesnike utakmice, već da imamo i u tim trenucima dovoljno koncentracije kako bi uočili nedozvoljene kontakte i doneli ispravnu odluku.
Koševi i promašaji su sastavni deo igre košarkašica i košarkaša, jednako kao što su dobre i loše odluke sudija. Greška može da bude teg koji vuče na dole ili podstrek za napredak.
-Ne postoje arbitri koji ne prave greške i svi prolazimo kroz uspone i padove. Ono što determiniše odluku desi se u trenutku i mi moramo da odlučimo. Svako će doneti, ne jednu, nego nekoliko pogrešnih odluka, dobijao sam i pohvale i kazne, kao i svi. Bilo je utakmica gde sam se osećao ponosnim načinom na koji sam delio pravdu i drugih gde sam sebi bio najveći kritičar. Ono što je najvažnije da me ne prolazi želja za napretkom i da na svaki naredni meč gledam kao novi izazov. Međunarodne sudije pohađaju FIBA seminare i upravo tendencija svetske košarkaške organizacije je da se promeni pristup greškama.
Teodor na pravom putu Danilo je bio jedan od organizatora polaganja za nove sudije u Šapcu, uvek je spreman da bude deo slične priče, a posebno ga raduje što ima sugrađanina koji je na putu velike sudijske karijere. -Mladi kolega Teodor Stanić je već sada odličan sudija, a o potencijalu govori i to što je sudio na utakmici FMP – C. Zvezda, četvrtfinale Kupa Radivoja Koraća. Brzo napreduje, želi da bude bolji, prihvata sugestije i na pravom je putu da ostvari veliku karijeru.
-Na greške se ne gleda kao nešto nedopustivo, kolokvijalno da kažem strašno, već je pogrešna odluka prilika za učenje. Greška koju ne ponovite ubrzo postane važan korak napred u karijeri. FIBA podstiče takav pristup gde se greška analizira, kao i načini da se ne ponovi. Bilo je teških i lakših utakmica, mečeva pred nekoliko desetina gledalaca, do duela gde je Danilo Petković bio okružen punim tribinama i bučnom atmosferom, sve je to deo sazrevanja gde je psihička snaga na ispitu.
-Čujete psovku, kritiku, suočavate se sa igračima koji reaguju na različite načine, imaju svoje viđenje, ali ne dozvoljavam da me to pokoleba. Jedan od osnovnih postulata za sudije je da moraju biti iznad svega toga i imati jasan stav, odnosno da ne dozvole da ih to poremeti i utiče im na naredne odluke. Poput drugih zanimanja posao arbitra ima dobre i loše strane, ali ove prve su jake i mogu biti tas na vagi koji će prevagnuti kod zainteresovanih da se oprobaju.
-Suđenje je zahtevan, ali lep posao u kome stičete različita iskustva i prijatelje za čitav život. Važno je za buduće kolege da vole i razumeju košarku. Sport nisu samo pravila, već je potrebno osećati igru i prilagoditi tome kriterijum suđenja. Istovremeno je važno da budu jaki i ne dozvole da ih poremete sitnice – savetuje mladi šabački arbitar za kraj.
Foto: KLS.rs
Foto: KLS.rs
