Foto: Privatna arhiva
Šapčanin Zoran Gligorić, svetski putnik
Izađi! Pokreni se! Kilometar, po kilometar i pomeraj granice
„Izađi, mrdni se, pokreni se! Kilometar, po kilometar i pomeraj granice. Tako ti se otvaraju novi horizoonti, mogućnosti. Istražuj. Moraš malo da začeprkaš izvan zone poznatog. I sa svakog putovanja se vratiš drugačiji. Dobrotu stičeš na putovanjima. Da li si otišao do Cera, ili Tajlanda, putovanje je putovanje, sve se računa“
„Za dobro putovanje novac nije presudan“, kaže Šapčanin Zoran Gligorić koji se može pohvaliti epitetom svetski putnik. Od prvog putovanja kada se sa samo šesnaest godina uputio u susednu Mađarsku sa bajsom, šatorom, nešto malo novca i bez pasoša proteklo je nekoliko decenija. Od tada prešao je hiljade kilometara, obišao više od 80 država sveta, upoznao različite kulture i narode, doživeo različite zgode i nezgode. Avanturistički duh, znatiželja, ili poriv da vidi svet vodili su ga kroz Evropu, Ameriku, Aziju i Ameriku.
-Prva egzotična destinacija bila je Tajland. To je bilo pre nekih 17 godina. Internet je bio u povoju, a želeo sam da istražim pre nego što odem tamo. Tajland je za nas sve bio mističan, nepoznat, ali i privlačan kao destinacija. Putovanje preko agencije bilo je prilično skupo, te sam odlučio da odem u sopstvenoj režiji – priča Zoran kako se „zarazio“ planiranjem, istraživanjem putovanja.
-U početku sam na forumima čitao iskustva, ocene, preporuke i pomislio: Ma ne može ovo da bude toliko teško i komplikovano“. Prvobitna namera mi je bila da posetim samo Tajland, ali ipak sam tokom tog putovanja obišao sedam zemalja među kojima su Vijetnam, Kambodža, Laos. Vodio sam se mišlju, zašto ne videti sve kada su već tu blizu.
Amerikanci nas ne mrze
-Amerikanci su me prijatno iznenadili. Imao sam predrasude prema njima i da nisam otišao tamo verovatno bih i dalje negovao. Oni nas ne mrze niti loše misle o nama. Često mislimo da znamo o nekom narodu nešto, a sve se svodi na rekla-kazala. Zbog toga je važno putovati. Širiti vidike. Granice zaista ne postoje. One su samo u našim glavama. Kada sedneš i porazgovaraš sa različitim ljudima tek tada vidiš lepotu sveta.
Na put oko sveta sa nekoliko stotina evra
Započeta avantura traje i dan danas. Najviše je uložio u planiranje putovanja, iako bi mnogi očekivali da je potrošio pravo bogatstvo na avionske karte i smeštaj.
Vudu pijaca
Jedno od neobičnijh mesta na kojem je bio je Fetiš market. U prevodu to je vudu pijaca.
-Poznato je da u Africi vračevi imaju značajno mesto u tradiciji i kulturi. Još uvek leče ljude, kako fizički, tako i psihički. Posetio sam fetiš market, gde se na crno prodaju ljudski organi. I probao sam neke napitke. Nisam verovao. Ali sada mogu samo da kažem da ne bih osporavao kao tada.
-Nije potrebno mnogo novca za putovanja, ali jeste informacija. One su mnogo važnije nego finansije. Kao primer mogu da navedem da sam povratnu avionsku kartu za Njujork iz Milana platio 268 evra. A zanimljivo je da me je povratna karta za Milano koštala svega 20 evra. Povoljno sam kupio karte, a zatim isplanirao celokupno putovanje. Tom prilikom sam obišao više od 30 gradova Amerike i nastavio put Meksika. Bilo bi nezamislivo da nisam video Čičen Icu – pojašnjava Šapčanin.
Uvek se vodi idejom da kada se ukaže prilika poseti što više država. To ne bi bilo moguće bez snalažljivosti, radoznalosti i dobre pripreme. Ključ je pronaći dobar, a jeftin smeštaj. Ako je besplatan, to je onda dobitna kombinacija.
-U Americi samo jedan smeštaj sam platio i to San Francisku, oko 20 dolara, sve ostalo je bilo besplatno. Verovatno će se neko zapitati kako. Vrlo jednostavno. Na sajtu couch surfing možete pronaći besplatan smeštaj kod lokalaca. To je sajt koji funkcioniše na principu ličnog profila. Imate svoj nalog sa podacima, domaćin ste i gost. Nakon što ugostite nekog, ili budete gost potrebno je da ostavite recenziju na sajtu. Recenzije su veoma važne. Treba ih pažljivo čitati, pratiti. Uglavnom su couchsurferi dobri ljudi, sa iskrenim namerama. Kao i svuda ima i loših ljudi, ali to se veoma brzo sazna. Kao i svaki početak je težak. Kada se tek registrujete i vidite da neko ima nula recenzija, dva puta razmislite. No, to ne mora nužno da znači da je nešto loše, samo je potrebno da putujete kako bi dobili ili ostavili recenziju. Nekada je samo Klub putnika Srbije bio mesto gde smo razmenjivali iskustva i informacije o putovanjima, sada postoji milion sajtova.
Vakcine obavezne
Zdravlje je na prvom mestu, te neke države zahtevaju i određene zaštitne mere.
-Primio sam vakcinu protiv žute groznice kada sam išao u Brazil i Zanzibar. Ta potvrda o vakcinaciji važi 10 godina. Veoma su rigorozni po tom pitanju. Protiv malarije nisam primio zaštitu.
Šapčani sve više putuju
Zoran naglašava da ipak treba proveriti informacije, ne samo na internetu. Kaže da veliki broj Šapčana putuje, te da i oni mogu biti značajan izvor podataka o nekoj destinaciji.
-Bio sam iznenađen koliko naših sugrađana srećem na putovanjima. Na Tajlandu u svakom trenutuku ima bar nekoliko hiljada Srba i sigurno pedesetak Šapčana. Nema kutka sveta gde nisam sreo nekog našeg. Moram da priznam da sam često i tražio naše ljude, da kod njih boravim. Ne zato što su naši, nego zbog jezika. Priznajem engleski mi nije jača strana – dodaje naš sagovornik.
-Otišao sam u Ameriku sa poznavanjem 20 engleskih reči. I nije bilo problema. Zamislite kada odete u Afriku, ili neku državu gde ne govore engleski. To ljude ne treba da brine. Sigurno će se sporazumeti.
Smatra da osoba treba da bude avanturista kako bi putovala. Važno je biti radoznao.
Mali saveti zlata vrede
-Savet za one koji iznajmljuju skuter, automobil, bicikl na putovanju je da slikaju pre nego što ga uzmu. Zbog sigurnosti i osiguranja. Ako se desi neka šteta, ili je predmet bio oštećen možete kroz fotografije da dokažete. I važna informacija, pred sam let se nikada iznajmljeno ne vraća, ne taj dan. Na Tajlandu vam uzimaju pasoš. Dobijate ga pred polazak kući. Zbog toga je važno da sve obaveze izmirite ranije.
-Mislim da je to predrasuda. Naravno, ne mora neko da obilazi egzotične destinacije. Srbija ima divnu prirodu, neistraženu i svako može da krene od svoje zemlje i onoga što ga zanima. Nemamo svi ista interesovanja. Na osnovu toga se i planira putovanje. Šta želimo vidimo, gde da idemo. Na različite načine sam se snalazio kako bi obišao znamenitosti, muzeje. To su neke cake koje ne bih otkrivao. Suština je da budete kreativni i snalažljivi. Kao primer mogu da navedem da nisam imao novca za kartu za obilazak vodopada između Argentine i Brazila, ali sam se snašao i posetio nacionalni park kao i svaki turista. Možda to nije pohvalno, ali uspeo sam u svojoj nameri.
Vijetnam kao dobra destinacija
Onima koji žele da posete neku državu van Evrope savetuje da to bude Vijetnam. Tamo se rado vraća.
-To je dobra destinacija. Tajland je ok, ali je komercijalizovan u proteklih nekoliko godina.
Vijetnamci su veoma prijatni, gostoljubivi kao narod. Indokina je savršena što se tiče hrane. Voće i povrće je uvek sveže. Kina je razvijenija nego što mislimo. Meksiko je bio rizičan za obilazak, kao i Brazil. Potrebno je da poštujete zone u kojima treba da se krećete, nikako u favele.
Zoran je u jednom periodu na mapi sveta beležio mesta koja je posetio, ali kaže da to više ne čini.
Misli da je broj država na čije tlo je kročio oko 80. Naravno da to nije konačna lista. Afričke zemlje su ostavile poseban utisak na njega.
- Kenija, Zanzibar, Tanzanija, Burkina Faso, Togo, Benin, Senegal, Gvineja Bisao, sve sam ih obišao. Boravio sam kod couchsurfera. Jednom sam bio u brvnarici gde spava 12 ljudi. Oni su zaista skromni. Teško žive, kao da su i sada kolonija, ali nose neku radost u sebi da se zapitamo zbog čega mi nismo srećni.
Priznaje da radije bira skrominiji smeštaj, lokalnu hranu kako bi iskusio život različitih naroda i kultura.
-Na putovanju uvek možete da birate. Da li želite da jedete uličnu hranu, ili u vrhunskom restoranu. Uvek glasam za ono što je autentično. Mislim da ne postoji hrana koju nisam okusio. Ne mogu svega ni da se setim. Tarantule, zmije, i svakakve insekte sam probao.
Zbog zaboravljenog pasoša iza rešetaka
Tokom jednog putovanja iz Burkine Faso u Niger, Zoran je zaboravio pasoš. Praktično filmska priča, srećom imala je srećan završetak.
-Na autobuskoj stanici sam zaboravio pasoš. Davao sam podatke, jer sam autobusom izšao iz jedne u drugu državu, i kako bi popunili formular. A i kasnio sam. Nisu znali šta da rade, kako da me provere, pa sam bio u pritvoru nekoliko sati. U jednom trenutku sam izašao kada nikog nije bilo. Vratio sam se peške za Burkinu Faso.
Zoran često putuje sa prijateljima, poznanicima. Njemu kao poznavaocu destinacija prepuste organizaciju i često je u ulozi vodiča. Kako prijateljima, tako i prijateljima svojih prijatelja.
-Moj drugar Nenad Stojanović me je uveo u sve ovo. On je sada već 15 godina na putu, a kreno je auto-stopom sa samo 100 dolara u džepu. Tako su i mene ljudi prepoznali kao nekog ko putuje, te često imam društvo.
Ima u planu da poseti Rusiju i Indiju, ali na duži vremenski period.
-To ne možete da obiđete za kratko vreme. Da iskusite jednu kulturu za kratko vreme, nije moguće. Bar ne na način na koja ja to radim.
Želi da ohrabri mlade ljude, ali i one starije da se oprobaju. Smatra da se malo govori o putovanjima, jer se na njih gleda kao na luksuz.
-Ponavljam, nije samo pitanje novca i da je potrebna suma od nekoliko hiljada evra. Za početak je dovoljno da putuje po Srbiji. Izađi, mrdni se, pokreni se! Kilometar, po kilometar i pomeraj granice. Tako ti se otvaraju novi horizoonti, mogućnosti. Istražuj. Moraš malo da začeprkaš izvan zone poznatog. I sa svakog putovanja se vratiš drugačiji. Dobrotu stičeš na putovanjima. Da li si otišao do Cera, ili Tajlanda, putovanje je putovanje, sve se računa. Život brzo prolazi, a ako nemaš putovanja kao deo svog života mnogo gubiš. Zbog toga bi moja poruka bila svima da se ne plaše avanture. Zao čovek privlači zle, a dobar dobre, tako da je do nas.
-Prva egzotična destinacija bila je Tajland. To je bilo pre nekih 17 godina. Internet je bio u povoju, a želeo sam da istražim pre nego što odem tamo. Tajland je za nas sve bio mističan, nepoznat, ali i privlačan kao destinacija. Putovanje preko agencije bilo je prilično skupo, te sam odlučio da odem u sopstvenoj režiji – priča Zoran kako se „zarazio“ planiranjem, istraživanjem putovanja.
-U početku sam na forumima čitao iskustva, ocene, preporuke i pomislio: Ma ne može ovo da bude toliko teško i komplikovano“. Prvobitna namera mi je bila da posetim samo Tajland, ali ipak sam tokom tog putovanja obišao sedam zemalja među kojima su Vijetnam, Kambodža, Laos. Vodio sam se mišlju, zašto ne videti sve kada su već tu blizu.
-Amerikanci su me prijatno iznenadili. Imao sam predrasude prema njima i da nisam otišao tamo verovatno bih i dalje negovao. Oni nas ne mrze niti loše misle o nama. Često mislimo da znamo o nekom narodu nešto, a sve se svodi na rekla-kazala. Zbog toga je važno putovati. Širiti vidike. Granice zaista ne postoje. One su samo u našim glavama. Kada sedneš i porazgovaraš sa različitim ljudima tek tada vidiš lepotu sveta.
Na put oko sveta sa nekoliko stotina evra
Započeta avantura traje i dan danas. Najviše je uložio u planiranje putovanja, iako bi mnogi očekivali da je potrošio pravo bogatstvo na avionske karte i smeštaj.
Jedno od neobičnijh mesta na kojem je bio je Fetiš market. U prevodu to je vudu pijaca.
-Poznato je da u Africi vračevi imaju značajno mesto u tradiciji i kulturi. Još uvek leče ljude, kako fizički, tako i psihički. Posetio sam fetiš market, gde se na crno prodaju ljudski organi. I probao sam neke napitke. Nisam verovao. Ali sada mogu samo da kažem da ne bih osporavao kao tada.
-Nije potrebno mnogo novca za putovanja, ali jeste informacija. One su mnogo važnije nego finansije. Kao primer mogu da navedem da sam povratnu avionsku kartu za Njujork iz Milana platio 268 evra. A zanimljivo je da me je povratna karta za Milano koštala svega 20 evra. Povoljno sam kupio karte, a zatim isplanirao celokupno putovanje. Tom prilikom sam obišao više od 30 gradova Amerike i nastavio put Meksika. Bilo bi nezamislivo da nisam video Čičen Icu – pojašnjava Šapčanin.
Uvek se vodi idejom da kada se ukaže prilika poseti što više država. To ne bi bilo moguće bez snalažljivosti, radoznalosti i dobre pripreme. Ključ je pronaći dobar, a jeftin smeštaj. Ako je besplatan, to je onda dobitna kombinacija.
-U Americi samo jedan smeštaj sam platio i to San Francisku, oko 20 dolara, sve ostalo je bilo besplatno. Verovatno će se neko zapitati kako. Vrlo jednostavno. Na sajtu couch surfing možete pronaći besplatan smeštaj kod lokalaca. To je sajt koji funkcioniše na principu ličnog profila. Imate svoj nalog sa podacima, domaćin ste i gost. Nakon što ugostite nekog, ili budete gost potrebno je da ostavite recenziju na sajtu. Recenzije su veoma važne. Treba ih pažljivo čitati, pratiti. Uglavnom su couchsurferi dobri ljudi, sa iskrenim namerama. Kao i svuda ima i loših ljudi, ali to se veoma brzo sazna. Kao i svaki početak je težak. Kada se tek registrujete i vidite da neko ima nula recenzija, dva puta razmislite. No, to ne mora nužno da znači da je nešto loše, samo je potrebno da putujete kako bi dobili ili ostavili recenziju. Nekada je samo Klub putnika Srbije bio mesto gde smo razmenjivali iskustva i informacije o putovanjima, sada postoji milion sajtova.
Zdravlje je na prvom mestu, te neke države zahtevaju i određene zaštitne mere.
-Primio sam vakcinu protiv žute groznice kada sam išao u Brazil i Zanzibar. Ta potvrda o vakcinaciji važi 10 godina. Veoma su rigorozni po tom pitanju. Protiv malarije nisam primio zaštitu.
Šapčani sve više putuju
Zoran naglašava da ipak treba proveriti informacije, ne samo na internetu. Kaže da veliki broj Šapčana putuje, te da i oni mogu biti značajan izvor podataka o nekoj destinaciji.
-Bio sam iznenađen koliko naših sugrađana srećem na putovanjima. Na Tajlandu u svakom trenutuku ima bar nekoliko hiljada Srba i sigurno pedesetak Šapčana. Nema kutka sveta gde nisam sreo nekog našeg. Moram da priznam da sam često i tražio naše ljude, da kod njih boravim. Ne zato što su naši, nego zbog jezika. Priznajem engleski mi nije jača strana – dodaje naš sagovornik.
-Otišao sam u Ameriku sa poznavanjem 20 engleskih reči. I nije bilo problema. Zamislite kada odete u Afriku, ili neku državu gde ne govore engleski. To ljude ne treba da brine. Sigurno će se sporazumeti.
Smatra da osoba treba da bude avanturista kako bi putovala. Važno je biti radoznao.
-Savet za one koji iznajmljuju skuter, automobil, bicikl na putovanju je da slikaju pre nego što ga uzmu. Zbog sigurnosti i osiguranja. Ako se desi neka šteta, ili je predmet bio oštećen možete kroz fotografije da dokažete. I važna informacija, pred sam let se nikada iznajmljeno ne vraća, ne taj dan. Na Tajlandu vam uzimaju pasoš. Dobijate ga pred polazak kući. Zbog toga je važno da sve obaveze izmirite ranije.
-Mislim da je to predrasuda. Naravno, ne mora neko da obilazi egzotične destinacije. Srbija ima divnu prirodu, neistraženu i svako može da krene od svoje zemlje i onoga što ga zanima. Nemamo svi ista interesovanja. Na osnovu toga se i planira putovanje. Šta želimo vidimo, gde da idemo. Na različite načine sam se snalazio kako bi obišao znamenitosti, muzeje. To su neke cake koje ne bih otkrivao. Suština je da budete kreativni i snalažljivi. Kao primer mogu da navedem da nisam imao novca za kartu za obilazak vodopada između Argentine i Brazila, ali sam se snašao i posetio nacionalni park kao i svaki turista. Možda to nije pohvalno, ali uspeo sam u svojoj nameri.
Vijetnam kao dobra destinacija
Onima koji žele da posete neku državu van Evrope savetuje da to bude Vijetnam. Tamo se rado vraća.
-To je dobra destinacija. Tajland je ok, ali je komercijalizovan u proteklih nekoliko godina.
Vijetnamci su veoma prijatni, gostoljubivi kao narod. Indokina je savršena što se tiče hrane. Voće i povrće je uvek sveže. Kina je razvijenija nego što mislimo. Meksiko je bio rizičan za obilazak, kao i Brazil. Potrebno je da poštujete zone u kojima treba da se krećete, nikako u favele.
Zoran je u jednom periodu na mapi sveta beležio mesta koja je posetio, ali kaže da to više ne čini.
Misli da je broj država na čije tlo je kročio oko 80. Naravno da to nije konačna lista. Afričke zemlje su ostavile poseban utisak na njega.
- Kenija, Zanzibar, Tanzanija, Burkina Faso, Togo, Benin, Senegal, Gvineja Bisao, sve sam ih obišao. Boravio sam kod couchsurfera. Jednom sam bio u brvnarici gde spava 12 ljudi. Oni su zaista skromni. Teško žive, kao da su i sada kolonija, ali nose neku radost u sebi da se zapitamo zbog čega mi nismo srećni.
Priznaje da radije bira skrominiji smeštaj, lokalnu hranu kako bi iskusio život različitih naroda i kultura.
-Na putovanju uvek možete da birate. Da li želite da jedete uličnu hranu, ili u vrhunskom restoranu. Uvek glasam za ono što je autentično. Mislim da ne postoji hrana koju nisam okusio. Ne mogu svega ni da se setim. Tarantule, zmije, i svakakve insekte sam probao.
Zbog zaboravljenog pasoša iza rešetaka
Tokom jednog putovanja iz Burkine Faso u Niger, Zoran je zaboravio pasoš. Praktično filmska priča, srećom imala je srećan završetak.
-Na autobuskoj stanici sam zaboravio pasoš. Davao sam podatke, jer sam autobusom izšao iz jedne u drugu državu, i kako bi popunili formular. A i kasnio sam. Nisu znali šta da rade, kako da me provere, pa sam bio u pritvoru nekoliko sati. U jednom trenutku sam izašao kada nikog nije bilo. Vratio sam se peške za Burkinu Faso.
Zoran često putuje sa prijateljima, poznanicima. Njemu kao poznavaocu destinacija prepuste organizaciju i često je u ulozi vodiča. Kako prijateljima, tako i prijateljima svojih prijatelja.
-Moj drugar Nenad Stojanović me je uveo u sve ovo. On je sada već 15 godina na putu, a kreno je auto-stopom sa samo 100 dolara u džepu. Tako su i mene ljudi prepoznali kao nekog ko putuje, te često imam društvo.
Ima u planu da poseti Rusiju i Indiju, ali na duži vremenski period.
-To ne možete da obiđete za kratko vreme. Da iskusite jednu kulturu za kratko vreme, nije moguće. Bar ne na način na koja ja to radim.
Želi da ohrabri mlade ljude, ali i one starije da se oprobaju. Smatra da se malo govori o putovanjima, jer se na njih gleda kao na luksuz.
-Ponavljam, nije samo pitanje novca i da je potrebna suma od nekoliko hiljada evra. Za početak je dovoljno da putuje po Srbiji. Izađi, mrdni se, pokreni se! Kilometar, po kilometar i pomeraj granice. Tako ti se otvaraju novi horizoonti, mogućnosti. Istražuj. Moraš malo da začeprkaš izvan zone poznatog. I sa svakog putovanja se vratiš drugačiji. Dobrotu stičeš na putovanjima. Da li si otišao do Cera, ili Tajlanda, putovanje je putovanje, sve se računa. Život brzo prolazi, a ako nemaš putovanja kao deo svog života mnogo gubiš. Zbog toga bi moja poruka bila svima da se ne plaše avanture. Zao čovek privlači zle, a dobar dobre, tako da je do nas.
M.Ž.B.
Najnoviji broj
3. oktobar 2024.