Foto: "Glas Podrinja"
Šapčanka Vesna Matić slika žensku snagu i lepotu
Pogled, ljubav i kraljica
„Svi krijemo nešto u sebi. Šta tačno, nekada se to vidi, nekada ne. Tako su neke od slika inspirisane ženama koje su snažne, lepe, energične, ali ne stavljaju to u prvi plan. Kao da se skrivaju. Ne na loš način da kriju svoje ja, ali da ih ljudi nikada ne upoznaju kao takve“, kaže Vesna Matić
Žena- biće izuzetne snage. Ona u sebi krije raznolikost i moć. Njena lepota nije samo fizička manifestacija okom vidljivog, već ogledalo duše i intelekta. Njena snaga je emocionalna i duhovna. Ona pleni, inspiriše, oduševljava. Ovako bismo ukratko opisali slike Šapčanke Vesne Matić. Jednom rečju, žena.
A sve je započelo pre neku deceniju, sasvim slučajno.
-Talenat je postojao, i hobi je polako prerastao u nešto ozbiljnije. Dok sam bila dete, devojka nisam razmišljala da umetnost odaberem kao profesionalni put. Volim ono što radim, tako sam uz ekonomiju nastavila da negujem ljubav prema slikarstvu – pojašnjava Vesna.
Kaže da se zahvaljujući akademskom slikaru odvažila da naslika prva dela. Primetio je njen dar na neobičan način.
-Video je moje iscrtane nokte. Uživala sam da ih oslikam uz pomoć igle i laka. To mi je bilo inspirativno i maštovita. Predložio mi je da se okušam u slikanju. Sećam se da je moje prvo delo bilo reprodukcija slavnog holanskog slikara Van Goga. Korak po korak i bila sam uvučena u svet umetnosti.
Nedavno Vesna Matić je imala samostalnu izložbu pod nazivom „Women“ (žena) u Galeriji ULS „Krug 10“ simbolično na Dan žena. Sputana sirena, Viktorija, kraljica, afro muza, usnula muza slave žensku lepotu i snagu.
-Izložba je veoma prijatno iznaneđenje za ovaj grad. U slavu žene, na Dan žena. Slike plene intenzivnim koloritom, i izuzetnim autorkinim poznavanjem kontrasta (svetlo/tamno, tople-hladne boje). Postavkom figure u centralni deo kompozcije, iako je reč o realizmu dovodi do utiska blage apstrakcije. Detalje radi veoma minuciozno, često do perfekcije. Vesna je uspostavila savršenu granicu između akta koji deluje senzualno i blago erotično, majstorskom obradom teme postiže dobru i čvrstu sliku žene i ženskog tela, a sve u slavu žene – rekla je istoričarka umetnosti Ivanka Trifunović.
Spletom okolnosti Vesna je upoznala i druge umetnike i umetnice koji su je podstakli da radove predstavi javnosti.
-Bila je to neplanirana izložba u Krupnju. Članica „Kruga 10“ je pozitivno iznenađena mojim slikama, te sam tako započela saradnju i druženje sa njima. Nakon toga usledile su i druge grupne izložbe, međunarodne.
Snaga i lepota
Na Vesninim radovima dominira žena. Ženska figura, portret su u fokusu njene inspiracije i preokupacije.
-Svaka žena u sebi nosi određenu lepotu, snagu i energiju. Uživam u slikanju žena. Neke su plod moje mašte, a neke su žene koje poznajem. Radila sam i autoportrete. Oni su mi zahtevni za slikanje. Kao da ne mogu uvek da pogodim emociju. Mislim da svaka slika ima svoj trenutak, kada treba da nastane i kada da bude izložena u javnosti.
I kao što slike čekaju trenutak da budu izložene, tako i žene, ponekad skrivaju svoju prirodu, napominje naša sagovornica.
-Svi krijemo nešto u sebi. Šta tačno, nekada se to vidi, nekada ne. Tako su neke od slika inspirisane ženama koje su snažne, lepe, energične, ali ne stavljaju to u prvi plan. Kao da se skrivaju. Ne na loš način da kriju svoje ja, ali da ih ljudi nikada ne upoznaju kao takve.
Svaka Vesnina slika ima naziv, što ne praktikuju svi autori. Kako kaže za neke je imala inspiraciju, dok su neke odolevale imenima.
-Imam utisak da je nekada lakše naslikati sliku nego dati naziv. No, delo „Ne dam te nikom“ je zaista moje najdraže i zbog toga nosi takav naziv, ali i ukazuje na duboku emociju. Tu nije bilo dileme oko imena.
Pored ženskih aktova i portreta Vesna radi i druge motive po porudžbini. Najveći problem predstavlja joj nedostatak vremena.
-Uglavnom radim noću. U toku dana sam na poslu, a tu su i druge obaveze. Tako da je noć rezervisana za slikanje. Često posle ponoći uzimam štafelaj u ruke. Za mene umetnost je sloboda i emocija.
A sve je započelo pre neku deceniju, sasvim slučajno.
-Talenat je postojao, i hobi je polako prerastao u nešto ozbiljnije. Dok sam bila dete, devojka nisam razmišljala da umetnost odaberem kao profesionalni put. Volim ono što radim, tako sam uz ekonomiju nastavila da negujem ljubav prema slikarstvu – pojašnjava Vesna.
Kaže da se zahvaljujući akademskom slikaru odvažila da naslika prva dela. Primetio je njen dar na neobičan način.
-Video je moje iscrtane nokte. Uživala sam da ih oslikam uz pomoć igle i laka. To mi je bilo inspirativno i maštovita. Predložio mi je da se okušam u slikanju. Sećam se da je moje prvo delo bilo reprodukcija slavnog holanskog slikara Van Goga. Korak po korak i bila sam uvučena u svet umetnosti.
-Izložba je veoma prijatno iznaneđenje za ovaj grad. U slavu žene, na Dan žena. Slike plene intenzivnim koloritom, i izuzetnim autorkinim poznavanjem kontrasta (svetlo/tamno, tople-hladne boje). Postavkom figure u centralni deo kompozcije, iako je reč o realizmu dovodi do utiska blage apstrakcije. Detalje radi veoma minuciozno, često do perfekcije. Vesna je uspostavila savršenu granicu između akta koji deluje senzualno i blago erotično, majstorskom obradom teme postiže dobru i čvrstu sliku žene i ženskog tela, a sve u slavu žene – rekla je istoričarka umetnosti Ivanka Trifunović.
Spletom okolnosti Vesna je upoznala i druge umetnike i umetnice koji su je podstakli da radove predstavi javnosti.
-Bila je to neplanirana izložba u Krupnju. Članica „Kruga 10“ je pozitivno iznenađena mojim slikama, te sam tako započela saradnju i druženje sa njima. Nakon toga usledile su i druge grupne izložbe, međunarodne.
Snaga i lepota
Na Vesninim radovima dominira žena. Ženska figura, portret su u fokusu njene inspiracije i preokupacije.
-Svaka žena u sebi nosi određenu lepotu, snagu i energiju. Uživam u slikanju žena. Neke su plod moje mašte, a neke su žene koje poznajem. Radila sam i autoportrete. Oni su mi zahtevni za slikanje. Kao da ne mogu uvek da pogodim emociju. Mislim da svaka slika ima svoj trenutak, kada treba da nastane i kada da bude izložena u javnosti.
I kao što slike čekaju trenutak da budu izložene, tako i žene, ponekad skrivaju svoju prirodu, napominje naša sagovornica.
-Svi krijemo nešto u sebi. Šta tačno, nekada se to vidi, nekada ne. Tako su neke od slika inspirisane ženama koje su snažne, lepe, energične, ali ne stavljaju to u prvi plan. Kao da se skrivaju. Ne na loš način da kriju svoje ja, ali da ih ljudi nikada ne upoznaju kao takve.
Svaka Vesnina slika ima naziv, što ne praktikuju svi autori. Kako kaže za neke je imala inspiraciju, dok su neke odolevale imenima.
-Imam utisak da je nekada lakše naslikati sliku nego dati naziv. No, delo „Ne dam te nikom“ je zaista moje najdraže i zbog toga nosi takav naziv, ali i ukazuje na duboku emociju. Tu nije bilo dileme oko imena.
Pored ženskih aktova i portreta Vesna radi i druge motive po porudžbini. Najveći problem predstavlja joj nedostatak vremena.
-Uglavnom radim noću. U toku dana sam na poslu, a tu su i druge obaveze. Tako da je noć rezervisana za slikanje. Često posle ponoći uzimam štafelaj u ruke. Za mene umetnost je sloboda i emocija.
M.Ž.B.
Najnoviji broj
31. oktobar 2024.