14. mart 2024.14. mar 2024.
Foto: Glas Podrinja

Foto: Glas Podrinja

RAZGOVOR SA NOVIM (STARIM) PREDSEDNIKOM OPŠTINE KOCELjEVA DUŠANOM ILINČIĆEM

Da pozicija i opozicija rade u interesu Koceljeve

Zaštićena od poplava, sa privredom koja zadržava veći broj mladih svih profila, da nemamo deficit visokokvalifikovanih ljudi, da u njoj žive mladi koji će svojim obrazovanjem i znanjem uspeti da oplemene ovu sredinu, da utiču na njen prosperitet i budućnost. I naravno, da omogućimo svim našim građanima bolji životni standard. Da ostavimo za buduće generacije dobru podlogu za dalji razvoj. Da budemo još odgovorniji, požrtvovaniji i predaniji i da razumemo jedni druge
-Što se tiče reizbora, zadovoljni smo postignutim izbornim rezultatom i opština smo koja ima ozbiljan kontituitet vlasti. Upravo taj kontinuitet je do sada doneo mnogo dobrih stvari našoj opštini. Veliki projekti koji se realizuju i koji će se realizovati u narednom periodu su upravo rezultat tog kontinuiteta, stabilnosti u rukovođenju i poverenja koje dobijamo od građana. Nadam se da to poverenje opravdavamo i da ćemo to činiti još više. Izborni ciklus je završen ali mi imamo realizaciju nekih započetih stvari, ne vezano za izbore. Ogroman posao je do sada urađen, a biće i nastavljeno, kada je reč o putnoj infrastrukturi, asfaltiranju puteva i ulica. Tu su i radovi na izgradnji zelene pijace koji se polako privode kraju. To je objekat koji će svoju namenu imati i u budućnosti, ne samo u ovom trenutku. Mi smo sredina u kojoj građevinska sezona traje 365 dana u godini-istakao je povodom reizbora na mesto predsednika opštine Koceljeva Dušan Ilinčić.

Koliko je u poslednjih nekoliko meseci asfaltirano puteva i koliko je iz opštinske kase izdvojeno sredstava za te namene?
-U poslednjih nekoliko meseci urađeni su kilometri i kilometri asfalta na području koceljevačke opštine i obezbeđeno je oko 200 miliona dinara iz opštinske kase. Sve će ovo koristiti svima nama i ostati budućim generacijama na korišćenje. Svakodnevno se asfaltiraju putevi u gotovo svim mesnim zajednicama. Posebno smo ponosni na rehabilitaciju, sanaciju i izgradnju ulice Žiće Dimitrijevića u naselju Reka u dužini od preko kilometar. Osim asfaltiranja kolovoza u njoj se radi i kišna i fekalna kanalizaciona mreža, trotoari i sve ono što je sastavni deo jedne moderne saobraćajnice. Tu su i započeti radovi na regionalnoj saobraćajnici koja vodi ka Ubu i auto putu Miloš Veliki. Sve je ovo samo mali deo svega onoga što se svakodnevno radi u gotovo svakoj mesnoj zajednici kada je o putnoj infrastrukturi reč.

U prethodnim mandatima često ste potencirali na važnosti uređenja i regulacije vodotokova? Da li će ova oblast i u narednom periodu biti jedan od prioriteta?
-Jedan od važnih poslova jeste regulacija toka Tamnave. Zaista je neophodno da se ovo pitanje reši u meri u kojoj je to moguće i najbolje. Namera nam je da to rešimo u centralnom delu Koceljeve i da se reši Rasnica kako bi se izbegao bočni poplavni talas Koceljeve. Tek tada možemo da kažemo da smo mirni određeni vremenski period. Kada se to uradi mora se razmišljati i raditi na održavanju i to zahteva određeni novac, kako bi ono što je urađeno bilo funkcionalno. Gotovo svake godine imamo probleme sa poplavama na skoro celom području opštine. Mi zaista dosta radimo na zaštiti od poplava, koliko god je to moguće u saradnji sa “Srbija vodama”. Završili smo dve značajne stvari započete u prošloj godini a to je rešenje rečnog korita u samoj Kamenici gde smo imali velike probleme. Takođe smo u ovom selu rešili potez koji je do sada bio nerešen, a to je desnoobalni deo gledajući uzvodno Tamnavu od mosta u Kamenici do ušća Kozarice u ovu reku. I u Koceljevi je rađeno. Tamnava je uređena, odrađeno je čišćenje i proširivanje proticajnog profila tamo gde to nikada ranije nije rađeno, nizvodno od bio elektrane u Svileuvi gde ova reka bukvalno nije imala svoje korito nego je sama pravila svoj put. Na ovaj način smo obezbedili bržu evakuaciju vode iz Koceljeve. Jedino stalno nadziranje, praćenje i održavanje svih kritičnih tačaka na Tamnavi i njenim pritokama može nam obezbediti jednu dozu sigurnosti. Nedavno je predsednik skupštine opštine Koceljeva izneo zabrinjavajuću činjenicu da su zalihe vode za piće u bunarima na izvorištu sa kojeg se snabdevaju potrošači u ovom kraju veoma niske.

Šta planirate da učinite po tom pitanju?
-Već godinama unazad nemamo obilnijih snegova koji bi povećali kapacitete vode u bunarima. Tačno je da je njihova izdašnost u velikoj meri smanjena. Mi stalno tražimo nove količine, radimo na novim bušotinama. To ćemo činiti i u narednom periodu kako bi smanjili pritisak na postojeći vodosistem. Sada nam iz seoskih sredina dolaze meštani sa kacama, cisternama za vodu i snabdevaju se u Koceljevi što ranije nije bio slučaj. Kolika je potrošnja korisnika u samoj Koceljevi, iste količine koriste i meštani iz okolnih sela koji dolaze po vodu. Radimo deo po deo, jer nije realno očekivati da sve može da se uradi odjednom. Trebalo bi da se u eksploataciju pusti bunar u Gradojeviću. To je bušotina koja je odavno urađena i imali smo prilično velike muke, ali smo uspeli da završimo. Urađena je analiza koja je pokazala da je voda ispravna. Slična stvar planirana je i za Donje Crniljevo. Po istom principu ćemo raditi i u Donjem kraju u Koceljevi. Na svim lokacijama najpre slušamo struku koja je pozvana da kaže da li ima ili ne vode, pa se tek onda radi istražna bušotina...Ovih dana čekamo podrobniju analizu što se tiče bušotine u Svileuvi. Idemo na revitalizaciju bunara, onog koji nam je bio jedan od najvećih, da vidimo šta će se tu dogoditi jer je krajnji rezultat u tom smislu uvek neizvestan. Sa druge strane, cena vode nije povećana već deceniju. U narednom periodu ona će ipak morati da se koriguje. Opština smo koja u okruženju ima najjeftiniju vodu. To dovodi do neracionalne potrošnje.

Moramo svi krajnje racionalno da se odnosimo prema vodi, da poštujemo količinu vode koju imamo. Rešenje naših problema je svakako napajanje sa izvorišta “Stubo-Rovni”, ali dok se to ne dogodi, moramo da nađemo sami rešenje i da budemo svi zajedno odgovorni, racionalno da se ponašamo prema onome što imamo.

Za razvoj jedne lokalne samouprave, osim infrastrukture, važna je privreda i njeni potencijali. Kakvi su privredni potencijal Koceljeve?
-Nadamo se da ćemo se u privrednom smislu i dalje razvijati jer imamo novih zainteresovanih investitora koji su nas kontaktirali i razgovarali sa nama. Naravno da činimo sve što je do nas da privučemo investitore ali one koji će nam zadržati kvalifikovanu, visoko obrazovanu i mladu radnu snagu. Naš cilj je da mladima damo šansu da ostanu u svom kraju, da se ovde ostvare u profesionalnom smislu, da osnuju porodice i nastave da žive u Koceljevi...Trudićemo se da radimo još više u vremenu pred nama, da radimo predanije i da privučemo što više dobrih stvari koje će pozitivno uticati na napredak, razvoj i perpektivu ovog kraja. Moramo se menjati svi iz korena, da radimo na sebi, menjamo način i ponašanja i razmišljanja, da i pozicija i opozicija rade u interesu ove opštine. To je ključ uspeha i opstanka ovog kraja.


Osim poslovnih mogućnosti mladima su važni kulturni i sportski sadržaji. Ove sfere u poslednje vreme nisu za pohvalu. Šta je potrebno učiniti kako bi se to promenilo?
-Od prošle godine pokušavamo da animiramo ljude, da angažujemo one koji su spremni da rade u ovim oblastima kako bi se stvari pokrenule i postale održive. Ipak je u ovoj priči opština oslonac. Imamo infrastrukturu za bavljenje sportom. Radićemo i na poboljšanju uslova za razvoj kulture. To će nam sigurno biti u fokusu. Sebi sam dao u zadatak da zajedno sa saradnicima vratimo samo ono što smo nekada imali i to će za početak biti sasvim dovoljno.

Kako bi voleli da izgleda Koceljeva nakon određene vremenske distance?
-Zaštićena od poplava, sa privredom koja zadržava veći broj mladih svih profila, da nemamo deficit visokokvalifikovanih ljudi, da u njoj žive mladi koji će svojim obrazovanjem i znanjem uspeti da oplemene ovu sredinu, da utiču na njen prosperitet i budućnost. I naravno, da omogućimo svim našim građanima bolji životni standard. Da ostavimo za buduće generacije dobru podlogu za dalji razvoj. Da budemo još odgovorniji, požrtvovaniji i predaniji i da razumemo jedni druge.
V. Bošković

Najnoviji broj

13. jun 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa