Klimatske promene u poljoprivredi i mere za ublažavanje posledica
Može li se poljoprivreda u Srbiji prilagoditi promenama klime
Navedene promene, povećanje prosečne temperature, pomeranja optimalnih rokova setve, izraženijih sušnih perioda koji se veoma stresno odražavaju na biljke, sve češće se ogleda na smanjenje prinosa i lošijeg kvaliteta ploda
Jedna od grana privrede poljoprivreda je neotuđivo vezana za klimu, pa samim tim od nje i najviše zavisi. Kako su već neko vreme promene klime prisutne i kod nas moramo nešto preduzeti.
Navedene promene, povećanje prosečne temperature, pomeranja optimalnih rokova setve, izraženijih sušnih perioda koji se veoma stresno odražavaju na biljke, sve češće se ogleda na smanjenje prinosa i lošijeg kvaliteta ploda.
Na početku ove proizvodne godine sušni period koji pomera setvu okopavina kao i pšenicu u fazi lista zastavičara imaju deficit vlage. Predhodnih godina dugi sušni periodi se završavaju tako što se jednomesečne padavine dogode za par sati ili dana.
Direktne štete, nisu jedini problem koje klimatske promene čine poljoprivrednicima. Sve češće se dešavaju odlaganja setve ili žetve što je veliki problem jer se ne može pravovremeno ući u njivu. Jedna bitna činjenica je pojava novih invazivnih korova i štetočina, pojava gljivičnih infekcija u ranijim fazama razvoja biljaka.
Može li se poljoprivreda u Srbiji prilagoditi klimatskim promenama, odgovor nažalost nije jednostavan ako Srbija ne krene da sa prilagođava bićemo u velikom problemu.
Neke od mera koje se u narednom periodu moraju preduzeti:
-Sačuvati atmosversku vlagu, njeno deponovanje u dublje slojeve.
-Sprečiti veliki gubitak bespotrebnim isparenjem, mulčiranje.
-Povećati organsku materiju u zemljištu.
-Smanjiti kiselost, osloboditi makroelemente.
Mnogo pitanja, na koje postoje tehnička rešenja ali da bi se to postiglo moramo učiti ili edukovati kako bi stvorili uslove za ostvarenje cilja. Mnoge radnje se ne mogu uraditi bez pomoći države, ali svi mi moramo odgovornije pristupati resursima kao što su voda, vazduh i zemljište. Ono što smo nasledili od naših predaka moramo ostaviti u održivom stanju našoj deci.
Rešenje za brže deponovanje plahovitih padavina je poznato ali ne i dovoljno rašireno na području Šapca. Jednostavna agrotehnička mera podrivanja, viđena na našim njivama, nedovoljno prihvaćena od strane poljoprivrednih proizvođača. Neusvajanje novih znanja, poražavajuća činjenica koja ne daje veliki optimizam lake borbe sa nastalim poteškoćama.
Kontrolisano unošenje mineralnih đubriva je nemoguće bez vraćanja pH vrednosti u optimalne granice (6-7,5), jednostavnim postupkom kalcifikacije zemljišta krečnim materijalima kojih na teritoriji Šapca ima u izobilju. Treba slušati šta struka kaže i posle urađene analize plodnosti tla postupiti po datoj preporuci. Opština Šabac prepoznala je problem i izašla u susret proizvođačima, subvencioniše nabavku krečnih materijala, treba doneti uzorak na analizu ako se pokaže kiselost zemljišta podnese se zahtev. Po skidanju pšenice najlakše izvršiti kalcifikaciju, tako da se već u sledećoj godini uoče blagodeti ove mere.
Opet se osvrćem na potrebne edukacije, posećenost predavanja koja se organizuju na vašim mesnim zajednicama je ne zadovoljvajuća. Teme ovih predavanja su namenjena proizvođačima da shvate koliki su problemi već prisutni, da se mora što pre reagovati. Najbitnije shvatiti šta mi možemo učiniti da bi se pomerili u smeru rešavanja dela problema.
Vezano za kiselost vrlo lako i brzo se vrše popravke koje nekim višegodišnjim biljkama produžavaju vek trajanja -lucerke na kiselim staništima malo traju. Kad se pH vrednost vrati na optimalne granice usvajanje mineralnih đubriva je najiskorešćenije a količina smanjena.
Navedene promene, povećanje prosečne temperature, pomeranja optimalnih rokova setve, izraženijih sušnih perioda koji se veoma stresno odražavaju na biljke, sve češće se ogleda na smanjenje prinosa i lošijeg kvaliteta ploda.
Na početku ove proizvodne godine sušni period koji pomera setvu okopavina kao i pšenicu u fazi lista zastavičara imaju deficit vlage. Predhodnih godina dugi sušni periodi se završavaju tako što se jednomesečne padavine dogode za par sati ili dana.
Direktne štete, nisu jedini problem koje klimatske promene čine poljoprivrednicima. Sve češće se dešavaju odlaganja setve ili žetve što je veliki problem jer se ne može pravovremeno ući u njivu. Jedna bitna činjenica je pojava novih invazivnih korova i štetočina, pojava gljivičnih infekcija u ranijim fazama razvoja biljaka.
Može li se poljoprivreda u Srbiji prilagoditi klimatskim promenama, odgovor nažalost nije jednostavan ako Srbija ne krene da sa prilagođava bićemo u velikom problemu.
-Sačuvati atmosversku vlagu, njeno deponovanje u dublje slojeve.
-Sprečiti veliki gubitak bespotrebnim isparenjem, mulčiranje.
-Povećati organsku materiju u zemljištu.
-Smanjiti kiselost, osloboditi makroelemente.
Mnogo pitanja, na koje postoje tehnička rešenja ali da bi se to postiglo moramo učiti ili edukovati kako bi stvorili uslove za ostvarenje cilja. Mnoge radnje se ne mogu uraditi bez pomoći države, ali svi mi moramo odgovornije pristupati resursima kao što su voda, vazduh i zemljište. Ono što smo nasledili od naših predaka moramo ostaviti u održivom stanju našoj deci.
Rešenje za brže deponovanje plahovitih padavina je poznato ali ne i dovoljno rašireno na području Šapca. Jednostavna agrotehnička mera podrivanja, viđena na našim njivama, nedovoljno prihvaćena od strane poljoprivrednih proizvođača. Neusvajanje novih znanja, poražavajuća činjenica koja ne daje veliki optimizam lake borbe sa nastalim poteškoćama.
Kontrolisano unošenje mineralnih đubriva je nemoguće bez vraćanja pH vrednosti u optimalne granice (6-7,5), jednostavnim postupkom kalcifikacije zemljišta krečnim materijalima kojih na teritoriji Šapca ima u izobilju. Treba slušati šta struka kaže i posle urađene analize plodnosti tla postupiti po datoj preporuci. Opština Šabac prepoznala je problem i izašla u susret proizvođačima, subvencioniše nabavku krečnih materijala, treba doneti uzorak na analizu ako se pokaže kiselost zemljišta podnese se zahtev. Po skidanju pšenice najlakše izvršiti kalcifikaciju, tako da se već u sledećoj godini uoče blagodeti ove mere.
Opet se osvrćem na potrebne edukacije, posećenost predavanja koja se organizuju na vašim mesnim zajednicama je ne zadovoljvajuća. Teme ovih predavanja su namenjena proizvođačima da shvate koliki su problemi već prisutni, da se mora što pre reagovati. Najbitnije shvatiti šta mi možemo učiniti da bi se pomerili u smeru rešavanja dela problema.
Vezano za kiselost vrlo lako i brzo se vrše popravke koje nekim višegodišnjim biljkama produžavaju vek trajanja -lucerke na kiselim staništima malo traju. Kad se pH vrednost vrati na optimalne granice usvajanje mineralnih đubriva je najiskorešćenije a količina smanjena.
Dip.Ing. Jovan Sušić Psss Šabac
Najnoviji broj
24. april 2025.
