Foto: Privatna arhiva
PISMA ČITALACA
Proslava 90-rođendana Borisava Gajića
Proslava je održana 28.07.2024. u restoranu Mali Balkan u Šapcu pred 40 gostiju sa živom muzikom.
S obzirom da su mnogi gosti tražili da Borisav ispriča kako je doživeo 90 godina, on im je izašao u susret:
- Rođen sam u siromašnoj seoskoj porodici u selu Donja Badanja, na današnji dan kao treće dete od nas šestoro, četiri sina i dve kćeri. Živeo sam sa porodicom, hranio se kao sva ostala deca u selu. Čim grane proleće jedemo šumske plodove: zelje, gljive, voće, puževe i ribu. Bilo je i ovčjeg mleka, sira i kajmaka i ponekad slanine i poneko pile.
Ja sam pošao u osnovnu školu 1941. godine. Zgrada škole je zapaljena od strane Nemaca, te je predavanje bilo u Crkvenoj kući. Osnovnu školu sam završio 1945. godine i ostao u selu da čuvam stoku i da pomažem roditeljima oko obrade zemlje.
Međutim 1946. godine se otvorila u Dragincu Niža gimnazija, te se ja upišem, koja je bila udaljena 7 kilometara od moje kuće, te sam svaki dan putovao peške, iziuzev nedelje.
Završio sam Nižu gimnaziju i 1949. godine se upisao u Državnu Trgovinsku akademiju koju sam sa uspehom završio 1953. godine, 1954. godine sam otišao na služenje vojnog roka u Trebinje u školu rezervnih oficira.
Početkom januara 1956. godine sam došao iz vojske, odmah se zaposlio u trgovačko preduzeće Pocerina gde sam radio vrlo kratko, te se javim na konkurs u Osnovni savez zemljoradničke zadruge koji me uputi u Školu za revizore u Veliko Orašje koju sam sa uspehom završio i tamo počeo da radim kao revizor po radnim organizacijama, gde sam vršio kontrolu finansijskog poslovanja. Uz put sam vanredno završio i Višu ekonomsku školu u Beogradu i dobio zvanje ekonomista.
Kada su se ukinuli u Srbiji Zavodi za reviziju ja sam primljen u poslovnu banku u Šapcu, onda sam se preselio u Loznicu gde mi je živela i moja devojka sa kojom sam 1960. godine sklopio brak. U Šabac sam se vratio 1962. godine gde sam i radio. U Šapcu sam menjao preduzeća kako sam ja hteo: SIZ zdravstvenog osiguranja, SIZ građevinskog zemljišta i puteva, Zdravstveni centar Šabac, Jugoekinspekt, Šabačka banka i na kraju Zavod za zaštitu zdravlja odakle sam i otišao u penziju.
Dok se nisam oženio voleo sam narodnu muziku (i dalje je volim) i umem da uživam slušajući je po šabačkim kafanama a najviše u restoranu Šaran. Nisam se opijao, uvek sam rado priman u društvo.
I na kraju sam dočeko duboku starost jer sam nasledio gene od pra-pra-dede Gavrila Gaje Grbića koji se doselio iz sela Potočare iz Bosne u moju D. Badanju i koji je živeo 99 godina.
S obzirom da su mnogi gosti tražili da Borisav ispriča kako je doživeo 90 godina, on im je izašao u susret:
- Rođen sam u siromašnoj seoskoj porodici u selu Donja Badanja, na današnji dan kao treće dete od nas šestoro, četiri sina i dve kćeri. Živeo sam sa porodicom, hranio se kao sva ostala deca u selu. Čim grane proleće jedemo šumske plodove: zelje, gljive, voće, puževe i ribu. Bilo je i ovčjeg mleka, sira i kajmaka i ponekad slanine i poneko pile.
Ja sam pošao u osnovnu školu 1941. godine. Zgrada škole je zapaljena od strane Nemaca, te je predavanje bilo u Crkvenoj kući. Osnovnu školu sam završio 1945. godine i ostao u selu da čuvam stoku i da pomažem roditeljima oko obrade zemlje.
Međutim 1946. godine se otvorila u Dragincu Niža gimnazija, te se ja upišem, koja je bila udaljena 7 kilometara od moje kuće, te sam svaki dan putovao peške, iziuzev nedelje.
Završio sam Nižu gimnaziju i 1949. godine se upisao u Državnu Trgovinsku akademiju koju sam sa uspehom završio 1953. godine, 1954. godine sam otišao na služenje vojnog roka u Trebinje u školu rezervnih oficira.
Početkom januara 1956. godine sam došao iz vojske, odmah se zaposlio u trgovačko preduzeće Pocerina gde sam radio vrlo kratko, te se javim na konkurs u Osnovni savez zemljoradničke zadruge koji me uputi u Školu za revizore u Veliko Orašje koju sam sa uspehom završio i tamo počeo da radim kao revizor po radnim organizacijama, gde sam vršio kontrolu finansijskog poslovanja. Uz put sam vanredno završio i Višu ekonomsku školu u Beogradu i dobio zvanje ekonomista.
Kada su se ukinuli u Srbiji Zavodi za reviziju ja sam primljen u poslovnu banku u Šapcu, onda sam se preselio u Loznicu gde mi je živela i moja devojka sa kojom sam 1960. godine sklopio brak. U Šabac sam se vratio 1962. godine gde sam i radio. U Šapcu sam menjao preduzeća kako sam ja hteo: SIZ zdravstvenog osiguranja, SIZ građevinskog zemljišta i puteva, Zdravstveni centar Šabac, Jugoekinspekt, Šabačka banka i na kraju Zavod za zaštitu zdravlja odakle sam i otišao u penziju.
Dok se nisam oženio voleo sam narodnu muziku (i dalje je volim) i umem da uživam slušajući je po šabačkim kafanama a najviše u restoranu Šaran. Nisam se opijao, uvek sam rado priman u društvo.
I na kraju sam dočeko duboku starost jer sam nasledio gene od pra-pra-dede Gavrila Gaje Grbića koji se doselio iz sela Potočare iz Bosne u moju D. Badanju i koji je živeo 99 godina.
Borisav Gajić
Najnoviji broj
24. april 2025.
