ŠICARA SKRIVA STID

Uska, u ove prolećne dane blatnjava staza, između njiva zasejanih kukuruzom i pšenicom, vodi prema šumi Šicari. Vetar narušava mir još nerazistalih stabala. Staza se, na obronku šume, završava kraj spomen obeležja straljanim rodoljubima iz šabačkog logora u Drugom svetskom ratu. Komad kamena nešto veći od čoveka, i mermerna ploča sa napisom: „Rodoljubima iz svih krajeva Jugoslavije, streljanim na ovom mestu. SUBNOR Šapca i Rume.“ Oko spomenika zapuštena ograda, razvaljena vrata...
Na ovo mesto okupatorski vojnici dovodili su zarobljene partizane i sve druge rodoljube, Jevreje i taoce, iz Šabačkog logora na Savi, i krišom ih ovde, u ranu zoru, streljali. Dovozili su ih kamionima, a prethodno bi im bilo rečeno da ih odvode u druge logore. Iza njih su ostajale samo stvari, na brzinu ponete iz logorskih baraka. Ono vrednije od njih posle je slato u Nemačku, ostalo bacano. Oni su, u ranije iskopanim rakama, zauvek ostali ovde. Njih 1.500 do 2.000 (prema hronikama „Šabački logori“, „Podrinje u krvi i plamenu“ i drugim knjigama ““ dokumentima) streljano je i pobacano u rake. Neki su u tim strašnim trenucima još bili živi...Tu su, uz mnoge druge, ubijeni: narodni heroj Vera Blagojević, književnik Dragutin Kostić ““ Guta, predratni komunist Ilija Vidović...