СВЕДОЧАНСТВО МРТВИХ РЕКА И БАРА

Археолог Миливој Васиљевић је био на челу истраживачког тима који је 1978, 1979. и 1980. године обавио и објавио испитивања о раним досељавањима становништва у Мачву за 35 насеља. Она данас припадају различитим административним целинама.
У предговору Васиљевићеве књиге “Мачва, историја, становништво” пише да је највећа српска равница прво била Мочва (мочварна).
“Жупа се звала Битва, а главни град Мачо. Данашње мртве реке и баре остале су да сведоче о томе.
Битва река, Црна бара, Бела бара, Дуга бара, Студена бара, Широка бара...
Досељеници су донели имена потеса.
Алуге, Авлије, Амбарине, Битва, Бисаге, Бубања, Бусије, Буџаци...
Досељавања у 18 веку: Бадовинци
У Бадовинце су се из Црне Горе у 18 веку доселили Аћимовићи. Од њих посташе Илијашевићи. Они су од рода Ројевића из околине Никшића. Исти су са Савићима у Прњавору, Глишићима у Бранковини и Амајлијама у Семберији.
Из Херцеговине су досељени Јевтићи. Стигли су из околине Невесиња. Има их у Змињаку и Богатићу. Товиловићи, Петрушићи и Поповићи у Бадовинцима су један род и славе Светог Јована. Гарибовићи су се раније презивали Јеремићи. Кокотовићи су из околине Невесиња. Росићи и од њих Дугоњићи, Живојиновићи, Попадићи и Станковићи два у Змињаку.
Из Босне су дошли Бирчаковићи из Бирача, Вучковићи, Марковићи, Матићи, Мишићи, Васиљевићи, Илићи, Павловићи.
Из Семберије су, према истом извору ( књига Миливоја Васиљевића “Мачва, историја, становништво”) прешли Дрину Будалићи и од њих постали Поштићи, који су од рода Милинковића из Амајлија. Гаврићи су исти род са Пандуровићима, Шарчевићима. Гуцоњићи, Анчићи, раније су се презивали Ристићи су од рода Црногорчевића и исти су са Гавриловићима у Амајлијама и Негићима у Дворовима, Милосављевићима и Миловановићима у Глоговцу, Голубовићима и Павловићима у Совљаку и Пелићима у Салашу Црнобарском. Први су били настањени у Црној Бари.
Од Бијуклића из Ужичке Црне Горе настали су Исаковићи, Јакшићи, Јанковићи, Пакићи, Паунићи и Смиљанићи у Белотићу.
Врачарићи су дошли заједно са Бијуклићима из истог места. Бајуновићима је старо презиме Степановићи и досељени су из Бајине Баште. Ердевички су дошли из Срема, а старо презиме им је било Певачевићи из Ердевика.
Бировљевићи, Маштраповићи су досељени од бановачких. Арнаутовићи су од рода Вукмановића и досељени су из Подгорине. Ђурићи из Баталага у Тамнави. Цветуљци су од рода Ђапића, досељени из Цветуље у Јадру. Од њих су Танасићи два, Хорватовићи (досељени из Хрватске).
У Бановом Пољу
почетком 18 века
досељеничко коло
повели Дакићи
Кад је реч о Бановом Пољу из Херцеговине су у 18 веку досељени Дакићи и исти су са Даничићима у Богатићу. Пре су се звали Станојевићи, а један су род са Малетићима у Богатићу (Ђуђићи, Дабићи, Вуковићи) Будимировићима и Виторовићима у Глушцима те Панићима и Божјаковићима (Шербићи) у Ноћају.
Јовичићи и Станчетићи су од Невесиња, а од њих су Јокићи у Богатићу, Јокићи (један) Грујићи у Клењу и Јокићи у Раденковићу.
Из Босне су дошли Бановци, Љубинковићи, Пантелићи, Николићи (од њих Софрићи) и Ђаковићи.
Ћосићи су један род са Ћосићима у Дубљу и Симићи.
Из Семберије су дошли Пајчићи и исти су род са Ђурковићима у Дубљу. Аћимовићи су из села Врбића у Рађевини. Јовановићи из Горњег Добрића у Јадру и исти су са Јовановићима у Дреновцу. Рашевићи су из Великог Села у Јадру и исти су са Чугуровићима у Рибарима. Маштраповићи су прешли из Срема.
Станковићи на челу
колоне у Белотићу
Белотићки Станковићи воде порекло од Станка досељеног из Горње Сипуље у Јадру. Од њих су Арнаутовићи (два) у Бадовинцима.
Смиљанићи у Белотићу потичу од Бијуклића у Бадовинцима, а садашње име по писању Миливоја Васиљевића добили су по Смиљани, мајци проте Николе устаничког вође.
Јосиповићи и Мишковићи су један род, као и Васићи, Милинковићи, Ђурђевићи и Јеротићи.
Вујчићи-Вујичићи су досељени из Невесиња у Херцеговини. Стекићи су род са Ерићима у М. Метковићу и Николићима (два) у Штитару. Досељени су из Херцеговине. Митровићи и Ћирићи су један род и досељени су из Јадра. Николићи су дошли из Босне и исти су род са Николићима у Бановом Пољу и Глоговцу.
Богатић добија нове
становнике у 18 веку
Из Црне Горе дошли су Давидовићи и Ловчевићи. Они су један род са Радукићима у Дубљу. Дрмановићи су име добили по Дрмановини, области ужичке Црне Горе. Девет синова Мартиновића дошли су у Богатић из Јаребица у Јадру.
Арсеновиће је доселио Арсен са женом Ранђијом. Шендековића је прво било у Раденковићу. Јовићи из данашњег седишта општине Богатић су исти род са Јовићима у Црној Бари и Ноћају. У истом периоду у Богатић се доселило и више породица Љубанића.
Берићи су дошли из Херцеговине. Од њих су настали Синђелићи, Муњићи и Кевићи. Одмах потом у овај крај долазе Малетићи, а од њих Дабићи, Ђуђићи, Вуковићи, Даничићи.
Дукићи су од Камених Корита. Старо име за Пузиће је Бутрићи. Од њих су Вукомановићи и Мањићи. Јокићи су из околине Невесиња. Ковачевићи су дошли за њима.
Из Босне су досељени Ђевићи, Петровићи и Ђонлићи. Из Семберије су Уларџићи. Од Ковића је био чувен Михаило, буљубаша мачванског војводе Чупића.
Аћимовићи су пореклом из Осечине. Гајићи и од њих Пејдићи од рода су Перовића из Херцеговине. Јуришићи су од оних из Црне Баре, а Кнежевићи из Црне Горе и Шуманских.