ПОСАО КОНОБАРИЦЕ КОД НАС И ДАЉЕ ДЕГРАДИРАЈУЋ ЗА ЖЕНЕ
ОД МИЗЕРНЕ ПЛАТЕ ДО НЕПРИСТОЈНИХ ПОНУДА
“Непристојне понуде, као што су новац за секс су такође саставни део рада у кафани који вам морал, без обзира на то што тако нешто не прихватите, срозају”, каже наша саговорница која је радила у кафани и која жели да остане анонимна. “Ако је потребна испомоћ ради се за 350 динара увече од 9 сати или раније, па до 1 или 2 ноћу и тек кад се све распреми може да се иде кући”, наводи Марија која је радила у познатом шабачком клубу
Док се на конобарисање на Западу гледа као на идеалан посао за младе да зараде додатни џепарац, код нас и даље уме да буде деградирајући, поготову за девојке које га раде. Поред тога што се треба изборити са пијаним гостима, новац који се притом заради често је не само неадекватан него и понижавајући.
Најгоре је у кафанама познатијим као “биртије” где гости неретко сматрају да и девојка која ради у објекту улази у понуду. Ситуација је нешто боља у клубовима, кафићима и дискотекама где излазе мало цивилизованији гости, мада разлика постаје мања са бројем попијених чашица.
Наша саговорница која жели да остане анонимна радила је неко време у кафани чији су гости били људи који су најнижи сталеж друштва. Била је изложена бројним непријатним ситуацијама готово свакодневно. Сматра да је проблем у томе што су посао конобарице у кафани некада радиле жене нижих моралних вредности које су желеле на таквим местима да раде, док се сада ситуација знатно променила и девојке више не могу много да бирају посао да би обезбедиле егзистенцију.
-Моје искуство у раду у угоститељским објектима, на срећу, није трајало дуго, али довољно да ми самопоуздање и достојанство спадну на нижи ниво. Завршила сам факултет али нисам могла да нађем посао па је то била једина опција која би ми помогла у егзистенцији. Раније су конобарице биле жене које су хтеле тим послом да се баве, а сада је то посао већином образованих девојака које га раде из нужде. Није лоше искуство у смислу - све треба пробати и проверити своје границе, али је битно не утопити се у тај свет јер је тешко из њега изаћи. Проблем је када се према вама понашају као према неком ко не вреди, и то константно ради, онда почнете и сами да верујете у то, те сами себе присиљавате на рад који вам суштински не одговара, каже наша саговорница.
Каже да је било ситуација када ју је газдарица локала терала да долази у кратким сукњама на посао, што није њен стил, како би привукла пажњу муштерија и задржала их. Такође, иста јој је нудила разне психоактивне супстанце како би јој расположење за “господу” било на задовољавајућем нивоу.
-Покушавала је да ме прилагоди амбијенту и људима у њему. Непристојне понуде, као што су новац за секс су такође саставни део рада у кафани који вам морал, без обзира на то што тако нешто не прихватите, срозају. Осим тога што сам доводила себе у ситуацију да у току радног времена будем изложена свакаквим гадостима, остајала сам због муштерија у алкохолисаном стању доста након радног времена, слушала приче самог друштвеног талога, добијала наређења типа “Мала, дај још два, одмах!” од неког ко ни граматички исправну реченицу не зна да састави, наводи наша саговорница.
Клубови у којима се слуша рок музика у Шапцу су реткост. Гости који тамо излазе углавном немају обичај да “мувају” девојке које тамо раде, али углавном немају ни пара па нема ни бакшиша, а радници су и онако плаћени бедно.
Марија је радила у једном познатом градском клубу. Није имала већих проблема са гостима, али јесте са мизерном зарадом.
-Плата је била смешна, мада није било ни посла претерано много. Дневница је 700 динара и не ради се сваки дан. Ако је потребна испомоћ ради се за 350 динара увече од 9 сати или раније, па до 1 или 2 ноћу и тек кад се све распреми може да се иде кући. Некада се остајало и до 4 ујутру, на шта ја никада нисам пристајала. Чак су нам били обећали да ће ко остане дуже од 1 сат добити 100 динара више. Ја сам уредно записивала када останем дуже, али газда на крају ни то није хтео да плати, каже Марија.
Када је бакшиш у питању или га није ни било, или је био толики да је била срећна ако има за пакло цигарета.
На непријатне ситуације са гостима морала је да се смеши, јер је менаџер тако захтевао. Било је вређања и добацивања, али најгоре јој је било када је пијани гост претио да ће је силовати, па је до краја смене држала нож поред себе.
-Због менаџера сам и на то морала да прећутим и нисам смела ништа да кажем. Сматрам да тамо где има музике ноћу жене могу да раде само у шанку јер тако имају мало мање проблема и заштићене су колико толико. Нажалост, ми смо имали менаџера где смо на вређања морали да се смешимо, наводи Марија.
Код нас је још увек могуће јавити се на оглас за посао конобарице, а да газда при том предочи да се од девојке очекује да пружа још неке услуге. Шансе за тако нешто су још веће ако се траже девојке које би овај посао обављале у иностранству.
Некада поред
психичке потребна
и физичка снага
- Било је ризичних ситуација у којима нисам из исте могла да изађем. Тешко је пијаном госту објаснити у један сат да мора да изађе јер је моје радно време прошло. Њега то не занима, па је у стању и да физички насрне на особље. Када је девојка која ради у тој ситуацији сама, мора да има или доста физичке снаге или јак желудац пропраћен стрпљењем које ће јој у тој ситуацији помоћи да му без тензије објасни да мора да оде.
Најгоре је у кафанама познатијим као “биртије” где гости неретко сматрају да и девојка која ради у објекту улази у понуду. Ситуација је нешто боља у клубовима, кафићима и дискотекама где излазе мало цивилизованији гости, мада разлика постаје мања са бројем попијених чашица.
Наша саговорница која жели да остане анонимна радила је неко време у кафани чији су гости били људи који су најнижи сталеж друштва. Била је изложена бројним непријатним ситуацијама готово свакодневно. Сматра да је проблем у томе што су посао конобарице у кафани некада радиле жене нижих моралних вредности које су желеле на таквим местима да раде, док се сада ситуација знатно променила и девојке више не могу много да бирају посао да би обезбедиле егзистенцију.
-Моје искуство у раду у угоститељским објектима, на срећу, није трајало дуго, али довољно да ми самопоуздање и достојанство спадну на нижи ниво. Завршила сам факултет али нисам могла да нађем посао па је то била једина опција која би ми помогла у егзистенцији. Раније су конобарице биле жене које су хтеле тим послом да се баве, а сада је то посао већином образованих девојака које га раде из нужде. Није лоше искуство у смислу - све треба пробати и проверити своје границе, али је битно не утопити се у тај свет јер је тешко из њега изаћи. Проблем је када се према вама понашају као према неком ко не вреди, и то константно ради, онда почнете и сами да верујете у то, те сами себе присиљавате на рад који вам суштински не одговара, каже наша саговорница.
Каже да је било ситуација када ју је газдарица локала терала да долази у кратким сукњама на посао, што није њен стил, како би привукла пажњу муштерија и задржала их. Такође, иста јој је нудила разне психоактивне супстанце како би јој расположење за “господу” било на задовољавајућем нивоу.
-Покушавала је да ме прилагоди амбијенту и људима у њему. Непристојне понуде, као што су новац за секс су такође саставни део рада у кафани који вам морал, без обзира на то што тако нешто не прихватите, срозају. Осим тога што сам доводила себе у ситуацију да у току радног времена будем изложена свакаквим гадостима, остајала сам због муштерија у алкохолисаном стању доста након радног времена, слушала приче самог друштвеног талога, добијала наређења типа “Мала, дај још два, одмах!” од неког ко ни граматички исправну реченицу не зна да састави, наводи наша саговорница.
Клубови у којима се слуша рок музика у Шапцу су реткост. Гости који тамо излазе углавном немају обичај да “мувају” девојке које тамо раде, али углавном немају ни пара па нема ни бакшиша, а радници су и онако плаћени бедно.
Марија је радила у једном познатом градском клубу. Није имала већих проблема са гостима, али јесте са мизерном зарадом.
-Плата је била смешна, мада није било ни посла претерано много. Дневница је 700 динара и не ради се сваки дан. Ако је потребна испомоћ ради се за 350 динара увече од 9 сати или раније, па до 1 или 2 ноћу и тек кад се све распреми може да се иде кући. Некада се остајало и до 4 ујутру, на шта ја никада нисам пристајала. Чак су нам били обећали да ће ко остане дуже од 1 сат добити 100 динара више. Ја сам уредно записивала када останем дуже, али газда на крају ни то није хтео да плати, каже Марија.
Када је бакшиш у питању или га није ни било, или је био толики да је била срећна ако има за пакло цигарета.
На непријатне ситуације са гостима морала је да се смеши, јер је менаџер тако захтевао. Било је вређања и добацивања, али најгоре јој је било када је пијани гост претио да ће је силовати, па је до краја смене држала нож поред себе.
-Због менаџера сам и на то морала да прећутим и нисам смела ништа да кажем. Сматрам да тамо где има музике ноћу жене могу да раде само у шанку јер тако имају мало мање проблема и заштићене су колико толико. Нажалост, ми смо имали менаџера где смо на вређања морали да се смешимо, наводи Марија.
Код нас је још увек могуће јавити се на оглас за посао конобарице, а да газда при том предочи да се од девојке очекује да пружа још неке услуге. Шансе за тако нешто су још веће ако се траже девојке које би овај посао обављале у иностранству.
психичке потребна
и физичка снага
- Било је ризичних ситуација у којима нисам из исте могла да изађем. Тешко је пијаном госту објаснити у један сат да мора да изађе јер је моје радно време прошло. Њега то не занима, па је у стању и да физички насрне на особље. Када је девојка која ради у тој ситуацији сама, мора да има или доста физичке снаге или јак желудац пропраћен стрпљењем које ће јој у тој ситуацији помоћи да му без тензије објасни да мора да оде.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
