УЧЕСТАЛИ КОНЦЕРТИ ФОЛКЛОРНИХ АНСАМБАЛА У МАЧВИ
ДОЂИ МИЛЕ ВЕЧЕРАС НА ПРЕЛО
“Ђидо” шири видике. Прихватају “Јелица”, “Вез”, “Дукат”, “Милић од Мачве”... Коло фолклорних ансамбала у Мачви све дуже, а сале домова културе по селима, препуне посетилаца, који су се ужелели изворне народне игре и песме
Прела у Мачви о којима је својевремено говорио и писао Михаило Сретеновић, аутор романа “Радетића Мара” и начелник некадашњег Среза мачванског, одавно више нема али ових зимских и празничних дана у мачванским селима по домовима културе, све чешћи су наступи фолклорних ансамбала. Велика посећеност говори између осталог да су се житељи села ужелели изворне народне игре и песме. С друге стране структура посетилаца (родитељи, баке и деке, те друга родбина) у највећем броју сведочи да они желе да своје младе виде пре у народној ношњи и колу него у кафићу.
Најновији пример је од протекле недеље, када је Фолклорни ансамбл “Ђидо” из Богатића, који годинама постоји и ради у оквиру Културно-образовног центра, одржао годишњи концерт, у биоскопској сали ове варошице. Младићи и девојке и нешто старији (ветерани) овог прослављеног фолклорног састава, игром и песмом, провели су више стотина присутних гледалаца, кроз многе крајеве Србије. За ову традиционалну представу, тражила се карта више. Овом приликом наступило је око 300 извођача, од најмлађих до најстаријих чланова “Ђиде”, окупљених у различите саставе, а њихова бројност и остварени резултати широм земље и света на фестивалима где су учествовали, најбоље говоре о квалитету рада. Ансамбл постоји више од пола века.
- Трудимо се да поред афирмације општине Богатић на међународном плану, помогнемо развој фолклора у нашим селима. Захвалан сам свима који помажу ансамбл, а мислим да им се на најбољи начин одужујемо, каже Милош Симић, уметнички руководилац “Ђида”. Нема сумње да у овом уметничком делу највећу подршку има у Народном ансамблу под управом Зорана Пузића. Пробе су редовне, а “Ђидо”, шири фолклорне видике у овдашњим селима.
Тако је недавно било у Црној Бари, где су наступили са тамошњим фолклорним ансамблом “Јелица” и заједничка, добра представа није изостала.
- Види ону малу Перину. Већ велика девојка. Како само лепо игра, а тек изгледа у оном народном оделу. Исто је носила њена бака, коментаришу неке старије жене у препуној сали Дома културе у Црној Бари, који је после дужег времена поново “оживео”.
- Е, нека су друштво назвали “Јелица” и ред је био. Послаћу и ја своју унуку да ту игра и набавићемо јој све што треба. Мислим да би јој дукати око врата уз осталу народну ношњу добро стајали. Била би то опет наша Јелица, иста као она Станкова у “Хајдук Станку”, Јанка Веселиновића, гласно коментаришу присутни на концерту.
На овакав начин оживљавају и други Домови културе по мачванским селима, а руководиоци Културно-уметничких друштава у оквиру којих они раде, поред финансијских проблема, жале се да у колу имају мало дечака.
И овде у много случајева важи парола снађи се. Међусобно сарађујемо око обезбеђења ношњи, а нису страни ни други облици сарадње. Циљ је заједнички и састоји се у окупљању што већег броја људи и њиховом ангажовању у културно-уметничким друштвима. То, нема сумње води ка афирмацији здравих стилова живота и већем дружењу младих, каже Зоран Калабић, директор Дома културе у Прњавору.
Најновији пример је од протекле недеље, када је Фолклорни ансамбл “Ђидо” из Богатића, који годинама постоји и ради у оквиру Културно-образовног центра, одржао годишњи концерт, у биоскопској сали ове варошице. Младићи и девојке и нешто старији (ветерани) овог прослављеног фолклорног састава, игром и песмом, провели су више стотина присутних гледалаца, кроз многе крајеве Србије. За ову традиционалну представу, тражила се карта више. Овом приликом наступило је око 300 извођача, од најмлађих до најстаријих чланова “Ђиде”, окупљених у различите саставе, а њихова бројност и остварени резултати широм земље и света на фестивалима где су учествовали, најбоље говоре о квалитету рада. Ансамбл постоји више од пола века.
- Трудимо се да поред афирмације општине Богатић на међународном плану, помогнемо развој фолклора у нашим селима. Захвалан сам свима који помажу ансамбл, а мислим да им се на најбољи начин одужујемо, каже Милош Симић, уметнички руководилац “Ђида”. Нема сумње да у овом уметничком делу највећу подршку има у Народном ансамблу под управом Зорана Пузића. Пробе су редовне, а “Ђидо”, шири фолклорне видике у овдашњим селима.
Тако је недавно било у Црној Бари, где су наступили са тамошњим фолклорним ансамблом “Јелица” и заједничка, добра представа није изостала.
- Види ону малу Перину. Већ велика девојка. Како само лепо игра, а тек изгледа у оном народном оделу. Исто је носила њена бака, коментаришу неке старије жене у препуној сали Дома културе у Црној Бари, који је после дужег времена поново “оживео”.
- Е, нека су друштво назвали “Јелица” и ред је био. Послаћу и ја своју унуку да ту игра и набавићемо јој све што треба. Мислим да би јој дукати око врата уз осталу народну ношњу добро стајали. Била би то опет наша Јелица, иста као она Станкова у “Хајдук Станку”, Јанка Веселиновића, гласно коментаришу присутни на концерту.
На овакав начин оживљавају и други Домови културе по мачванским селима, а руководиоци Културно-уметничких друштава у оквиру којих они раде, поред финансијских проблема, жале се да у колу имају мало дечака.
И овде у много случајева важи парола снађи се. Међусобно сарађујемо око обезбеђења ношњи, а нису страни ни други облици сарадње. Циљ је заједнички и састоји се у окупљању што већег броја људи и њиховом ангажовању у културно-уметничким друштвима. То, нема сумње води ка афирмацији здравих стилова живота и већем дружењу младих, каже Зоран Калабић, директор Дома културе у Прњавору.
Љ. Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
