„ЈА БИХ ЊИМА ПОМОГАО ВИШЕ“

Да, долазим у Шабац. Волим ваш град, ту ми и стриц живи, одмах је средином октобра Оливер Ивановић пристао да дође код нас на интервју, као и код колега на ТВ Шабац.
Било је само питање да ли ће доћи тог 30. октобра или недељу дана касније. Надао се да има шансе за други круг избора за градоначелника северног дела Косовске Митровице. Веровао је да се има за шта и за кога борити, али је и знао са киме се бори. Повод да га позовемо да нам буде гост био је тај што је после три и по године проведених у косовском казамату, невино оптужен за наводни ратни злочин, и после све те борбе за Србе на Косову и сопственог и ризика целе фамилије да остане у граду који је безмерно волео, буде проглашен за домаћег издајника, страног плаћеника, некога ко разбија јединство српске заједнице, лицемера...
Све су ово речи које су изговарали представници режима у Београду, а као папагаји понављали Оливеров противкандидат са Српске листе Горан Ракић и његове страначке колеге. Бестидна ружичаста телевизија у Београду је из дана у дан током кампање најпростачкије пљувала по Оливеру. Предњачили су Марко Ђурић и већ поменути Ракић. Чак је и председник Србије Александар Вучић рекао да је Оливер победио не би било ништа од формирања Заједнице српских општина. Победио је њихов Ракић, а од Заједнице нема ни у назнака.
Оливер је мирно испратио те изборе, дошао у Шабац и дао нам интервју који можете да прочитате на нашој веб страници. Посетио је свог стрица и његову фамилију. Није хтео да са нама остане на ручку, јер је желео да што више времена проведе са фамилијом. Колико знамо, био је то његов последњи долазак у Шабац, а колико њега познајемо, сигурно би се јавио да се видимо макар на кафи.
И у разговору са нама је рекао да се Срби на на северу Косова не плаше Албанаца, већ Срба, да је атмосфера уочи избора у северном делу Косовске Митровице пре подсећала на ратно стање него на предизборну кампању.
Да не говоримо да је у таквој атмосфери Оливеру нацртана мета. А да је био мета говори и чињеница да су му непознати починиоци два пута палили аутомобил, да му је кум убијен истог дана када и он пре неколико година, да су његови кандидати са листе и саборци остајали без посла.
На крају је испало, како је то приметио у емотивном гостовању на РТС и Расим Љајић, Оливер био сигурнији у албанском затвору него на слободи у свом граду. Када већ говоримо о те три и по године у затвору, питали смо га и то да ли му је и колико помагала држава док је био иза решетака. Његовим цитатом се и опраштамо од човека чија ће непотребна смрт остати вечни траг безчашћа.
- Помагали су ме и то не спорим, с тим да бих ја њима помогао много више. Одмагали нису. Помогли су ми око адвоката, то је мени много значило. Морам да признам, да ако сте на званичној функцији у Србији, тешко је да можете да урадите много барем јавно, зато што је опужба веома тешка. Када је неко оптужен за ратни злочин онда му је тешко помоћи званично. Узимам и једну и другу ствар у обзир, али ја бих им помогао много више.
Нека ти је лака црна земља и вечна слава Оливере Ивановићу.