Др Драгомир ДрагојевиЋ 1951-2018.

Човек на рођењу добије послање, које му усмери животни ток врлинама и учинцима. Наравно, младенац на рођењу није свестан послања и свега онога што га у животу чека. Врлине свакако одреде даље животне учинке.
Др Драгомир Драгојевић, интерниста, супспецијалиста гастроентеролог Општој болници у Шапцу, рођен је у Криваји 1951. године, добио је по послању врлине: благости, доброћудности, одмерености, истинољубивости, знанствености и човекољубивости. Наведене врлине су га кроз живот водиле и посветиле доброчинству. Све то прошло је кроз школско „брушење“ у основној школи у родној Криваји, средњој медицинској школи у Шапцу и Медицинском факултету у Сарајеву. Животно опредељење му је било да постане лекар, што му се и посрећило завршетком Медицинског факултета у Сарајеву 1976 године. Остварени сан га је на јави увео у лекарску професију и вратио у Шабац.
По одслуженом војном року започео је обавезни лекарски стаж у Шапцу, затим теренски рад као лекар опште медицине у Дому здравља у Шапцу и на крају долазак на Интерно одељење тадашњег Здравственог центра „Др Лаза К. Лазаревић“ у Шапцу. Завршивши специјализацију интерне медицине у Београду вратио се да настави доказивање и оверавање стеченог знања на специјализацији. Професионална знатижеља га је водила ка ужој грани своје специјалности, па се определио за супспецијализацију, иначе, неатрактивне дисциплине гастроентерологије, коју је он својом стручношћу и посвећеношћу учинио атрактивном. Својим знањем и стеченим лекарским вештинама многим пацијентима је успоставио правовремене и тачне дијагнозе и препоручио благотворне и исцељујуће терапије. Др Драгојевић својим огромним и посвећеним радом спасао је многе пацијенте непотребних тумарањима за дијагнозом и правим леком. Његов успешни и делотворан рад га је препоручио да га изаберу за првог међу једнакима – начелника Интерног одељења – да буде предводник својих колега у одгворном и мукотрпном свакодневном раду. Ову одговорну функцију у лекарској мисији испунио је безконфликтно и толерантно према колегама, пацијентима и текућим проблемима.
Као човека красиле су га најлепше врлине: скромност, благост, непоткупљивост, унутрашњи мир и толеранција према свим могућим одступањима других од пожељне доброте, која није увек била видљива. Др Драги је својом одмереношћу сакривао неувиђавност и непримереност свих људи који су са њим били у некаквом партнерском односу, да би их спасао даљих грубих и неодмерених испољавања.
Његова унутрашња благост је ублажила сваку могућу исхитрену импулсивност и грубост према другима, што су и најдрчнији наспрам њега с поштовањем признавали. То је све заокруживало његову изванредну човекољубивост каква се данас све ређе среће. Ретко га је ко видео љутог и нељубазног, што је уз подразумевајућу стручност, пожељна врлина за лекара у свим временима. Својим ликом и делом је потврдио ту добру лекарску свевременост.
Такав је био на почетку каријере, такав све време њеног трајања, све до кобног разбољевања. И болест и немоћ је дочекао мирно, стојички и у таквом ритму издржао до краја. Његову болест олакшали су му колеге и сарадници, безусловно и несебично до краја. Сестра Живка и сестричина Тања су све време као милосрднице, бдијући и молећи се за његово оздрављење, биле уз њега. Изгубиле су брата и ујака, велику узданицу и подршку, претечене у болу и тузи, коју само време и добри људи могу умањити.
Драги колега, часно си извршио своју лекарску мисију, као најсјајнији јелеј на њиви Господњој. Посвећеност професији и пацијентима те је ускратила да се посветиш свом личном животу. Почивај мирно у рајским насељима јер си их својим животом и делом заслужио!