Прихрана земљишта
КОМПОСТ УМЕСТО ЂУБРИВА
Еколошки и исплативо
Јавно комунално предузеће „Стари град“ протекле године почело је пројекат претварања зеленог отпада у компост. Прве количине већ се користе за прихрану зелених површина у граду, а пољопривредници се интересују да ли је могуће купити „на велико“. Председник надзорног одбора тог предузећа, мастер Данијела Гаврић каже да је то могуће, али и да је могуће направити квалитетну прихрану од било које врсте стајњака.
Да ли је могуће користити компост уместо органских ђубрива?
Што се тиче компоста који је добијен прошле године анализе су показале да је изузетно органско ђубриво. Прошле године произведено је око 1.000 тона, а тренутне количине се користе за прихрану зелених површина у Шапцу. Користи се у пластеницима где се већ сада расађује цвеће и користе се у комбинацији са минералним ђубривима. Видећемо колико је тог компоста могуће искористити као замену за минерална ђубрива које смо до сада набављали. Прошле године је за вештачка ђубрива утрошено преко пола милиона динара, у овој години очекујемо да ће настати уштеда од око 300.000 динара, ако будемо радили интензивно на технологији компостирања. Радимо на различитим врстама супстрата како би добили приближно квалитет минералних ђубрива. То ће помоћи и при сакупљању зеленог отпада на територији Шапца. У плану је машина која ће омогућити брже прикупљање и припрему зеленог отпада за компостирање. Многи пољопривредници који прате компостирање знају да је компост потребан јер је поремећена равнотежа у екосистему. Већим произвођачима потребно је две до три тоне компоста, у зависности да ли разбацују или заоравају и од културе које гаје. Само на територији града Шапца прикупи се годишње 900 тона „зеленог отпада“ који може да се претвори у компост, а 30 процената те масе је ново органско ђубриво.
-Могу ли пољопривредници и сами да праве компост?
Многи пољопривредници користе говеђи стајњак, а уколико га немају они га купују да би вратили органску материју и да би обогатили своју земљу - што не могу да ураде са минералним ђубривима. Говеђи стајњак користе села која имају развијено сточарство. Последњих пар година произвођачи који гаје гљиве, шампињоне, користе супстрат од њих, који се изузетно показао у повртарству. У комбинацији са говеђим стајњаком добија се изузетан супстрат који, не само да оплемењује земљиште, већ помаже заштити од корова и климатских услова, кише и мразева - у зависности да ли ће та прихрана бити у пролеће или у јесен пред припрему и заштиту у зимском периоду. Пољопривредници у делу Мачве, Рибарима, Петловачи и Прњавору, почели су да компостирају овчији и говеђи стајњак са додатком супстрата од шампињона или буковача. Гљиве су превладале у том делу према Лозници. Они су препознали шта значи компостирати говеђи стајњак и користе га за себе као сгорели стајњак јер у сушном периоду задржава више влаге у земљишту. Свежи стајњак се скупља и сачека да сагори, а ко нема могућност одлагања обично га заорава у земљу, а могу да слободно кажем да је то земљиште прве класе.
-„Градској деци“ прва мисао о селу је мирис свињског стајњака. Постоји ли начин да се он искористи?
Свињски стајњак се не користи много због киселости. Она зависи од много фактора, од простирке која се ставља испод свиња, урина који је јако кисео и хране коју користе домаће животиње. Познато је да та киселост не одговара сваком земљишту. Одређене пољопривредне културе не могу да опстану на таквом земљишту и због тога велики број пољопривредника избегава да користи свеж свињски стајњак. У преради свињског стајњака, а то значи да додавањем веће количине сламе остатака пшенице, јечма, нечега што је богато целулозом, кукурузовине, ако се не заорава, може се искористити да би се створио компост и повећала пХ вредност. Тако се може искористити за земљиште којем погодује. Свињски стајњак користе пољопривредници који су добро проучили којем воћу погодује и ставља се око корена, стабла, али се мора водити рачуна да се пре тога убаци прихрана. За свињски стајњак је битно и додавање креча. Он има веома велику улогу у смањењу киселости довођењем у алкалну средину, да би могао да се користи. Потребно је јако дуго времена да сагори да би тај вишак амонијака избацио или ослободио. Битно је додавати средства која дезинфикују стајњак и убрзавају процес сагоревања. Битно је спречити појаву инсеката и глодара.
Да ли је могуће користити компост уместо органских ђубрива?
Што се тиче компоста који је добијен прошле године анализе су показале да је изузетно органско ђубриво. Прошле године произведено је око 1.000 тона, а тренутне количине се користе за прихрану зелених површина у Шапцу. Користи се у пластеницима где се већ сада расађује цвеће и користе се у комбинацији са минералним ђубривима. Видећемо колико је тог компоста могуће искористити као замену за минерална ђубрива које смо до сада набављали. Прошле године је за вештачка ђубрива утрошено преко пола милиона динара, у овој години очекујемо да ће настати уштеда од око 300.000 динара, ако будемо радили интензивно на технологији компостирања. Радимо на различитим врстама супстрата како би добили приближно квалитет минералних ђубрива. То ће помоћи и при сакупљању зеленог отпада на територији Шапца. У плану је машина која ће омогућити брже прикупљање и припрему зеленог отпада за компостирање. Многи пољопривредници који прате компостирање знају да је компост потребан јер је поремећена равнотежа у екосистему. Већим произвођачима потребно је две до три тоне компоста, у зависности да ли разбацују или заоравају и од културе које гаје. Само на територији града Шапца прикупи се годишње 900 тона „зеленог отпада“ који може да се претвори у компост, а 30 процената те масе је ново органско ђубриво.
-Могу ли пољопривредници и сами да праве компост?
Многи пољопривредници користе говеђи стајњак, а уколико га немају они га купују да би вратили органску материју и да би обогатили своју земљу - што не могу да ураде са минералним ђубривима. Говеђи стајњак користе села која имају развијено сточарство. Последњих пар година произвођачи који гаје гљиве, шампињоне, користе супстрат од њих, који се изузетно показао у повртарству. У комбинацији са говеђим стајњаком добија се изузетан супстрат који, не само да оплемењује земљиште, већ помаже заштити од корова и климатских услова, кише и мразева - у зависности да ли ће та прихрана бити у пролеће или у јесен пред припрему и заштиту у зимском периоду. Пољопривредници у делу Мачве, Рибарима, Петловачи и Прњавору, почели су да компостирају овчији и говеђи стајњак са додатком супстрата од шампињона или буковача. Гљиве су превладале у том делу према Лозници. Они су препознали шта значи компостирати говеђи стајњак и користе га за себе као сгорели стајњак јер у сушном периоду задржава више влаге у земљишту. Свежи стајњак се скупља и сачека да сагори, а ко нема могућност одлагања обично га заорава у земљу, а могу да слободно кажем да је то земљиште прве класе.
-„Градској деци“ прва мисао о селу је мирис свињског стајњака. Постоји ли начин да се он искористи?
Свињски стајњак се не користи много због киселости. Она зависи од много фактора, од простирке која се ставља испод свиња, урина који је јако кисео и хране коју користе домаће животиње. Познато је да та киселост не одговара сваком земљишту. Одређене пољопривредне културе не могу да опстану на таквом земљишту и због тога велики број пољопривредника избегава да користи свеж свињски стајњак. У преради свињског стајњака, а то значи да додавањем веће количине сламе остатака пшенице, јечма, нечега што је богато целулозом, кукурузовине, ако се не заорава, може се искористити да би се створио компост и повећала пХ вредност. Тако се може искористити за земљиште којем погодује. Свињски стајњак користе пољопривредници који су добро проучили којем воћу погодује и ставља се око корена, стабла, али се мора водити рачуна да се пре тога убаци прихрана. За свињски стајњак је битно и додавање креча. Он има веома велику улогу у смањењу киселости довођењем у алкалну средину, да би могао да се користи. Потребно је јако дуго времена да сагори да би тај вишак амонијака избацио или ослободио. Битно је додавати средства која дезинфикују стајњак и убрзавају процес сагоревања. Битно је спречити појаву инсеката и глодара.
Најновији број
25. април 2024.
