ВОЈВОЂАНСКИ СЦЕНАРИО СВЕ БЛИЖИ МАЧВИ

Сва срећа, па се спектакуларно лоша серија „Немањићи“ емитује ових недеља да нас подсети како су некада у та давна времена потчињеним моћницима султани и краљеви додељивали области и читаве земље, не би ли их наградили или мотивисали за верност. Војвођанске оранице у државном власништву доживљавају идентичну судбину, додељују се верним и заслужним високим функционерима владајуће странке.
Општина Инђија дала је у закуп 200 хектара пољопривредног земљишта, на 30 година, компанији чије је седиште на истој адреси као и просторије Народне сељачке странке Маријана Ристичевића. Имовина некадашњег пољопривредног гиганта Граничар из Гакова поново је, од увођења стечаја, променила власнике, а добро позициониране оранице са бројним објектима поделила су приватна лица и предузећа повезана са локалним, покрајинским и републичким функционерима Српске напредне странке.
Два пољопривредна удружења, чији је правни заступник тада био Стеван Дошен, а незванично, како се у јавности прича, заступао Марјана Ристичевића, добила укупно 490 хиљада динара бесповратних средстава од Покрајинског секретаријата за пољопривреду. Након тога је тај исти секретаријат, на најкраћем конкурсу на свету, од 4 дана, Маријану Ристичевићу доделио средства у висини цене новог трактора. Поред Ристичевића као добитници трактора на конкурсу, који је био намењен куповини пољопривредне механизације, појавило се још низ имена локалних моћника из СНС из многих општина у Војводини.
Што се тиче Гакова у катастарској евиденцији као нови власници појавили су се Иван Бојовић, партнер посланице СНС-а у Скупштини Србије Марије Обрадовић, која је уједно и потпредседница СНС, затим Драгана Потпара, посланица СНС-а у Скупштини Војводине, Стефан Видекањић, братанац председника општине Кула Перице Видекањића (СНС), као и предузећа у власништву адвоката Томислава Вишњића који се прославио као бранилац оптужених за ратне злочине пред Трибуналом у Хагу.
Слични случајеви са доделом државне земље на 30 година одвијали су се на многим локацијама у Србији, а међу познатијим су зрењанински и новобечејски случај. У општини Нови Бечеј је 1.005 хектара земље, што је око трећина укупне површине у општини, било намењено фирми коју је заступао исти адвокат који заступа и Синишу Малог. Након велике медијске прашине и жустрог протеста опозиционих посланика Лиге социјалдемократа Војводине у локалном и покрајинском парламенту, површина је одједном смањена на 379 хектара.
Можемо се присетити и не тако давних догађаја када су сељаци изашли да покушају да одбране последње слободне површине у свом сомборском атару од узурпације приватних батинаша везаних за најужи врх странке на власти, па су због тога сви похапшени и одмах осуђени? Оваквом узурпацијом ораница, локална пољопривредна домаћинства, која су их раније обрађивала, вишеструко су оштећена. Многа од њих неће бити у могућности да сервисирају своје кредите које су узели рачунајући на приходе са тих ораница које су им одузете и прети им пропадање. Остаје да се питамо шта је следеће након пољопривредних површина у државном власништву? Хоће наше личне њиве отимати и поклањати својим функционерима, па онда куће или докле све то иде?