Интервју с поводом: Светозар МарковиЋ, Члан градског ВеЋа задуЖен за пољопривреду
КАСНИМО У УДРУЖИВАЊУ
Члан градског Већа задужен за пољопривреду Светозар Марковић тврди да је удруживање пољопривредника у задруге једина преостала опција да би се преживело. Каснимо. Фали нам и знања - каже.
-“Глас Подриња“ и Ви покренули сте пре годину дана кампању „Задругарство“. Рекли сте тада да „тупимо зубе“. Да ли сте након ове године задовољни?
Не иде очекиваном динамиком, како то објективне околности намећу, али иде на неки начин. Чињеница је да је већи број, у укупном броју оних који су се одлучили за удруживање, младих људи. Они пре схватају да просто бизнис може бити одржив само ако се укрупњавају. По питању задруга да ли су специјализоване или општег типа у сваком случају то је пут којим се нешто може урадити. На нивоу државе имамо два органа који могу подржати задругарство, једно је Министарство пољопривреде са својим мерама, а друго је Министарство за локалну самоуправу, које такође опредељује своја средства. Ја бих рекао чак и значајна средства јер се ради о 800 милиона динара које треба да буде уложено у подршку формирања одређених задруга тог типа. Треће остаје као опција могућност да ће задруге као пословни систем удружених произвођача моћи да аплицирају за европске фондове, без обзира да ли су приступни или претприступни или неки трећи. Те две новоформиране задруге, трећа у настајању и четврта, врло брзо ће показати да су неупоредиво успешније од појединачног малог пољопривредног домаћинства.
-Како град подстиче задругарство?
Према мерама које су усвојене за ову годину Град Шабац обезбеђује сву правну подршку, даје стручну помоћ за документацију код формирања задруге, обезбеђује годину дана плаћање књиговодствене агенције која би водила те послове и обезбеђује из буџета једногодишњу плату за директора. Наравно, постоје и одређени услови јер није довољно имати само добру вољу. Након регистрације потребно је имати и бизнис план који мора да усвоји Скупштина задруге. У тој Скупштини, према нашим правилима на нивоу града, Скупштина бира Надзорни одбор у којем би били и чланови локалне самоуправе. На тај начин би се вршила контрола средстава. Локална самоуправа задругама омогућује све оно што је подршка, када је потребна селекција у сточарству или бушење бунара и све што је актуелно градском политиком.
-Ипак остаје темпо промена и удруживања. Колико времена имамо и да ли каснимо?
Нисам задовољан темпом јер је неопходно више задруга и више удруживања, али на другу страну околности и ситуација дефинишу брзину. Ко пре схвати тај ће се пре и удружити и тај ће постати самосталан привредни субјект, тржишно и пословно оспособљен. Други ће таворити и сетиће се касно или прекасно. У сваком случају, за одређен број произвођача је већ касно. То су мали произвођачи, они који се баве „сувим“ ратарењем. На просечном газдинству од 3,7 хектара било којим условима је тешко остварити профит. Шабац постаје озбиљан воћарски произвођач и произвођач у повртарству и све елементе масовне конкуренције у смислу масовне набавке је лакше користити. Уколико се набавља више и више продаје успоставља се платежна, финансијска моћ и то доноси напредак.
-Као човек који је провео цео живот у озбиљним пољопривредним комбинатима, да ли имате неки савет за младе који остају у селу?
Сваки савет те врсте се „не дохвата тла“ . Изузетно је мали број школованих младих пољопривредника да би се могле „отварати очи“ и сугерисати како треба. Наше „знам како треба“ почива на искуствима дедова и прадедова. У 60 посто подручја града тај кноњ-хоњ је застарео. Људи не примењују актуелна технолошка сазнања, а поготово смо закаснили са становишта примене информатичких технологија и могућности онога што нуде у погледу формирања знања, оно како други раде, јагоде, малине или слично. То није само како раде у окружењу већ у свету. Мало је озбиљне берзанске размене информација. Наши људи немају опцију да изађу на неки портал и дођу до информација. Ми смо као град Шабац кренули у реализацију тога. Ја се лично већ две године упирем да то урадимо, надам се да ће то бити урађено у наредних годину дана. Ми имамо стручњаке из Новог Сада, чију платформу користи 10 милиона пољопривредника, а притом два милиона су Американци. Нисмо то до сада урадили, али мислим да би то могла да буде интерактивна платформа, на којој би радило Одељење за пољопривреду. Ја сам уверен да би то помогло нашим произвођачима да њихова роба што пре дође до купца, а наравно и да сазнају како и шта.
-Изгледа да је у питању знање?
Преко нам је потребно знање. Шабац је пољопривредни крај, ту нам је средња школа, висока школа и некако се не осећа интеракција тих школа и залеђа. Има и једна иницијатива коју смо покушали да покренемо, пољопривредни стручњак Дарко Симић из лабораторије ПССС и ја, да се деци у трећем и четвртом разреду средње школе омогући факултативно један сат у петнаест дана где ће људи од искуства, пољопривредници, агрономи, говорити да све што уче има смисла. Имамо случај да се много ученика након средње пољопривредне школе запути на другу страну, па чак и ко оде на факултет ретко се врати на имање, чак и они који имају наслеђе.
Мој виноград
Како процењујете овогодишњи род грожђа?
-У мом винограду у Поцерини, с обзиром да је прилично стар и да смо имали касне мразеве, није сјајно. Већ је била лоза кренула и ја сам приликом орезивања приметио повећан број смрзлих изданака. Касно сам морао и да га орежем. У односу на прошлу годину очекујем редукован род, можда и 60 посто.
-“Глас Подриња“ и Ви покренули сте пре годину дана кампању „Задругарство“. Рекли сте тада да „тупимо зубе“. Да ли сте након ове године задовољни?
Не иде очекиваном динамиком, како то објективне околности намећу, али иде на неки начин. Чињеница је да је већи број, у укупном броју оних који су се одлучили за удруживање, младих људи. Они пре схватају да просто бизнис може бити одржив само ако се укрупњавају. По питању задруга да ли су специјализоване или општег типа у сваком случају то је пут којим се нешто може урадити. На нивоу државе имамо два органа који могу подржати задругарство, једно је Министарство пољопривреде са својим мерама, а друго је Министарство за локалну самоуправу, које такође опредељује своја средства. Ја бих рекао чак и значајна средства јер се ради о 800 милиона динара које треба да буде уложено у подршку формирања одређених задруга тог типа. Треће остаје као опција могућност да ће задруге као пословни систем удружених произвођача моћи да аплицирају за европске фондове, без обзира да ли су приступни или претприступни или неки трећи. Те две новоформиране задруге, трећа у настајању и четврта, врло брзо ће показати да су неупоредиво успешније од појединачног малог пољопривредног домаћинства.
-Како град подстиче задругарство?
Према мерама које су усвојене за ову годину Град Шабац обезбеђује сву правну подршку, даје стручну помоћ за документацију код формирања задруге, обезбеђује годину дана плаћање књиговодствене агенције која би водила те послове и обезбеђује из буџета једногодишњу плату за директора. Наравно, постоје и одређени услови јер није довољно имати само добру вољу. Након регистрације потребно је имати и бизнис план који мора да усвоји Скупштина задруге. У тој Скупштини, према нашим правилима на нивоу града, Скупштина бира Надзорни одбор у којем би били и чланови локалне самоуправе. На тај начин би се вршила контрола средстава. Локална самоуправа задругама омогућује све оно што је подршка, када је потребна селекција у сточарству или бушење бунара и све што је актуелно градском политиком.
-Ипак остаје темпо промена и удруживања. Колико времена имамо и да ли каснимо?
Нисам задовољан темпом јер је неопходно више задруга и више удруживања, али на другу страну околности и ситуација дефинишу брзину. Ко пре схвати тај ће се пре и удружити и тај ће постати самосталан привредни субјект, тржишно и пословно оспособљен. Други ће таворити и сетиће се касно или прекасно. У сваком случају, за одређен број произвођача је већ касно. То су мали произвођачи, они који се баве „сувим“ ратарењем. На просечном газдинству од 3,7 хектара било којим условима је тешко остварити профит. Шабац постаје озбиљан воћарски произвођач и произвођач у повртарству и све елементе масовне конкуренције у смислу масовне набавке је лакше користити. Уколико се набавља више и више продаје успоставља се платежна, финансијска моћ и то доноси напредак.
-Као човек који је провео цео живот у озбиљним пољопривредним комбинатима, да ли имате неки савет за младе који остају у селу?
Сваки савет те врсте се „не дохвата тла“ . Изузетно је мали број школованих младих пољопривредника да би се могле „отварати очи“ и сугерисати како треба. Наше „знам како треба“ почива на искуствима дедова и прадедова. У 60 посто подручја града тај кноњ-хоњ је застарео. Људи не примењују актуелна технолошка сазнања, а поготово смо закаснили са становишта примене информатичких технологија и могућности онога што нуде у погледу формирања знања, оно како други раде, јагоде, малине или слично. То није само како раде у окружењу већ у свету. Мало је озбиљне берзанске размене информација. Наши људи немају опцију да изађу на неки портал и дођу до информација. Ми смо као град Шабац кренули у реализацију тога. Ја се лично већ две године упирем да то урадимо, надам се да ће то бити урађено у наредних годину дана. Ми имамо стручњаке из Новог Сада, чију платформу користи 10 милиона пољопривредника, а притом два милиона су Американци. Нисмо то до сада урадили, али мислим да би то могла да буде интерактивна платформа, на којој би радило Одељење за пољопривреду. Ја сам уверен да би то помогло нашим произвођачима да њихова роба што пре дође до купца, а наравно и да сазнају како и шта.
-Изгледа да је у питању знање?
Преко нам је потребно знање. Шабац је пољопривредни крај, ту нам је средња школа, висока школа и некако се не осећа интеракција тих школа и залеђа. Има и једна иницијатива коју смо покушали да покренемо, пољопривредни стручњак Дарко Симић из лабораторије ПССС и ја, да се деци у трећем и четвртом разреду средње школе омогући факултативно један сат у петнаест дана где ће људи од искуства, пољопривредници, агрономи, говорити да све што уче има смисла. Имамо случај да се много ученика након средње пољопривредне школе запути на другу страну, па чак и ко оде на факултет ретко се врати на имање, чак и они који имају наслеђе.
Како процењујете овогодишњи род грожђа?
-У мом винограду у Поцерини, с обзиром да је прилично стар и да смо имали касне мразеве, није сјајно. Већ је била лоза кренула и ја сам приликом орезивања приметио повећан број смрзлих изданака. Касно сам морао и да га орежем. У односу на прошлу годину очекујем редукован род, можда и 60 посто.
Најновији број
25. април 2024.
