ПОЧЕЛА ПРИМЕНА НОВИХ ОДРЕДБИ ЗАКОНА О САОБРАЋАЈУ
ПРВА ПРЕСУДА ИСПОД МИНИМУМА
Прву казну по новом Закону о безбедности саобраћаја на својој кожи је осетио Ваљевац Горан Ч. који је због вожње у пијаном стању доспео иза решетака.
Наиме, патрола ваљевске саобраћајне полиције зауставила је „рено 5“ за чијим воланом је био Горан Ч, да би након алкотестирања било утврђено да у организму има 2,04 промила алкохола, односно, да се налази у стању потпуне алкохолисаности.
После задржавања у станици полиције, Ваљевац је спроведен пред прекршајног судију који му је по новом Закону о безбедности саобраћаја изрекао моменталну затворску казну од 15 дана, забрану управљања моторним возилом од девет месеци, 15 казнених поена у његовој саобраћајној дозволи и 2.000 динара за паушалне трошкове поступка.
За вожњу аутомобила са преко два промила алкохола у организму, иначе, по новом ЗОБС-у запрећена је затворска казна од 30 до 60 дана, али је Прекршајни суд Горану Ч. ту казну, ипак, ублажио.
И ту долазимо до проблема. Како је могуће да Суд за овакву врсту прекршаја донесе пресуду која је испод законског минимума? Судска пракса у Србији омогућава да се пресуди и испод законског минимума тако што судије узимају у обзир и олакшавајуће околности. Питање које се намеће је какве олакшавајуће околности постоје када неко са више од два промила алкохола у себи седне за волан и вози по српским улицама?
Према српском законодавству, међутим, судије могу, имајући у виду неке од олакшавајућих околности да пресуде и испод законског минимума.
У разговору са неким од прекршајних судија, сазнали смо да је то, иначе, уобичајена пракса. Иако у конкретном случају из Ваљева није наведено која је то олакшавајућа околност, наши саговорници верују да је у питању чињеница да се у спорном случају у Ваљеву ради о томе да је починиоцу прекршаја то био први излазак пред судију и да је вероватно то било пресудно да се донесе пресуда испод законског минимума.
Алкохол је један од најчешћих узрока саобраћајних несрећа у Србији. Питање за целокупно српско друштво је управо због чега смо толерантни на такву врсту прекршаја? Држава, али и комплетно друштво мора да нађе начин да допре до свести возача да пијани ни под којим условима не сме да седне за волан. Из промене у промену законских одредаба, казне за прекршаје у Србији су све веће и строже, али то и даље не доноси жељене резултате.
Србија је далеко од процената које је држава задала себи у документу који се зове Стратегија безбедности на путевима Републике Србије за период од 2015, до 2020. године. У претходне две године је погинуло 236 особа у саобраћајним несрећама више него што је био циљ ове Стратегије. Ни неки други циљеви нису остварени. Проценат употребе сигурносних појасева на предњем седишту је само 75 одсто, уместо 78,5 одсто, а на задњем седишту је само 10 одсто, уместо 31 одсто.
Иако су у Србији према Закону предвиђене казне за родитеље који возе у аутомобилу без дечјег седишта, проценат деце која се возе у седиштима је само 40 одсто, а прелазни циљ је био 56 одсто. Проценат возача који прекорачују брзину је 54 одсто, уместо 44 одсто.
Црна статистика је неумољива и говори о томе да у Србији годишње свакога дана погину две особе, највише погинулих је међу младима.
Пијани возач убио троје људи
Подсетимо да је 1. априла Стојан Н. (30) у Нишу, са такође нешто више од два промила алкохола, око 18 сати изазвао стравичну саобраћајну несрећу у којој су погинуле рођене сестре Милица (27) и Марија (24) Петровић, као и Светислав Тонић (82). Њих је мортус пијан Стојан Н. покосио на улици, сестре док су чекале аутобус на станици, а Светислава док је возио бицикл. Виновник ове несреће је, иначе, професионални возач у Немачкој.
Наиме, патрола ваљевске саобраћајне полиције зауставила је „рено 5“ за чијим воланом је био Горан Ч, да би након алкотестирања било утврђено да у организму има 2,04 промила алкохола, односно, да се налази у стању потпуне алкохолисаности.
После задржавања у станици полиције, Ваљевац је спроведен пред прекршајног судију који му је по новом Закону о безбедности саобраћаја изрекао моменталну затворску казну од 15 дана, забрану управљања моторним возилом од девет месеци, 15 казнених поена у његовој саобраћајној дозволи и 2.000 динара за паушалне трошкове поступка.
За вожњу аутомобила са преко два промила алкохола у организму, иначе, по новом ЗОБС-у запрећена је затворска казна од 30 до 60 дана, али је Прекршајни суд Горану Ч. ту казну, ипак, ублажио.
И ту долазимо до проблема. Како је могуће да Суд за овакву врсту прекршаја донесе пресуду која је испод законског минимума? Судска пракса у Србији омогућава да се пресуди и испод законског минимума тако што судије узимају у обзир и олакшавајуће околности. Питање које се намеће је какве олакшавајуће околности постоје када неко са више од два промила алкохола у себи седне за волан и вози по српским улицама?
Према српском законодавству, међутим, судије могу, имајући у виду неке од олакшавајућих околности да пресуде и испод законског минимума.
У разговору са неким од прекршајних судија, сазнали смо да је то, иначе, уобичајена пракса. Иако у конкретном случају из Ваљева није наведено која је то олакшавајућа околност, наши саговорници верују да је у питању чињеница да се у спорном случају у Ваљеву ради о томе да је починиоцу прекршаја то био први излазак пред судију и да је вероватно то било пресудно да се донесе пресуда испод законског минимума.
Алкохол је један од најчешћих узрока саобраћајних несрећа у Србији. Питање за целокупно српско друштво је управо због чега смо толерантни на такву врсту прекршаја? Држава, али и комплетно друштво мора да нађе начин да допре до свести возача да пијани ни под којим условима не сме да седне за волан. Из промене у промену законских одредаба, казне за прекршаје у Србији су све веће и строже, али то и даље не доноси жељене резултате.
Србија је далеко од процената које је држава задала себи у документу који се зове Стратегија безбедности на путевима Републике Србије за период од 2015, до 2020. године. У претходне две године је погинуло 236 особа у саобраћајним несрећама више него што је био циљ ове Стратегије. Ни неки други циљеви нису остварени. Проценат употребе сигурносних појасева на предњем седишту је само 75 одсто, уместо 78,5 одсто, а на задњем седишту је само 10 одсто, уместо 31 одсто.
Иако су у Србији према Закону предвиђене казне за родитеље који возе у аутомобилу без дечјег седишта, проценат деце која се возе у седиштима је само 40 одсто, а прелазни циљ је био 56 одсто. Проценат возача који прекорачују брзину је 54 одсто, уместо 44 одсто.
Црна статистика је неумољива и говори о томе да у Србији годишње свакога дана погину две особе, највише погинулих је међу младима.
Подсетимо да је 1. априла Стојан Н. (30) у Нишу, са такође нешто више од два промила алкохола, око 18 сати изазвао стравичну саобраћајну несрећу у којој су погинуле рођене сестре Милица (27) и Марија (24) Петровић, као и Светислав Тонић (82). Њих је мортус пијан Стојан Н. покосио на улици, сестре док су чекале аутобус на станици, а Светислава док је возио бицикл. Виновник ове несреће је, иначе, професионални возач у Немачкој.
Н. К.
Најновији број
25. април 2024.
