ДАНАС СЕ ОБЕЛЕЖАВА МЕЂУНАРОДНИ ДАН
ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ
ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ
Кретањем до здравља
У циљу подизања свести о значају редовне физичке активности у очувању физичког здравља, на данашњи дан, 10. маја 2002. године, Светска здравствена организација покренула је глобалну иницијативу за обележавање Међународног дана физичке активности. У Србији се овај дан обележава под слоганом “Кретањем до здравља”.
Умерена и редовна физичка активност попут ходања, вожње бицикла, плеса и јоге, смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе и подстиче производњу серотонина (хормона среће). Такође, унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.
Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Избор активности, као и њен интензитет, зависи од пола и старости, здравственог стања и кондиције.
Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да је милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО резултат физичке неактивности.
У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.
Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2013. години 43,6% становника бавило се седентерним типом посла, за разлику од 2006. године када је тај проценат био 31,1% и 2000. године када је тај проценат износио 25,2%. Резултати су показали да су жене (48,3%) у Србији склоније седентарном стилу живота од мушкараца (38,7%).
Становници Србије у просеку седе 5 сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 15-24 године (5,5 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,8 сати).
Проценат одраслих становника који је вежбао најмање три пута недељно у 2013. години износио је 8,8%, што је значајан пад у односу на 2006. годину (25,5%) и 2000. годину (13,7%).
„Кретањем до здравља“ промовише физичко благостање појединца, заједнице и нације кроз здраве стилове живота. Циљеви овогодишње кампање су: подизање свести становништва о предностима физичке активности у превенцији незаразних болести; истицање користи физичке активности за здравље кроз примере добре праксе; усмеравање пажње на становништво и давање смерница како да се физичка активност реализује у слободно време, на радном месту, у школи и кући.
Такође, овогодишња кампања промовише здраве стилове живота као што су правилна исхрана, смањење насиља, престанак пушења и смањену изложеност дуванском диму, стресу и друштвеној изолацији.
Умерена и редовна физичка активност попут ходања, вожње бицикла, плеса и јоге, смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе и подстиче производњу серотонина (хормона среће). Такође, унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.
Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Избор активности, као и њен интензитет, зависи од пола и старости, здравственог стања и кондиције.
Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да је милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО резултат физичке неактивности.
У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.
Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2013. години 43,6% становника бавило се седентерним типом посла, за разлику од 2006. године када је тај проценат био 31,1% и 2000. године када је тај проценат износио 25,2%. Резултати су показали да су жене (48,3%) у Србији склоније седентарном стилу живота од мушкараца (38,7%).
Становници Србије у просеку седе 5 сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 15-24 године (5,5 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,8 сати).
Проценат одраслих становника који је вежбао најмање три пута недељно у 2013. години износио је 8,8%, што је значајан пад у односу на 2006. годину (25,5%) и 2000. годину (13,7%).
„Кретањем до здравља“ промовише физичко благостање појединца, заједнице и нације кроз здраве стилове живота. Циљеви овогодишње кампање су: подизање свести становништва о предностима физичке активности у превенцији незаразних болести; истицање користи физичке активности за здравље кроз примере добре праксе; усмеравање пажње на становништво и давање смерница како да се физичка активност реализује у слободно време, на радном месту, у школи и кући.
Такође, овогодишња кампања промовише здраве стилове живота као што су правилна исхрана, смањење насиља, престанак пушења и смањену изложеност дуванском диму, стресу и друштвеној изолацији.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
