ИСТЕЗАЊЕ КАО БАЗА КВАЛИТЕТНОГ ТРЕНИНГА
Пар минута чини чуда
Убрзани темпо којим живимо често од нас тражи жртве да уопште одвојимо време за тренинг. Оптерећени свакодневним обавезама када дођемо у салу за вежбање одмах прелазимо на справе или кренемо са интензивним тренингом, на крају, са убрзаним пулсом и загрејаним мишићима јуримо у свлачионицу ка неком новом дешавању. Овакав ритам, отвара питања попут: шта то беше загревање и чему служи истезање и да ли су они неопходни приликом вежбања.
-Истезање и загревање су јако битна ставка код сваке врсте тренинга, и код рекреативних и код професионалних спортиста без обзира на старост. Загревање, или динамичко истезање, које се користи на почетку тренинга, најједноставније је припрема мишића за напоре на самом тренингу. Док, статичко истезање користимо на самом крају и користи нам да истегнемо мишиће, повећамо доток крви у њих, чиме се убрзава њихов опоравак након вежбања - објашњава професорка физичког васпитања, персонални тренер и нутрициониста Х2О Тренинг центра Ана Поповић.
Динамичко истезање, или загревање служи као нека врста увода у тренинг и састоји се од серије функционалних вежби које имају за циљ да имитирањем специфичних покрета из спорта припреме тело за напор. Друга врста истезања које је познато под називом статичко се користи на самом крају тренинга, док је тело у фази мировања. Састоји се из разних техника којима се мишић истеже у трајању од пола минута до минут. Осећај у мишићима би требао да иде до границе пријатног бола, али никако преко ње.
Загревањем се смањује ризик од повреда зглобова, лигамената, костију и мишића, док истезање на крају тренинга доприноси већем протоку крви у мишићима што директно утиче на достављање кисеоника и хранљивих материја у мишиће, односно убрзава опоравак истих након тренинга. Истезање благотворно делује и на бол у леђима који се јавља као последица спазма мишића леђа, кукова и глутеалних мишића.
-Приликом истезања постоји неколико једноставних правила. Потребно је да дишете лагано и ритмично, истежете се контролисано без наглих покрета и задржите положај до оне тачке напетости док не осетите бол. Поред физичких благодети за организам међу којима су побољшање циркулације, спречавање појаве грчева, поправљање држања при седењу и стајању, значај истезања за психичко стање човека је многострука. Наиме, бројна искуства из праксе су показала да је истезање одличан тренинг за опуштање и смањење стреса - наводи Поповићева.
При свему овеоме јако је битан редослед динамичког и статичког истезања. Наиме, недавно је спроведена студија која је показала да статичко истезање на почетку, привремено има негативан утицај на економију трчања. Односно, уколико урадите овај вид истезања на почетку тренинга требаће вам више енергије да бисте трчали истим темпом у осносу на трчање којем је претходило загревање. Друго истраживање је показало исту ситуацију у случају вожње бицикла.
Након свега наведеног долазимо до закључка, да колико год да журите да одрадите тренинг, пар минута загревања и нису неко велико одрицање, а уколико се правилним редоследом изводе чине чуда за ваше психофизичко стање током и после тренинга.
-Истезање и загревање су јако битна ставка код сваке врсте тренинга, и код рекреативних и код професионалних спортиста без обзира на старост. Загревање, или динамичко истезање, које се користи на почетку тренинга, најједноставније је припрема мишића за напоре на самом тренингу. Док, статичко истезање користимо на самом крају и користи нам да истегнемо мишиће, повећамо доток крви у њих, чиме се убрзава њихов опоравак након вежбања - објашњава професорка физичког васпитања, персонални тренер и нутрициониста Х2О Тренинг центра Ана Поповић.
Динамичко истезање, или загревање служи као нека врста увода у тренинг и састоји се од серије функционалних вежби које имају за циљ да имитирањем специфичних покрета из спорта припреме тело за напор. Друга врста истезања које је познато под називом статичко се користи на самом крају тренинга, док је тело у фази мировања. Састоји се из разних техника којима се мишић истеже у трајању од пола минута до минут. Осећај у мишићима би требао да иде до границе пријатног бола, али никако преко ње.
Загревањем се смањује ризик од повреда зглобова, лигамената, костију и мишића, док истезање на крају тренинга доприноси већем протоку крви у мишићима што директно утиче на достављање кисеоника и хранљивих материја у мишиће, односно убрзава опоравак истих након тренинга. Истезање благотворно делује и на бол у леђима који се јавља као последица спазма мишића леђа, кукова и глутеалних мишића.
-Приликом истезања постоји неколико једноставних правила. Потребно је да дишете лагано и ритмично, истежете се контролисано без наглих покрета и задржите положај до оне тачке напетости док не осетите бол. Поред физичких благодети за организам међу којима су побољшање циркулације, спречавање појаве грчева, поправљање држања при седењу и стајању, значај истезања за психичко стање човека је многострука. Наиме, бројна искуства из праксе су показала да је истезање одличан тренинг за опуштање и смањење стреса - наводи Поповићева.
При свему овеоме јако је битан редослед динамичког и статичког истезања. Наиме, недавно је спроведена студија која је показала да статичко истезање на почетку, привремено има негативан утицај на економију трчања. Односно, уколико урадите овај вид истезања на почетку тренинга требаће вам више енергије да бисте трчали истим темпом у осносу на трчање којем је претходило загревање. Друго истраживање је показало исту ситуацију у случају вожње бицикла.
Након свега наведеног долазимо до закључка, да колико год да журите да одрадите тренинг, пар минута загревања и нису неко велико одрицање, а уколико се правилним редоследом изводе чине чуда за ваше психофизичко стање током и после тренинга.
Т.Т.
Најновији број
25. април 2024.
