“Твел поинтс” за кокодакање

Кокодакање. Погледај ме ја сам прелепо створење, Баш ме брига за твоје „модерно проповедање“. Добро дошли момци, превише сте бучни, научићу вас ја, пам пам па ху, турам пам па ху. Хеј, мислим да сте заборавили како се игра. Мој медведић бежи. Барби има нешто да каже хеј, хеј, хеј. Мој „Симон каже“ остави ме на миру. Водим свог Пикачуа кући.
Глуп си као твој паметни телефон. Вондер Воман никад не заборави. Ти си богиња и он ће зажалити. Он је ... (кокодакање). Нисам твоја играчка (кокодакање). Ти глупи дечаче. Сада ћу те спустити и натерати да ме гледаш. Играмо с мојим луткама у мама-бака биту. Нисам твоја играчка. Ани ло буба. Немој да идеш и играј се са мном дечко. Не иди и играј се, треси! Звоне свадбена звона. Паре човече блинг блинг. Баш ме брига за твоје ствари бејби. Пам пам па ху, турам, па па ху.
Вондер Воман никад не заборави. Ти си богиња и он ће зажалити. Он је ...(кокодакање). Нисам твоја играчка. Ти глупи дечаче. Сада ћу те спустити и натерати да ме гледаш. Сада ћу те узети. Са собом дечко. Нисам твоја играчка ти глупи дечаче. Сада ћу те спустити и натерати да ме гледаш.
Гледај ме, ја сам прелепо створење. Ти глупи дечаче. Баш ме брига за твоје „модерно проповедање“. Нисам твоја играчка…
Е, драги пријатељи, ово је превод уметничког уратка Нете Барзилаи, победнице овогодишњег Евросонга. Крах материјалног света. Ова песма личи на неку од оних песама из збирке чувеног новосадског песника који је добио награду за најбољу објављену, а не награђену књигу у новијој српској историји. Шта је писац хтео да каже, то нико не зна. Вероватно ни Нета нема појма. Евровизијско такмичење је постало сопствена негација. И то је видљиво уназад неколико година. Песма дефинитивно не помаже. Прошле године је победио Португалац којем је била неопходна трансплантација срца и после такмичења је добио жељену интервенцију. У сећању су нам и хардкор металци Лорд из Финске, који су на крају били и симпатични. У вечитом рату између Русије и Украјине на евровизијској бини, дебљи крај смо извукли ми, јер смо готово неприметни на овим манифестацијама. “Издали” су нас и највећи пријатељи – Хрвати, Руси, Словенци, Кипар, Грци, Македонци… Једино су нам Црногорци дали “твел поинтс” и то је то. Потпуно је затајила чувена српска дијаспора широм ЕУ.
Можда би могли да се мало преоријентишемо и да више не шаљемо на та такмичења кукумавке и завијања. Лепо је то када се Дачић ухвати микрофона и заурла неки класик, али Европа тражи кокодакање, игру, штос, неку тешку ситуацију. Не треба традицију трпати у све. Престаните да се палите да ћемо са етно-фазоном стићи ближе од 19. места. Европа се одавно променила. Праве вредности су негде затурене. За победу нам је потребна нека прича која би изазвала неку компензацију и “твел поинтс” и од оних који нас не миришу.
Ето још једне колумне без много примеса политике :-)