МАНЕ И ВРЛИНЕ КРУЗЕРА
Рад на броду није бајка
Многи су у заблуди да је рад на броду бајка. 270 дана, сваки дан по 10 сати рада је велика жртва, али за Горана вреди. Психичка сремност је јако битна. Они који дођу са ставом “лако ћемо” тако и оду
Почео је од конобарисања, преко сезонских послова, па до рада у невладиној организацији. Све чиме се Шапчанин Горан Марјановић, бавио било му је довољно за егзистенцију, до момента када је схватио да не жели да ради за 20.000 динара посао који се на броду плаћа 10 пута више. У шта се авантуристичког духа упустио...
-Прилагођавање је изузетно тешко, а дисциплина војничка. Од дељења собе са непознатим људима, до заједничких купатила, стриктних сатница и строгих правила. То у највећој мери утиче на спорије уклапање – описује своје почетке.
Остварење снова
Једна од позитивних страна рада на броду је обилазак света. Приликом одласка на брод, указала му се могућност да види места о којима је сањао. Иако доста ради, увек нађе мало времена за истраживање градова.
- Обишао сам разна острва. Исланд, већи део Европе, Балтик, Мароко, па све до Шри Ланке и Тајланда. Ипак, најсрећнији сам био када смо обилазили Црну Гору и Хрватску. Радовали смо се домаћој територији. Тада смо бежали напоље на бурек и ћевапе. Храна на броду за посаду и није баш сјајна – истиче Марјановић.
Проблеми са
пословима
Горан на броду ради већ две године. Почео је као рецепционар, а сада је програмски координатор. На већој позицији има право и на лепшу кабину, пријатније услове рада, па самим тим и бољи живот.
- Уз посао рецепционара иду и многобројне непријатне ситуације. Изаћи на крај са пијаним и насилним гостима није баш разлог из ког сам отишао. То је константна пресија за коју се психички треба спремити. Рад у току зимске сезоне такође је комликованији. Олује су честе, па замислите како изгледа смирити госте, који због сваког трзаја мисле да брод тоне - истиче кроз смех Горан.
Према његовим речима угодност на послу зависи и од тога одакле гости потичу. Најчешће ради са Британцима од којих многи и даље мисле да је време колонијализма па се тако, нажалост и понашају.
Рад на броду
није бајка
Многи су у заблуди да је рад на броду бајка. Према Горановим речима и није баш тако. 270 дана, сваки дан по 10 сати посла је велика жртва. За Горана она вреди.
-Многи који дођу на брод се разочарају. Треба да схвате да тамо нису гости већ радници. За сваки евро ће се дебело нарадити. Сад би многи читаоци рекли „Зашто се не вратиш ако ти је лоше“? Али, мени није лоше. Ја обожавам свој посао и за њега сам у сваком смислу среман. Говорим ово јер знам примере људи који су дошли са ставом “лако ћемо”, па тако и отишли.
Ако дате 1000 до 2000 евра да одете на брод, на ту цифру, уколико одлучите да одете кући пре истека уговора додајте и цену авионске карте. Дакле, између осталог и због економичности пре одласка, треба добро размислити о спремности за многе нелагодности.
Процес одласка
Сам процес одласка на брод је дуг и скуп. Он подразумева лекарски преглед, разне безбедоносне обуке, преводе и многобројну папиролошку документацију.
- До сада сам сарађивао са више агенција, па ако неко жели, може да ми се обратити, како бих му дао основне смернице. Оно што заинтересовани треба да знају је да агенције прво нуде послове које нико неће, па онда добре позиције. Ако сте сигурни у то шта бисте да радите, не прихватајте лоше понуде, већ чекајте добру прилику – закључује Горан.
Срби на лошем гласу
-Срби и Балканци нису омиљени међу компанијама. Највеће компаније тренутно не запошљавају Србе јер смо на поприлично лошем гласу. Надам се да ће се то променити. Услови у тим компанијама су далеко бољи, а уговори се лакше склапају – закључује Горан.
Носталгија за родним местом
Породица ми јако недостаје. Пре свега деца мог брата и сестре. Јесте да кући не смем да се вратим без неколико кутија лего коцки, али... За њих све. У списак ствари које ми фале додао бих и играње јамба, вожњу мотора и наравно спавање без љуљања на води.
Почео је од конобарисања, преко сезонских послова, па до рада у невладиној организацији. Све чиме се Шапчанин Горан Марјановић, бавио било му је довољно за егзистенцију, до момента када је схватио да не жели да ради за 20.000 динара посао који се на броду плаћа 10 пута више. У шта се авантуристичког духа упустио...
-Прилагођавање је изузетно тешко, а дисциплина војничка. Од дељења собе са непознатим људима, до заједничких купатила, стриктних сатница и строгих правила. То у највећој мери утиче на спорије уклапање – описује своје почетке.
Остварење снова
Једна од позитивних страна рада на броду је обилазак света. Приликом одласка на брод, указала му се могућност да види места о којима је сањао. Иако доста ради, увек нађе мало времена за истраживање градова.
- Обишао сам разна острва. Исланд, већи део Европе, Балтик, Мароко, па све до Шри Ланке и Тајланда. Ипак, најсрећнији сам био када смо обилазили Црну Гору и Хрватску. Радовали смо се домаћој територији. Тада смо бежали напоље на бурек и ћевапе. Храна на броду за посаду и није баш сјајна – истиче Марјановић.
Проблеми са
пословима
Горан на броду ради већ две године. Почео је као рецепционар, а сада је програмски координатор. На већој позицији има право и на лепшу кабину, пријатније услове рада, па самим тим и бољи живот.
- Уз посао рецепционара иду и многобројне непријатне ситуације. Изаћи на крај са пијаним и насилним гостима није баш разлог из ког сам отишао. То је константна пресија за коју се психички треба спремити. Рад у току зимске сезоне такође је комликованији. Олује су честе, па замислите како изгледа смирити госте, који због сваког трзаја мисле да брод тоне - истиче кроз смех Горан.
Према његовим речима угодност на послу зависи и од тога одакле гости потичу. Најчешће ради са Британцима од којих многи и даље мисле да је време колонијализма па се тако, нажалост и понашају.
Рад на броду
није бајка
Многи су у заблуди да је рад на броду бајка. Према Горановим речима и није баш тако. 270 дана, сваки дан по 10 сати посла је велика жртва. За Горана она вреди.
-Многи који дођу на брод се разочарају. Треба да схвате да тамо нису гости већ радници. За сваки евро ће се дебело нарадити. Сад би многи читаоци рекли „Зашто се не вратиш ако ти је лоше“? Али, мени није лоше. Ја обожавам свој посао и за њега сам у сваком смислу среман. Говорим ово јер знам примере људи који су дошли са ставом “лако ћемо”, па тако и отишли.
Ако дате 1000 до 2000 евра да одете на брод, на ту цифру, уколико одлучите да одете кући пре истека уговора додајте и цену авионске карте. Дакле, између осталог и због економичности пре одласка, треба добро размислити о спремности за многе нелагодности.
Процес одласка
Сам процес одласка на брод је дуг и скуп. Он подразумева лекарски преглед, разне безбедоносне обуке, преводе и многобројну папиролошку документацију.
- До сада сам сарађивао са више агенција, па ако неко жели, може да ми се обратити, како бих му дао основне смернице. Оно што заинтересовани треба да знају је да агенције прво нуде послове које нико неће, па онда добре позиције. Ако сте сигурни у то шта бисте да радите, не прихватајте лоше понуде, већ чекајте добру прилику – закључује Горан.
Срби на лошем гласу
-Срби и Балканци нису омиљени међу компанијама. Највеће компаније тренутно не запошљавају Србе јер смо на поприлично лошем гласу. Надам се да ће се то променити. Услови у тим компанијама су далеко бољи, а уговори се лакше склапају – закључује Горан.
Породица ми јако недостаје. Пре свега деца мог брата и сестре. Јесте да кући не смем да се вратим без неколико кутија лего коцки, али... За њих све. У списак ствари које ми фале додао бих и играње јамба, вожњу мотора и наравно спавање без љуљања на води.
К.Јекић
Најновији број
25. април 2024.
