Двеста година од издавања „Рјечника“
Наше и Вукове речи
Поводом двеста година од издавања Вуковог „Српског рјечника“, штампаног на народном језику у Бечу 1818, Културни центар у сарадњи са Музејoм језика и писма из Тршића организовао је изложбу "Наше Вукове речи", ауторке мр Дајане Ђедовић о речима са подручја Рађевине и Поцерине. Поред поставке коју су ученици могли да погледају проф. др Рајна Драгићевић и мр Дајана Ђедовић у оквиру одржаног предавања подсетиле су шабачке гимназијалце на Вука Стефановића Караџића и његово етнолошки филолошки рад. Као револуционар, окренут ка будућности и омладини, био је не само средишна личност српске културе и књижевности у XIX веку него и један од највећих писаца и културних посленика.
- Ова година је важна за српску културу, јер обележавамо два века од првог издања „Рјечника“. На предавању сам говорила о култоролошским и језичким елементима који су одиграли значајну улогу и који су важни за српски језик данас. Говорили смо о речима које су најфреквентније и око којих се врте све теме у речнику, а то су вероватно чворишта српске културе. Пре двеста година и данас - истакла је проф. др Рајна Драгићевић.
Вуково књижевно дело је најсвестранија и најпотпунија повесница српског народа, његовог језика, историје, обичаја, веровања и целокупног народног живота и огледа се кроз народне приповетке, пословице, песме, обичаје и многе друге језичке граматичке и полемичке списе. До његове појаве огромно благо српског језика, усмено народно стваралаштво, било је једва познато. Своме народу дао је две основне књиге без којих ниједан језик не би могао бити, речник и граматику. Оно што је веома значајно за Вуков Рјечник јесте чињеница да у њему није само записивао речи и њихова значења већ је поред сваке речи записивао и понеку анегдоту или обичај који се везује за ту реч. Тако можемо пронаћи чињенице о друштвеним, политичким приликама у држави и специфичностима за одређен крај.
- Одлучиле смо се да у први план истакнемо оно што је лексика и оно што је Вуков речник. Многи зналци речника кажу да је од 26.280 речи управо највећи број потиче из нашег краја. Када кажем нашег мислим на Шабац, Поцерину, Рађевину, Лозницу, Јадар. На изложби ученици могу погледати избор тих прелепих речи - навела је мр Дајана Ђедовић.
- Ова година је важна за српску културу, јер обележавамо два века од првог издања „Рјечника“. На предавању сам говорила о култоролошским и језичким елементима који су одиграли значајну улогу и који су важни за српски језик данас. Говорили смо о речима које су најфреквентније и око којих се врте све теме у речнику, а то су вероватно чворишта српске културе. Пре двеста година и данас - истакла је проф. др Рајна Драгићевић.
Вуково књижевно дело је најсвестранија и најпотпунија повесница српског народа, његовог језика, историје, обичаја, веровања и целокупног народног живота и огледа се кроз народне приповетке, пословице, песме, обичаје и многе друге језичке граматичке и полемичке списе. До његове појаве огромно благо српског језика, усмено народно стваралаштво, било је једва познато. Своме народу дао је две основне књиге без којих ниједан језик не би могао бити, речник и граматику. Оно што је веома значајно за Вуков Рјечник јесте чињеница да у њему није само записивао речи и њихова значења већ је поред сваке речи записивао и понеку анегдоту или обичај који се везује за ту реч. Тако можемо пронаћи чињенице о друштвеним, политичким приликама у држави и специфичностима за одређен крај.
- Одлучиле смо се да у први план истакнемо оно што је лексика и оно што је Вуков речник. Многи зналци речника кажу да је од 26.280 речи управо највећи број потиче из нашег краја. Када кажем нашег мислим на Шабац, Поцерину, Рађевину, Лозницу, Јадар. На изложби ученици могу погледати избор тих прелепих речи - навела је мр Дајана Ђедовић.
М. Ж.
Најновији број
25. април 2024.
