ГЛУШЦИ У ОПШТИНИ БОГАТИЋ
ВЕКОВИМА КРАЈ „ЦАРСКОГ“ ДРУМА
Међу приоритетима решавање проблема водоснабдевања, канализације уређење центра села изградња „рециклажног острва“ и куповина нове парцеле за проширење сеоског гробља, каже Анђелко Угљешић, председник привременог органа месне заједнице
На „царском“ друму, између некадашњег Сирмијума и градова према мору, беше једно место где цар Трајан оглуви и то место назваше Глушци. Истина је да су Глушци старо и велико село у Мачви, односно Србији. Тако каже једна од легенди.
Историчари су забележили да је у време књаза Милоша у овом селу било скоро 200 домаћинстава .
Данас су Глушци насеље у општини Богатић са близу 600 кућа и 2.000 становника. Остали су на „царском“ друму. То је кажу предност која се не може ничим мерити. Истина је, имају доста предности, што им и географија одређује али и сами су доста тога урадили. Председник привременог органа месне заједнице Анђелко Угљешић, набраја само неколико важних послова од пре две године. Прво је асфалтирање улица Светомира Алимпића и Радивоја Димитријевића. Потом изградња тротоара у улици Милана Недељковића.
Реновирана је фасада Дома културе уз замену столарије. У самом Дому изграђена нова бина.
Данас је велики проблем снабдевање хигијенски исправном водом за пиће и решавање проблема канализације. То је и основни предуслов уређенијег живота на селу за којим сви теже, истиче Угљешић, али сматра да се тешко може решити без већег улагања житеља села.
-Раније је био сеоски самодопринос из кога су „никле“ многе вредне грађевине на селу. Данас тога немамо и велико је питање како концентрисати неопходна већа средства за крупније инвестиције, каже Анђелко Угљешић, а као велики проблем села наводи и депонију смећа у атару Дрење, због чега је хектар земље прекривен смећем. То би могло да се реши изградњом „ рециклажног острва“ и депоновањем смећа на оближњу депонију.
У плану је уређење центра села ( прилази, паркинзи, стајалиште за аутобус... ) Уз редовно шљунчење путева, ту је и изградња тротоара у улици Миће Перишића. Вредан посао који предстоји је и уређење простора за сеоску пијацу, као и куповина нове парцеле за проширење гробља.
-Сарадњу са општином Богатић, сеоском црквом, фудбалским клубом, културно уметничким друштвом „Вез“, школом и другим структурама у селу и шире оценио бих изузетно добро, додаје Угљешић.
Глушчани се могу похвалити фабриком колача, млиновима, разним удружењима и другим институцијама, а убедљиво највећи доходак у селу остварују пољопривредници својим преданим радом, који нажалост није претерано исплатив. Ипак налазе времена и новца да одгајају тркачке коње, одлазе у кафиће, а писменост је у овом селу стара скоро 200 година. Наиме, записано је да су први пут, још у тадашњој Књажевини Србији ђаци пошли у овдашњу сеоску школу 1841. Године.
Историчари су забележили да је у време књаза Милоша у овом селу било скоро 200 домаћинстава .
Данас су Глушци насеље у општини Богатић са близу 600 кућа и 2.000 становника. Остали су на „царском“ друму. То је кажу предност која се не може ничим мерити. Истина је, имају доста предности, што им и географија одређује али и сами су доста тога урадили. Председник привременог органа месне заједнице Анђелко Угљешић, набраја само неколико важних послова од пре две године. Прво је асфалтирање улица Светомира Алимпића и Радивоја Димитријевића. Потом изградња тротоара у улици Милана Недељковића.
Реновирана је фасада Дома културе уз замену столарије. У самом Дому изграђена нова бина.
Данас је велики проблем снабдевање хигијенски исправном водом за пиће и решавање проблема канализације. То је и основни предуслов уређенијег живота на селу за којим сви теже, истиче Угљешић, али сматра да се тешко може решити без већег улагања житеља села.
-Раније је био сеоски самодопринос из кога су „никле“ многе вредне грађевине на селу. Данас тога немамо и велико је питање како концентрисати неопходна већа средства за крупније инвестиције, каже Анђелко Угљешић, а као велики проблем села наводи и депонију смећа у атару Дрење, због чега је хектар земље прекривен смећем. То би могло да се реши изградњом „ рециклажног острва“ и депоновањем смећа на оближњу депонију.
У плану је уређење центра села ( прилази, паркинзи, стајалиште за аутобус... ) Уз редовно шљунчење путева, ту је и изградња тротоара у улици Миће Перишића. Вредан посао који предстоји је и уређење простора за сеоску пијацу, као и куповина нове парцеле за проширење гробља.
-Сарадњу са општином Богатић, сеоском црквом, фудбалским клубом, културно уметничким друштвом „Вез“, школом и другим структурама у селу и шире оценио бих изузетно добро, додаје Угљешић.
Глушчани се могу похвалити фабриком колача, млиновима, разним удружењима и другим институцијама, а убедљиво највећи доходак у селу остварују пољопривредници својим преданим радом, који нажалост није претерано исплатив. Ипак налазе времена и новца да одгајају тркачке коње, одлазе у кафиће, а писменост је у овом селу стара скоро 200 година. Наиме, записано је да су први пут, још у тадашњој Књажевини Србији ђаци пошли у овдашњу сеоску школу 1841. Године.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
